Kada se sabere procenat onih koji su poverenje ukazali nekoj od opozicionih opcija sa procentom izbornih apstinenata, koji se iz izbora u izbore vrti oko brojke od četrdesetak procenata jasno, proizilazi da su gospodar Vučić i njegovi daleko od izbornog rezultata koji bi im omogućio apsolutnu vlast koju trenutno imaju na svim nivoima.
Neko će reći da je to posledica obesmišljavanja i politike i izbora. Da se biračko telo svelo na partijske podanike i one što se rukovode pukim interesom. Odnosno da su Srbistanci koji se rukovode zdravim razumom izbore ignorišu prvenstveno iz higijenskih razloga. Odnosno, stvari vide onakvim kakve jesu. Pamte ko je gde bio, ko je šta je obećavao, šta je radio. Ko ih je besramno i brutalno godinama lagao, potkradao i pravio na budale. A takvi čine najmanje polovinu onih koje poslednjih godina izbori interesuju koliko i snegovi Kilimandžara. U suprotnom bi oni što su se namerili da Vučiću i ekipi vide leđa za sve ove godine nešto konkretno uradili barem bi do sada prepolovili broj Srbistanaca koji svoje izborno kuliranje i izbornu ponudu objašnjavaju rečenicom – svi su oni isti falus u različitim amabalažama.
Ipak čini se da je i opoziciji lakše da iz izbora u izbore, poput nazadne vlasti, igraju na kartu opštenarodnog pilećeg pamćenja. Stoga ovih dana slušamo, gledamo i čitamo kako dojučerašnji Vučićev privezak, koji je kao ministar promovisao kraduckanje, vlast u Čačku utemeljio na partijskoj podobnosti i interesima, a bavljenje politikom iskoristio da se domogne pokretnosti i nepokretnosti o kojima je pre toga mogao samo da sanja, odvaži da komentariše mahinacije aktuelne čačanske lokalne vlasti. Iščuđavamo se kada dojučerašnja nazadna agitatorka i perjanica, nekada spremna da na svako negativno pominjanje imena gospodara Vučića skače za oči, svog dojučerašnjeg idola, a da ne pocrveni, optužuje kao najodgovornijeg za to što čačkonačelnik – magistar Milunčić na iće i piće nemilice arči muku i jad Čačana. I sve to sa nadom da će Čačani ponovo kao i vreme petog oktobra i DOS – a, zapušiti nos i poverovati da pita, ma šta ko tvrdio, može da se pravi od produkata metabolizma.
Verovatno može, samo malo k je spreman da je pojede, pa se onda još neko pita zašto i sam pomen izbora kod mnogih izaziva gađenje i nagon za povraćanjem.
Nesporna je činjenica da je vladavina gospodara Vučić i družine uveliko poprimila razmere društvene katastrofe, ali je nesporno dobar deo Srbistanaca, ma šta ko mislio, nije sklon ponavljanju greški, odnosno od dva zla biranju manjeg. Da će pre uprkos svemu pre da iskulira izbore nego da se ponovo suoči sa saznanjem da je sve isto samo njega i njegovih nema!
Autor: Aleksandar Arsenijević
LAŽIMA NIKADA KRAJA
Gospodine Mali, da li imaš majmunski mozak, pa lažeš jadne verujućih penzionera da će 2027. god imati veliku prosečnu penziju od 650 evra, a prosečna plata 1.400 evra što je prosečna penzija oko 40% prosečne plate. Hvali te se da ste prenagradili penzionere. Doktore u imaginari, kada ste zajahali na vlasti prosečna penzija bila je iznad 60% prosečne plate. Ovim vašim nebulozama dajete lažnu nadu penzionerima, a njihov standard, u vaše vreme, opao je za 20 indeksnih pojena. Unakazili ste penzionetre penzinjama, a lažete ih da su penzije sada nikada veće, a penzioneri vide valjda da jedva preživljavaju. Manite se vaših nepodnosljivih laži. Penzioneri kada se osveste, neće više glasati za vas lažova, lopova i nerljudske persone. Ako sami se ne osveste, vi će ih uništiti, nitkovi.