Google trenutno testira AI alat, poznat kao Genesis, koji ima za cilj da omogući korporativnim medijima da generišu vesti. Gigant iz Silicijumske doline izmislio je jedini način na koji bi neki izdavači mogli da dodaju još više levičarskog gledišta u svoje redakcije.
New York Times izveštava da se Guglov Genesis, AI alat koji se trenutno testira, predstavlja kao lični asistent za novinare. Alat je demonstriran rukovodiocima u istaknutim novinskim organizacijama, uključujući Njujork Tajms, Vašington post i Njuz Korp, vlasnik Volstrit džurnala.
Portparol Gugla Džen Krajder je u izjavi razjasnila ulogu Genesisa. „U partnerstvu sa izdavačima vesti, posebno manjim izdavačima, mi smo u najranijim fazama istraživanja ideja za potencijalno obezbeđivanje alata sa AI-om kako bismo pomogli njihovim novinarima u njihovom radu“, rekla je ona. Krajder je naglasila da ovi alati nisu namenjeni da zamene novinare. „Sasvim jednostavno, ovi alati nisu namenjeni i ne mogu da zamene suštinsku ulogu koju novinari imaju u izveštavanju, kreiranju i proveri činjenica svojih članaka“, dodala je ona.
Međutim, uvođenje Genesisa nije prošlo bez kontroverzi. Neki rukovodioci koji su videli Guglov predlog opisali su ga kao uznemirujuć. Smatrali su da im se činilo da se trud koji se ulaže u proizvodnju tačnih i uticajnih vesti uzima zdravo za gotovo.
Džef Džarvis, profesor novinarstva i medijski komentator, istakao je potencijalne prednosti i nedostatke takve tehnologije. „Ako ova tehnologija može pouzdano da dostavi činjenične informacije, novinari bi trebalo da koriste alat“, rekao je Džarvis. Međutim, on je upozorio i na potencijalnu zloupotrebu. „Ako ga, s druge strane, zloupotrebljavaju novinari i novinske organizacije o temama koje zahtevaju nijanse i kulturno razumevanje, onda bi to moglo da naruši kredibilitet ne samo AI alata, već i novinskih organizacija koje ga koriste“, dodao je on.
Baš dok AI pokušava da se useli u redakciju, njena tačnost je dovedena u pitanje. Breitbart News je nedavno objavio da je Stanford studija o ChatGPT-u otkrila da njegova sposobnost da rešava matematičke probleme izgleda brzo bledi:
Jedno od najupečatljivijih otkrića bila je drastična promena u sposobnosti GPT-4 da rešava matematičke probleme. Prema studiji, GPT-4 je uspeo da prepozna da je broj 17077 prost broj u 97,6 odsto vremena kada je bio upitan u martu. Ali samo tri meseca kasnije, njegova tačnost je pala na jadnih 2,4 odsto. Nasuprot tome, GPT-3.5 model je pokazao suprotnu putanju, poboljšavši svoju preciznost sa 7,4 odsto u martu na 86,8 odsto u junu na istom zadatku.
