Potraga za auto-mehaničarima je velika, zarade i do 200.000 dinara, a ponuda minimalna. Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ kaže da se opseg poslova promenio i da je potreban širi spektar znanja, zbog čega smatra i da je povećanje cena usluga nužno. Rešenje vidi u dualnom obrazovanju i inovativnoj praksi. Marko Vučetić sa sajta „Start“ navodi da mladi najčešće biraju poslove softverskih inženjera, a najmanje zanate, ali da se situacija možda može promeniti kada saznaju koliko mogu da zarade kao majstori.
„Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole“, ističe Đurišićeva.
Navodi da deo problema postoji i zbog neuređenosti same branše, jer polovina auto-servisa posluje potpuno nelegalno, a situacija se nije mnogo izmenila u poslednjih 20 godina.
„To je mnoge auto-mehaničare nateralo da odu iz zemlje i potraže bolje uslove i pozicije na kojima će imati bolje plate. Korako po korak, došli smo do trenutnog stanja“, naglašava sagovornica RTS-a.
Marko Vučetić sa sajta Start potvrđuje da je ponuda poslova za auto-mehaničare na tržištu zaista velika, a da je aktivnost kandidata minimalna.
„Mladi se često odlučuju za poslove softverskih inženjera, više nego za zanate. To je problem koji se prelio na tržište rada. Možda se u narednom stanju stvari poprave, jer je činjenica da mladi vole i da čuju zarade, a kad saznaju da može da se zaradi i do 2.000 evra kao auto-mehaničar, to će im zvučati lepo“, kaže Vučetić.
„Posao auto-mehaničara više nije zanatski, porast cena nužan“
Đurišićeva, ipak, naglašava da se opseg poslova auto-mehaničara promenio i da je potreban širi spektar znanja zbog razvoja automobilske industrije.
„Zato, posao auto-mehaničara i ne može da se nove zanatskim. Auto-industrija se menja na dnevnom nivou. Više je elektronike, dijagnostike i servisiranja vozila. Nije više reč samo o auto-mehanici“, navodi sagovornica, koja poskupljenje cena usluga u industriji vidi kao nužnost.
Ukazuje i da se puno ulaže u opremu i specijalne alate – mora da se ima posebna vrsta alata za određeno vozilo, model ili godište automobila.
„Puno se ulaže u dijagnostiku, proces rada je zahtevan i potrebno je dosta vremena. Treba utvrditi kvar, zameniti delove. Sve je to uticalo i na cenu rada. Serviseri smatraju da i dalje nisu dovoljno plaćeni za ono što rade“, rekla je Đurišićeva.
Dualno obrazovanje – od zastarelosti sistema do rešenja problema
Vučetić ukazuje da auto-mehaničari koriste toliko softvera da je posao postao sličan progamerskom i da se digitalna transformacija i automatizacija osete i u ovoj branši.
Sagovornica iz UASS-a ističe da je dualno obrazovanje jedini način da se obrazuju budući majstori auto-mehanike, ali da je prepreka zastarelost školskog sistema u Srbiji.
„Deca uče na modelima koji su odavno prevaziđeni, to je mnoge oteralo. Pokušavamo, u saradnji sa jednom partnerskom školom iz Niša, da uvedemo profil tehničar mehatronike vozila. To je profil koji postoji u celoj Evropi. I to je profil koji pruža znanja iz oblasti mehanike, ali i elektrike, elektronike, kodiranja i progamiranja“, zaključuje Đurišićeva.
