NIKOLA LAZARO-„ SRBIJA TOKOM RATA 1876. GODINE“

0
23

Iskrena ratna ispovest italijanskog novinara, iz prve ruke, za vreme njegovog, četiri meseca dugog, boravka u Srbiji.

Sjajni crteži nam verno dočaravaju ratnu atmosferu i prikazuju kako obične ljude iz naroda, tako i junake ove tragične ratne avanture, koja je skupo koštala Srbe.

Glavni krivci za poraz u Prvom srpsko-turskom ratu su bili plitičari i nedorasli knez Milan Obrenović, koji su, zbog svojih velikih političkih ambicija, odbacili ratni plan Vrhovne komande i postavili svoje ratne ciljeve i planove.

Lazaro o tome otvoreno piše.

Potresno doživljava sve što se dešava na ratištu i svedok je nedovoljne pripremljenosti srpske vojske, slabe obučenosti, nedostatka oružja i političkih promašaja.

Zadivljen je Srbijom i Srbima.

Za njega je Beograd jedno od najprijatnijih i najlepših mesta u svetu.

„ Kada ne bih živeo u Italiji, poželeo bih da živim u Grockoj.“

Srbi su dobar, pošten, iskren, gostoprimljiv i ratnički narod, koji žudi za slobodom, koji ne može da se pokori i koji su „orijentalci makar na pola.“

Zaprepašćen je kada vidi kako se Srbi odnose prema turskim zarobljenicima, kako im previjaju rane, hrane ih i brinu o njima, jer nije nikada sreo da se neko tako ponaša prema svojim krvavim neprijateljima.

Opisao je ruskog generala Černjajeva i ruske dobrovoljce, ali je uočio da se oni, mada bratski narod sa Srbima, značajno, ipak, razlikuju od Srba.

Lazaro na kraju knjige, zaključujući svoj ratni izveštaj iz Srbije, piše da prosvećena Zapadna Evropa ništa ne zna o Srbima, Napoleon nije znao da Srbija postoji, kritikuje politiku Evrope koja je uskogruda, sebična, nepoštena i koja, mada su Srbi hrišćani, podržavaju politiku muslimanske Turske i tako su Srbi, kao i ostali balkanski narodi, žrtvovani zbog osvajačkih interesa Velikih sila.

Da Vas podsetimo:  AFORIZMI-DVOSTRUKO DEJSTVO

Ništa se, nažalost, nije promenilo ni danas.

Srbi moraju da shvate da sami treba da se oslobode unutrašnje okupacije.

Niko drugi ne treba da nas oslobađa.

Ako čekamo da nas neko drugi oslobodi, taj neko je naš novi gospodar.

Srbi ne vole gospodare.

Ni strane, niti domaće.

Okrenimo se našim sopstvenim snagama u borbi za oslobađanja Srbije od imperijalnog kolonijalizma korporacija.

Beograd, 7530. godina, studeni

https://www.dragas.biz/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime