Mladi Teodora Vićentić i Stefan Ilić, istraživači-saradnici Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Centra za mikroelektronske tehnologije, prvi su Srbi koji su učestvovali na paraboličkom letu Evropske svemirske agencije i u bestežinskom stanju radili na svom eksperimentu.
Oni su ispitivali svojstva hidrogela, kao obloge za zarastanje rana koja bi se primenjivala na povrede tokom boravka u svemiru. Prvi rezultati su pozitivni, a konačni će biti poznati za nekoliko meseci.
U razgovoru objašnjavaju da se u paraboličkim letovima simulira bestežinsko stanje kako se neki eksperiment ne bi prvi put izvodio u kosmosu, budući da je to mnogo skupo i zahtevno. Početna “stanica” im je bila u Bordou, a organizator leta je Agencija “Novespejs”.
-Preko projekata sarađujemo sa Centrom za svemirsko inženjerstvo i tehnologiju Univerziteta u Briselu. Oni razvijaju neke eksperimente, koje žele da ispituju u bestežinskom stanju. Hteli su da nas uključe u tim za parabolički let još prošle godine, ali nije bilo moguće. Ove godine smo bili deo ekipe – kaže Stefan.
Navodi i da su pre poletanja morali su da obave EKG pregled i analizu krvi, jer na telo deluje praktično dvostruko Zemljino ubrzanje (2g). To je veliki pritisak na sve organe, krvne sudove i samo srce. Pre leta su primili i lek protiv mučnine.
-Eksperimentom se ispituju mehaničke osobine i biokompatibilnost hidrogelova, mreža hidrofilnih polimera, za moguću primenu kao obloga na ranama, a koje pomažu zarastanje. Tokom ovog leta, uzorci hidrogelova sa utisnutim fibroblastima, ćelijama koje igraju ključnu ulogu u zarastanju rana, bile su podvrgnute zateznom naprezanju u uslovima bestežinskog stanja i ispitivao se njihov odgovor na primenjenu silu istezanja. Rezultati bi trebalo da pomognu u razvoju nove klase kompozitnih materijala sa poboljšanim svojstvima za previjanje rana u svemiru – objašnjava Teodora.
Mladi naučnici kažu da se let sastoji iz parabola zbog čega je i dobio ime. Avion leti normalno, onda krene u parabolu i uzleće na gore. U trenutku kad letelica ubrzava na telo deluje 2g ubrzanje u trajanju od 20 sekundi. Potom avion ulazi u vrh parabole i telo je u bestežinskom stanju.
-Imate osećaj da propadate, lebdite, i to traje 22 sekunde – pričaju naši sagovornici. – Pokušali su da nam objasne da je kao rolerkoster, ali ni najmanje ne liči. Osetite kao da svaka tačka vašeg tela odjednom napusti svoju poziciju i vi samo tako postojite u vazduhu. Bestežinsko stanje se smenjuje kao sinusoide, od 2g do 0g i sve tako. Ukupno ima 30 parabola, odnosno 60 puta se menja sila koja deluje na telo, što u jednom trenutku postaje stresno za organizam.
Teodora i Stefan leteli su prema Engleskoj, iznad okeana, a u avionu su bili od devet do 13 časova. U letelici je zadnji deo sa normalnim sedištima, dok je ostali obložen strunjačama i ne vide se prozori. Piloti moraju biti astronauti koji su već leteli u kosmos.
-Tokom leta smo radili eksprement – pričaju. – Kada avion dođe na lokaciju gde će leteti, mi dođemo do našeg radnog okruženja. Sve je fiksirano da ne bi odletelo. To su metalne kutije zatvorene sa svih strana u kojima je eksperiment. Povezane su sa računarom preko kog smo kontrolisali šta se dešava unutra. Kada deluje 2g ubrzanje, nabolje je da ležite i pogled fiksirate u jednu tačku. Jer, ako pomerite, vaše oči vide da ste pomerili glavu za, recimo 20 stepeni, a centar za ravnotežu koji se nalazi u uhu oseća da letite pod uglom od 47 stepeni. Tada dolazi do potpune konfuzije i počinje mučnina. Džojstici koji plutaju oko nas su povezani na kompjuter i mi tako kontrolišemo šta se dešava sa eksperimentom.
Teodora je bila zadužena za materijal, a Stefan za elektroniku. Ekspriment je izuzetno složen, uzorci se pripremaju pred let i konstantno su na temperaturi od 36 stepeni da ćelije ne bi uginule. To se mora pratiti tokom celog leta.
Parabolički letovi se organizuju od 1989. Agencija “Novespejs” pokriva sve troškove, u avionu su sve vreme prisutni obezbeđenje i lekar. Leti se na visini od 11 do 12 kilometara u delu gde nema putničkih aviona.
