Rusi dolaze?

„Nikola Tesla“ u krugu frontova

1
959

tesla-2-700x465Predstojeći predsednički izbori u Srbiji – nesumnjivo su za vlasti u zemlji najvažnija tema. Istina, šanse premijera Aleksandra Vučića da se preseli u predsedničku fotelju, značajno su porasle posle veoma predvidljivog samosklanjanja aktuelnog šefa države Tomislava Nikolića i objavljene namere socijalista da će podržati naprednjačkog kandidata. Međutim, kao što pokazuje sadašnja praksa izbornih kampanja u Evropi i SAD, rezultati slobodne volje građana nisu u skladu sa ranijim predviđanjima. Pored toga, u srpskoj predizbornoj trci ostaje još zanimljivih figura.

Ipak, izborna kampanja je samo jedan od elemenata u životu zemlje. Ništa manje važan ne izgleda svakodnevni rad vlade na izgradnji uzajamnih odnosa sa drugim državama, u kontekstu rešavanja nasušnih socijalno-ekonomskih zadataka. Već u skorije vreme srpska vlada treba da napravi izbor po pitanju jednog od najambicioznijih projekata, koji predviđa opsežnu modernizaciju beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“.

Nema nikakve sumnje da je krajnje vreme za ovu modernizaciju. Poslednjih deset godina broj putnika na tom aerodromu se uvećao za više nego duplo, dostigavši tokom 2016. godine brojku od 4,9 miliona ljudi i praktično se približio granici „izdržljivosti“ terminala. Usled toga – Vučićev kabinet je 10. februara objavio konkurs na predaju aerodroma na koncesiju u roku od 25 godina, sa pravom raspolaganja svim okretnim i nepokretnim aktivima i mogućnošću provođenja licencirane aerodromske delatnosti.

Cena pitanja je – 250 miliona evra investicija, koje će između ostalog otići i na izgradnju još jednog terminala propusne moći od 5 miliona putnika godišnje. Drugim rečima, u slučaju realizacije projekta, aerodrom „Nikola Tesla“ će moći primiti duplo više putnika nego danas, što će ga učiniti jednim od najkrupnijih transportnih čvorišta ne samo po regionalnim, nego i po opšte-evropskim merilima.

Međutim, već sada se može pretpostaviti da će donošenje željene odluke predstavljati za Vučićev kabinet veoma složen zadatak. Uzrok tome uopšte ne leži u odsustvu dostojnih pretendenata, već u političkoj (za Beograd) pozadini tog pitanja.

Da Vas podsetimo:  Pametni telefoni – lociranje nestale osobe

Stvar je u tome što gore navedene računice potencijalnih investicija u aerodrom „Nikola Tesla“ pripadaju ruskom aerodromskom holdingu „Novaport“, koji je podneo prijavu za učešće na koncesionom konkursu. „Mi Beograd smatramo interesantnom tačkom. Ta tačka može biti iskorišćena kao tačka ekspanzije za ruske turiste po centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Da ne govorimo da su uvek postojale simpatije Rusa prema Beogradu. Računamo na to da će se obim ruskog turizma u Beogradu uvećavati“ – istakao je suvlasnik „Novaporta“ Roman Trocenko. [www.rbc.ru/business/13/03/2017/58c653709a7947a9b97290a4]

Istovremeno je zainteresovanost za beogradski aerodrom pokazala i druga ruska profilna kompanija – holding „Aerodromi regiona“.

Obe ruske kompanije se već dobro kotiraju na tržištu i nesumnjivo su u mogućnosti da realno pomognu beogradskom aerodromu. „Novaport“ je vlasnik 12 regionalnih aerodroma u Rusiji – od Kalinjigrada do Čite. Kompanija „Aerodromi regiona“ takođe raspolaže ozbiljnim mogućnostima i iskustvom. Na njenom balansu u ovom trenutku su četiri aerodroma, između ostalog i „Koljcovo“ u Jekaterinburgu sa putničkim protokom od 4,2 miliona ljudi tokom 2016. godine.

Tako da, po pitanju realnih mogućnosti za razvoj aerodroma „Nikola Tesla“, nema mesta za osporavanje ruskih kompanija. No, to je tako ako polazimo samo od finansijsko-ekonomskih kriterijuma. No, ovde postoje i politički razlozi – i ovde je, prema informacijama kojima raspolažemo, situacija potpuno suprotna. Prema podacima izvora iz Brisela, rukovodstvo EU je već prenelo poruku kabinetu Vučića o nepoželjnosti da pobedi ruska kompanija u svetlu „rata sankcijama“, koji je objavio Brisel Moskvi.

Šta se u vezi s tim osporava ruskim pretendentima? Po pitanju „Novaporta“ – ta činjenica da je sadašnji suvlasnik holdinga Roman Trocenko tokom 2012-2015. godine predvodio švajcarsku „kćerku“ kompanije „Rosnjeft“ – Rosneft Overseas, a pre toga je bio savetnik izvršnog direktora te naftne kompanije Igora Sečina. U Evropskoj komisiji su uvereni da bi poveravanje takvom čoveku beogradskog aerodroma – predstavljalo težak zločin Srbije pred „sankcijskim spiskom“ Brisela, koji implicira „zamrzavanje“ srpske aplikacije za članstvo u EU. Što se tiče „Aerodroma regiona“, to nepoželjnost pobede te kompanije na tenderima u Srbiji čak nije povezana sa kadrovskim pitanjima, nego je jednostavno definisana time što se radi o – ruskoj kompaniji.

Da Vas podsetimo:  Sledi borba za mesto domaćeg Suslova

Kako se ne bi dozvolila pobeda ruske ponude na koncesionom konkursu oko aerodroma „Nikola Tesla“, Brisel i prozapadni krugovi u Beogradu su pripremili odmah dva plana. Plan „A“ predviđa fiksiranu pobedu na konkursu nemačke transportne kompanije Fraport AG. [rns.online/transport/Novoport-Romana-Trotsenko-podal-zayavku-na-pokupku-100-aktsii-aeroporta-Belgrada-2017-03-13/?utm_source=push]

Međutim, prema poslednjim podacima, ova kompanija dobro shvata ograničenost svojih resursa i uopšte ne gori od želje da se bori za modernizaciju „Nikole Tesle“.

Plan „B“ – koji može biti pušten u pogon kako u vezi sa ponudom Fraport AG, tako i samostalno – polazeći od postojanja klauzule u konkursnim zahtevima da pretendent mora da vlada i upravlja aerodromom, koji je u poslednje dve godine primio više od 5 miliona putnika. Na toj osnovi čitav koncesioni konkurs može biti objavljen nevažećim, ukoliko u drugoj etapi ostanu samo samo dve ruske kompanije – pošto sa formalne tačke gledišta obe te kompanije bliske za ispunjenje gore ukazanih potreba, no još ih nisu ispunile.

Ukoliko se događaji budu odvijali po sličnom scenariju – tada će motivi ekonomske efikasnosti i interesi putnika, stupiti u konflikt sa političkim motivima koji se opiru na birokratske prepreke – o čemu su, uostalom, dobro upoznati u „Novaportu“ i „Aerodromima regiona“. U obe kompanije predlažu svoje varijante za rešavanje problema. U kompaniji „Novaport“ ističu da, ukoliko gore ukazani uslovi ne budu ukinuti, onda ćemo i mi i „Aerodromi regiona“ morati tražiti partnera“. [www.vedomosti.ru/business/articles/2017/03/14/680995-novaport-belgrada]

Druga varijanta je – proširenje uslova posredstvom sveukupnog uzimanja u obzir svih aktiva ponuđača – koji u slučaju sa ruskim kompanijama uveliko prevazilazi pet-milionsku barijeru, imajući u vidu da su „flagmanski avioni ruskih holdinga blizu barijere od pet milina putnika“.

Ruska investicija u modernizaciju aerodroma „Nikola Tesla“ mogu postati jednim od ključnih ekonomskih projekata za Srbiju i za srpsko-rusku saradnju – kakva je ranije bila modernizacija (tačnije rečeno – spas od bankrotstva) srpskog preduzeća „Naftna industrija Srbije (NIS) od strane još jedne ruske kompanije «Gazprom njeft». Upravo NIS dostavlja gorivo za „Nikolu Teslu“ i realizacija investicionog projekta ruskih kompanija za aerodrom može stvoriti, ugodnu za Srbiju jedinstvenu transportno-energetsku infrastrukturu.

Da Vas podsetimo:  Ko se i zašto u Srbiji boji otvaranja arhivske građe

No, da bi se to desilo, vlada predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića mora da napravi dva koraka. Prvi: da odbaci ispunjenje preporuka iz Brisela, koje su pogubne za socijalno-ekonomske interese zemlje. Drugi: olakšati tenderski konkurs za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ u skladu sa ekonomskim principima – a ne zarad političke svrsishodnosti. Koliko je to malo – i koliko je to mnogo, za pristalice ideala evroatlantizma! Pogotovo u trenutku kada Zapad pojačava pritisak – pokušavajući da istovremeno „okrene strelice“ ka Rusiji.

„Rusija svesno sprovodi strategiju destabilizacije u Srbiji. To je povod za ozbiljnu uznemirenost“ – zabrinut je predsednik komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister, sa stranica nemačkih sredstava javnog informisanja. Prema njegovim rečima, Moskva pojačava uticaj u Srbiji, bez obzira na to što je ta zemlja zvanični kandidat za pristupanje EU. Istina, nemački političar nije naveo nikakve konkretne činjenice nekakvog mešanja, rekavši samo to da se „Rusija u srpskom društvu doživljava kao najvažniji saveznik“. [www.dw.com/ru/v-evrosoюze-opasaюtsя-usilennogo-vliяniя-rossii-v-serbii/a-38017407]

Nemačkom političaru je na daljinu odgovoreno sa stranica srpskog nedeljnika „Pečat“. „Rusija je pouzdan oslonac zvaničnog Beograda, ma ko u Srbiji bio na vlasti, ne meša se u naše političke igre, dok su lokalni evro-atlantski aktivisti u njih grubo upetljani“ – podseća se u tekstu iz Pečata. [www.pecat.co.rs/2017/02/jalove-antiruske-optuzbe/]

I to je onaj slučaj kada se, kako se to kaže, nema šta ni dodati, ni oduzeti. Posebno uoči predsedničkih izbora u Srbiji.

Petar Iskenderov

www.fsksrb.ru

1 KOMENTAR

  1. нама нова година ништа није донела
    по небу смо тражили светло востока

    Ако неко мора да преузме Теслу, најбоље је да то буду Руси. Али јадна је земља која није у стању да води рачуна о себи самој.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime