Na društvenim mrežama aktualizovana je stara dezinformacija o navodnoj presudi nemačkih sudova da virus malih boginja ne postoji.
Na Fejsbuku se dele tvrdnje da su sudovi u Nemačkoj presudili da virus malih boginja ne postoji.
Nemački sudovi doneli su odluku o građanskom sporu između dve osobe, a ne o postojanju virusa morbila.
Objave na Fejsbuku su netačne.
Teoretičar zavera Saša Borojević objavio je nedavno na Fejsbuku članak u kojem se tvrdi da „virus malih boginja ne postoji”, te da je „nauka pet decenija obmanjivala čovečanstvo”. Sporan tekst objavljen je 2017. godine na veb sajtu „vakcinainfo.org” koji, kako je navedeno u opisu stranice, „predstavlja projekat udruženja građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju u Srbiji”.
U spornom članku navodi se da sudska parnica, koju je kontroverzni nemački biolog Stefan Lanka „dobio pred nemačkim saveznim vrhovnim sudom 2016. godine”, navodno „potvrđuje da nema dokaza da virus malih boginja postoji”.
Posredi je dezinformacija o kontroverznom građanskom sporu o suprotstavljenim stavovima o postojanju virusa. Nemačke sudije nisu odlučivale o tome da li virus malih boginja postoji.
Nemački biolog Stefan Lanka je 24. novembra 2011. godine na internetu objavio obaveštenje u kojem je naveo da će „nagraditi svakoga ko dostavi naučnu publikaciju koja dokazuje postojanje virusa morbila sa 100 hiljada evra”. Dr Dejvid Bardens, student medicine, odgovorio je na Lankin izazov 31. januara 2012. godine i priložio šest studija koje je trebalo da dokažu da virus malih boginja postoji. Međutim, Lanka je Bardensu odgovorio da navedene studije „nisu dovoljan dokaz”, te da mu „neće isplatiti novčanu nagradu”. Bardens je potom izveo Lanku na sud.
Regionalni sud u Ravensburgu u Nemačkoj presudio je u Bardensovu korist 12. marta 2015. godine i naložio da Lanka mora Bardensu da isplati nagradu od 100 hiljada evra. Lanka je potom uložio žalbu na odluku, a Viši regionalni sud u Štutgartu u Nemačkoj je 16. februara 2016. poništio presudu suda u Ravensburgu rekavši da „u strogo pravnom smislu, šest studija koje je Bardens priložio ne ispunjavaju kriterijume Lanke za dokazivanje postojanja virusa malih boginja”.
Nemačke sudije objasnile su da je njihova odluka bila „isključivo zakonska presuda”, te da „nisu dali nikakvu izjavu o postojanju ili nepostojanju virusa malih boginja”.
Sudije su odlučivale prema drugim činjenicama, kao što je formulacija ponude Lanke u kojoj je pisalo da će „novčana nagrada biti isplaćena samo kada se predstavi naučna publikacija u kojoj se ne samo tvrdi, već i dokazuje postojanje virusa morbila i, između ostalog, određuje se i njegova veličina”, objašnjava portal „AfricaCheck”, koji se takođe bavio ovom temom.
Nezavisni nemački farmaceutski časopis „Deutsche Apotheker Zeitung” (DAZ), u članku o spornom sudskom postupku, navodi da je „sud nagradu smatrao obećanjem, a ne opkladom ili izvlačenjem nagrade, te da je stoga Lanka imao pravo da odredi pravila i prag za ispunjenje kriterijuma, što je uključivalo njegovu slobodu da ne prihvati studije koje je ponudio Bardens”.
Dakle, nemački sudovi doneli su odluku o građanskom sporu između dve osobe. Nisu doneli odluku o postojanju ili nepostojanju virusa morbila.
Takođe, Nemačka nema „Savezni vrhovni sud”. Najviši sud za građansko i krivično pravo u Nemačkoj je Savezni sud pravde – Bundesgerichtshof.
Savezni sud pravde je 2017. godine odlučio da ne preispituje postojanje virusa malih boginja i jednostavno je odbio žalbu na presudu Višeg regionalnog suda u Štutgartu.
***
Stefan Lanka je kontroverzni nemački biolog i virolog koji negira postojanje patogenih virusa. Napisao je knjige i davao izjave o navodnom nepostojanju virusa HIV-a, a njegovi komentari su u središtu mnogih neosnovanih teorija zavere.
Lanka pripada pseudonaučnoj struji pod nazivom „Nemačka nova medicina”, koju je osnovao Rike Geerd Hamer kasnih 1970-ih, navodi portal „Maldita.es”. Ova struja tvrdi da su „bolesti uzrokovane traumatskim događajima”, te da stoga „nisu potrebni lekovi ili medicinske terapije za izlečenje” i da se „sve patologije leče rešavanjem konflikta koji ih je izazvao”.
Argumenti ove struje nikada nisu dobili naučnu podršku bilo koje vrste i protivreče svemu što su nauka i medicina otkrile o poreklu bolesti u poslednjih nekoliko vekova, a posebno o ulozi koju su u njihovoj pojavi imali mikroorganizmi poput virusa i bakterija.
***
Svetska zdravstvena organizacija navodi da su male boginje veoma zarazna, ozbiljna bolest koja se prenosi vazduhom. Uzrokovana je virusom i može dovesti do teških zdravstvenih komplikacija i smrti. Vakcinacija je sprečila 56 miliona smrtnih slučajeva između 2000. i 2021. godine. Iako je dostupna bezbedna i isplativa vakcina, u 2021. godini procenjeno je 128 hiljada smrtnih slučajeva od malih boginja širom sveta, uglavnom među nevakcinisanima ili nevakcinisanom decom mlađom od 5 godina. U 2022. godini, oko 83 odsto dece u svetu primilo je jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog prvog rođendana putem rutinskih zdravstvenih usluga – što je najniža brojka od 2008. godine, navodi SZO.
***
Prema podacima koje je objavio Institut za javno zdravlje „Batut”, u poslednje dve godine obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom u Srbiji pao je na ispod 80 odsto, što predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja.
„Zаvоd zа јаvnо zdrаvljе Pоžаrеvаc” priјаviо je epidemiju morbila u Smеdеrеvu 12. januara 2023. gоdinе, izvestio je „N1”. Prema podacima „Batut”-a, zaključno sa 20. februarom 2023. godine, registrovano je ukupno 36 osoba obolelih od malih boginja u Srbiji.
Pređašnja epidemija morbila u Srbiji bila je 2017. i 2018. godine, sa oko 5.800 obolelih i 15 umrlih osoba uključujući jedno novorođenče. Najviše obolelih je bilo među decom do pet godina. Broj vakcinisanih MMR vakcinom u Srbiji je bio veoma dobar do 2013. godine i kretao se od 90 do 97 odsto, da bi 2014. godine drastično opao na 86 odsto.
Na zvaničnom sajtu „Batut”-a navodi se da su nevakcinisana deca u najvećem riziku od obolevanja, kao i svaka druga osoba bez obzira na uzrast koja nema imunitet (bilo da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nije bila u prilici da oboli od ove bolesti). Rutinska imunizacija dece određenog uzrasta sa visokim obuhvatom (≥95%) je ključna javnozdravstvena strategija u sprečavanju i odstranjivanju ove bolesti, navodi „Batut”.
