„Mi ništa za sada nismo prihvatili, nije ništa potpisano. Vi znate da ta tačka jeste u papiru Prištine, ali nije u papiru Srbije. Znači, nema je na našem papiru.“ – Savetnica za medije predsednika Republike o preseljenju ambasade u Jerusalim. (TV Prva, 9. 9. 2020. godine)
Savetnica predsednika Republike za medije Suzana Vasiljević izjavila je da preseljenje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim nije definitivno i da se ta tačka ne nalazi u Sporazumu koji je Srbija potpisala u Vašingtonu.
„To (preseljenje ambasade u Jerusalim) nije konačna odluka. O tome se razgovaralo. Vi znate da je predsednik na AIPAK-u, kad smo u martu bili u Americi, da je on najavio otvaranje Kancelarije privredne komore i državne kancelarije. O sledećim koracima će se naravno razgovarati i to sve zavisi… Zavisi i od postupaka Izraela nakon toga. Mi ništa za sada nismo prihvatili, nije ništa potpisano. Vi znate da ta tačka jeste u papiru Prištine, ali nije u papiru Srbije. Znači, nema je na našem papiru. Tako da, videćemo kako će se situacija razvijati i kako će se Izrael u budućnosti ponašati kada je u pitanju njihov odnos sa Kosovom.”
Međutim, da se ta tačka nalazi na sporazumu koji je potpisao Vučić, svedoči i snimak TV Pink, u kojem upravo predsednik Srbije pokazuje tekst Sporazuma i obrazlaže šta je u Vašingtonu dogovoreno.
Tekst sporazuma još nije dostupan ni na jednom sajtu zvaničnih državnih institucija, a Suzana Vasiljević je u emisiji TV Prva istakla da je fotografiju dokumenta objavila 15 minuta po potpisivanju.
A tačka 16 glasi: „Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.“
Budući da se na dokumentu koji je pokazivao predsednik Srbije jasno vidi da u tački 16 piše da Srbija ima obavezu da do 1. jula naredne godine prebaci ambasadu u Jerusalim, izjavu savetnice za medije predsednika Republike ocenjujemo kao – neistinu.
Izvor: Istinomer
Они су Сања били опчињени Трампом јер нису ни сањали да ће икад таква фаца (за њихов домет) да их погледа а камоли прими, макар на столичици у свом кабинету. Од те опијености нису ни могли да мисле о томе шта потписују. Коме је то битно кад су се ненадано нашли у тако невероватној ситуацији. Тада су мислили само о томе шта ће све испричати својим унуцима кад остаре. А још кад су и хемијску добили, е то их је дотукло.
Da li vi uopste znate sta ste potpisali?