Razaranje Srbije olovkom

0
150

Razaranja države i društva kroz „novu“ zakonsku regulativu i „optimizaciju“ državne uprave, već davno su nadmašila štetu od bombardovanja. Koliko ljudi je stradalo, koliko se odselilo, koliko obolelo, koliko nije rođeno, koliko imovine je uništeno, koliko novca opljačkano, koliko dobara nije stvoreno zbog naopakih zakonskih rešenja!

Stiče se utisak da je cilj naneti štetu i stvoriti haos u društvu, a ne da se državni aparat unapredi na polzu građana i države. Pri tome, jako maliciozne namere uvijaju se u omot „napretka“, „optimizacije“, „seče propisa“, „usklađivanja sa evropskom praksom“ i tako dalje. Posle se egzekutori naivno čude zašto građani ne žele više da čuju ni reč o Evropskoj uniji, a na pomen unapređenja, odmah podižu pesnice u gard. Tu bih dodao i one začuđene kad vide da građani naveliko beže u okrilje tradicije i traže rešenja za savremene probleme u prošlosti.

Nedavno je republička skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (ovde, ovde), za koji je izvestilac bio „ministar“ Goran Vesić. Ministar stavljam pod navodnike, jer je opasno za ministra stavljati laika u bilo kojoj oblasti. Recimo, ako je neko investitor velikog broja objekata u Beogradu, ne znači da je istovremeno i stručan za tu oblast, već samo da ima dosta novca. Probajte da za ministra zdravlja postavite recimo građevinskog inženjera ili policajca. Ovakav odnos prema građevinarstvu ilustruje poštovanje prema državi i građanima.

Ovaj put nećemo o zakonskoj regulativi koja se svaki čas menja. Oni, koji poznaju kako druge države donose zakone, znaju da svaki zakon u građevinarstvu ili njegova izmena prvo moraju da prođu test, pa tek onda da nastave put ka skupštini, odnosno praksi. Broj izmena Zakona o planiranju i izgradnji govori da se rešenja u oblasti građevinarstva niti testiraju niti dovoljno promišljaju. Zakoni, koji definišu oblast građenja, ne bi smeli tako često da se menjaju, jer građenje nije oblast koja se usavršava velikom brzinom. Zakon o planiranju i izgradnji do danas „preživeo“ je petnaest izmena i dopuna (ovde) od kojih polovina obimom i suštinom menjaju suštinu osnovnog zakona. To jest, u normalnim okolnostima, to bi bila tri do četiri nova zakona. Sve liči da se zakoni menjaju prema potrebama neke od domaćih ili stranih interesnih grupa i da gledamo neku vrstu „rent a skupština“, gde se praktično svi propusti ili pljačke u praksi mogu „ispeglati“ izmenama propisa. „Nešto je trulo u državi Danskoj“.

Da pređemo odmah na suštinske probleme koje je u praksu uneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (ovde):

Promenom članova Zakona 26. stav 1 i 61. stav 9, (ovde) ukida se mogućnost da građanin lično u papirnoj formi preda svoje dokumente na šalteru katastra. To će od sada moći da se obavlja (isključivo) u elektronskom obliku i to (isključivo) od strane ovlašćenih lica.

U suprotnosti sa Zakonom o upravnom postupku. Najpre da pomenemo da je ovakvo rešenje u suprotnosti sa odredbama Zakona o upravnom postupku člana 7 (zaštita prava i interesa stranaka), član 9 (organ je dužan da omogući strankama da celovito ostvare svoj pravni interes), člana 11 (pravo stranke na izjašnjavanje). Sve su ovo odredbe sistemskog zakona koje se krše izmenama člana 25 (koji isključuje učešće stranke u upravnom postupku).

U suprotnosti sa Zakonom o državnoj upravi. Predlog izmene je u suprotnosti sa članom 9 Zakona o državnoj upravi („Sl. Glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 – dr. zakon) koji kaže: „Član 9: Organi državne uprave dužni su da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa.“

Da Vas podsetimo:  SPOMENIK GENERALU LUZANU – A NE „ĆULIBRCIMA“!

Diskriminacija građana. Vrši se diskriminacija građana ograničavanjem da se zahtevi podnose isključivo u elektronskoj formi. Ograničavanje komunikacije između građana i katastra na ISKLjUČIVO elektronski oblik je neprihvatljivo. Zašto građanina sprečvati da dođe lično na šalter i preda dokumentaciju na papiru? Zašto je potrebno učiniti građanina bezličnim!? Zašto se šalter – mesto direktne komunikacije građanina sa katastrom ukida, a umesto toga uspostavlja novi čvor koji građanin šta više mora da plati? Poznajući način razmišljanja i namere režima, sve ukazuje da je cilj da se građanin obezliči, da se ukine personalni dodir između službe i građana. Na taj način se planira da se nezadovoljstvo građana, eventualno ili planirano, amortizuje preko tog novog člana koji za pare glumi šalter. Naše iskustvo govori – nevolje na vidiku!

Katastar se čini neefikacnijim. U ovim izmenama se ne vidi nikakva namera da se podigne efikasnost službe ili smanje troškovi rada državne administracije. Šta više, šta se menja ako se troškovi koje su građani plaćali preko poreske kase (koju pune građani), povećaju i preusmere preko drugog kanala? Ništa! Porezi nisu smanjeni, ostali su isti, troškovi za građane su drastično povećani, a država je postala još glomaznija i skuplja. Dokle tako? Dok je ovakvim apsurdnim potezima ne ubiju!

Nema pojevtinjenja troškova za građane. Nema tu ni namere da se pojeftine troškovi i tako sačuva poreska kasa. Neko ko zapošljava na desetine hiljada partijskih vojnika po javnim preduzećima bez ikakve obaveze da rade, ili neko ko višestruko uvećava fakture koje se plaćaju iz poreske kase, ili neko ko nemilice zadužuje državu kreditima koje troši na besmislice – nema pravo da se poziva na pojeftinjenje troškova državne administracije!

Dosadašnje izmene nisu dale poboljšanje usluge. Već sada postoji bezbroj problema zbog zakazivanja poseta šalteru katastra preko telefona. Takva izmena nije ništa olakšala život građanima. Više liči na narodnu „videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla noge!“. Tako biva kada se za „seču propisa“ angažuju ljudi koji nemaju iskustva, pa umesto da pojednostave procedure, oni ih još više zakomplikuju, umesto FTJP (fali ti JEDAN papir) posle „seče propisa“, biće FTDP (fale ti DVA papira).

Stvara se osnov pojedincima za neosnovanu zaradu. Na ovaj način, pojedincima se stvara mogućnost za potpuno neosnovanu zaradu, besmislenu u praksi. U Beogradu profesionalni korisnici (izvršitelji, notari, advokati i geometri) naplaćuju slanje isprava preko e-šaltera i do 16.000 dinara, dok je u provincijskim mestima cena za istu uslugu od 6.000-7.000 dinara. Nakon usvajanja ove izmene cena je porasla na 24.000 dinara! Kako i ne bi, pa režim im je gurnuo monolol u ruke!? Šta ova usluga podrazumeva? To da ovlašćeno lice elektronski popuni zahtev, skenira ispravu i pošalje je preko e- šaltera – katastru! Sve u svemu, do deset minuta rada! Koliko može na sat lako je sračunati.

Favorizovanje lojalnih pojedinaca. Već skoro tri decenije gledamo favorizovanje lojalnih firmi i pojedinaca ubacujući ih u neku od državnih procedura. Setimo se javnih skloništa za koja je, više od dve decenije, bila obavezna uplata 2% od investicione vrednosti a koje sada planiraju da prodaju odnosno privatizuju. Ko bude imao novac da kupi ili zakupi mesto u skloništu moći će da se sakrije a ostali na livadu, pod bombe.

Da Vas podsetimo:  Vladimir Umeljić: ZAPADNI „DRANG NACH OSTEN“ I SRPSKO PITANjE

Brutalna pljačka građana. U državi, koja ima medijalnu platu u decembru 2022. jedva preko 60.000 dinara (ovde), građanima se nameće novi POTPUNO BESPOTREBAN trošak! Taj trošak se ne javlja svaki mesec, ali to ne opravdava ovakvu opasnu odluku.

Neosnovao aboliranje odgovornih lica. Ukidanjem člana 55, kojim su predviđene sankcije za odgovorno lice ukoliko se ne pridržava propisanih rokova, aboliraju se svi rukovodioci koji slušaju režim, a ne profesionalnu savest, jer znamo koliko je pravosuđe „samostalno“ u donošenju odluka. To u praksi znači da, ako služba katastra u roku od 8 dana po službenoj dužnosti ili 30 po zahtevu stranke ne izvrši promenu, nema nikakvih sankcija za odgovorno lice. Predmet može da se završi kad „na vrbi rodi grožđe“ i da za to niko ne odgovara. U praksi to znači da moraš da budeš „dobar“ sa državnim službenikom kako bi ti u zakonom predviđenom roku uradio posao koji je po zakonu obavezan da uradi. Pa, kako da sprovedem promenu, pitate se? Jednostavno – doplatite „taksu“ na nekom od isturenih šaltera koji rade po kafanama i bircuzima.

Izmena po predlogu lica ali ne i po sili zakona. Ostaje nejasno zašto se ovom izmenom briše obaveza upisa po sili zakona i svodi isključivo na upis po predlogu nadležnog organa. (Član 6)

JMBN. Ovom izmenom se uvodi jedinstveni matični broj nepokretnosti (JMBN). Otvoreno pitanje: da li stranac, preko matičnog broja nepokretnosti, može da se uknjiži na nepokretnosti, kada već ne može da se uknjiži kao vlasnik zemljišta? Da li, uknjižavanjem na infrastrukturnom objektu, stranac se indirektno uknjižava i na parcelama koje se nalaze iznad ili ispod objekta? Koji je broj nelegalnih objekata u Srbiji? Da li ovakvo rešenje ima smisla u Srbiji danas?

Da li to znači da će, na primer, vlasnik beogradskog metroa (koga država nema da isplati, jer prolazi linijama koje nikome ne trebaju) biti uknjižen preko ovakvog zakonskog rešenja i na objektu i na parcelama ispod kojih prolazi?! Ili, da li će se investitor auto-puta (koga država nema para da plati) uknjižiti na parceli koja se nalazi ispod njega?! U ovu grupu možemo ubrojati i saobraćajnice i infrastrukturne objekte za potrebe Rio Tinta i rudnika; gasovode, koji nam dovode gas sa istoka; magistralne vodovode; dalekovode, itd. Šta će ostati u Srbiji čisto bez preklapanja sa interesima stranaca?

Dalekovodi. U Srbiji trenutno postoji 512 dalekovoda ukupne dužine preko 10.818 kilometara (ovde). Duž svakog dalekovoda, propisana je zaštitna zona širine od 30 do 50 metara (u zavisnosti od napona) (ovde). Znači da u pomenutoj zoni nije dozvoljena izgradnja objekata a visina drveća je ograničena ili potpuno zabranjena to jest, upotrebna vrednost zemljišta je redukovana. Kada je dalekovod javna imovina onda se uslovno može tolerisati redukovana upotrebna vrednost zemljišta fizičkih lica i kompanija. Međutim, kada dalekovod postane privatna imovina zašto bi vlasnik zemljišta trpeo štetu da bi vlasnik dalekovoda pravio profit!?

Skrivena suština i mamac za građane. Kao i svi zakonski predlozi i ovaj ima suštinu (koja je bitna interesnoj grupi) i mamac (namenjen građanima). Mamac služi da građani ne bi uvideli ono što ih stvarno može koštati imovine ili suvereniteta. Sa druge strane, odsustvo lojalnosti državi i interesima građana poslanika Narodne skupštine i lojalnost partiji, koja ih je tu dovela, govori da će i suština i mamac ove izmene zakona biti prihvaćeni i dovedeni u praksu.

Da Vas podsetimo:  Demokratije nema bez političke odgovornosti

Uvođenje stranaca na mala vrata. Ova izmena zakona ukazuje na dalji razvoj događaja u Srbiji, koji neće biti na polzu naroda. Preko infrastrukturnih objekata biće dato pravo strancima, koje do sada nisu imali. Vlasnici parcela, koje se nalaze iznad ili ispod infrastrukturnih objekata, imaće ograničeno pravo raspolaganja imovinom, a u sukobu stranog kapitala i građanina Srbije znamo ko je do sada uvek gubio. Postavljanje tampon zone između katastra i građana sluti da nailaze odluke kojima će većina građana bite nezadovoljna.

Političari domorodci rade za bakšiš dok kajmak skidaju stranci. Treba reći da su ovaj, slobodno možemo nazvati zločin, realizovali političari domoroci zbog svojih sitnih interesa, ali će glavnu korist imati stranci. Političari će da završe posao nekom iz interesnih grupa i za to će dobiti bakšiš. Stranci će naložiti da oni budu imenovani na funkcije i za to će morati da im učine protivuslugu, koju je najlakše plaćati tuđim novčanikom.

Moguće skrivene namere:

• Potrebno je od građana izolovati službenike katastra da izvršavaju neprijatna i nezakonita naređenja,

• Potrebno je građanina vlasnika nekretnine učiniti bezličnim (šta se dešavalo sa onim koje mediji učine bezličnim veoma dobro znamo),

• Potrebno je kroz „mala vrata“ dostaviti pravo strancima da se uknjiže na infrastrukturne objekte i tako „tranžiraju“ Srbiju (setimo se karte kako se krunila i „tranžirala“ oblast Gaze u Palestini preko saobraćajnih koridora),

• Potrebno je zaštititi one koji rukovode od odgovornosti ako ne budu rešavali predmete u rokovima na koje smo navikli,

• Možda je potrebno otvoriti novi kanal korupcije.

Ako se dovoljno uništi kredibilitet katastra u Srbiji, moći će se olovkom uzimati ono za šta je do juče bila potrebna krv. Uništenje kredibiliteta katastra se realizuje upravo na ovakav način: depersonalizacija, prekid komunikacije, izolovanje od građana, nemogućnost javne kontrole. Korak po korak gledamo stvaranje dva odvojena sveta, jedan je stvarno stanje, a drugi evidencija imovine. Ako nema između njih međusobne kontrole, a ne može biti, jer se ne vidi iz perspektive građanina, onda se može očekivati svašta.

Jednom, kada ova dva sveta (svet prakse i svet papira) budu dovoljno udaljena, moći će se vršiti svakakve intervencije u bazi podataka, bez burne reakcije javnosti, najpre u državnoj imovini, a potom i privatnoj

Jednom, kada ova dva sveta (svet prakse i svet papira) budu dovoljno udaljena, moći će se vršiti svakakve intervencije u bazi podataka, bez burne reakcije javnosti, najpre u državnoj imovini, a potom i privatnoj. Ko će tako otuđenu službu da kontroliše? Poslanici? Ministarstva? Inspekcije? Ko će da sprovodi istrage? Policija, službe? Ko će da ih kažnjava? Tužilaštvo, pravosuđe? Da li će uopšte imati ko da zaštiti prava i imovinu građana? Uzalud će biti građanima pozivanje na stanje na terenu, za odavne oslepele sudove biće važna forma, odnosno šta piše u knjigama.

Gledali smo brutalne scene prema građanima koji su protestovali protiv transfera svojih prava u vezi zdravlja i slobode kretanja. Možete li zamisliti kako će se odnositi prema građanima kada budu protestovali protiv nelegalnog prenosa javne i privatne imovine na strance ili na domaće posrednike?

Enter i – obrisani ste!

autor:

Duško Kuzović

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime