Potpisivanjem tzv. Všingtonskog sporazuma vlast Srbije je, mimo volje naroda, učinila veliki strateški zaokret, gubeći deo suvereniteta države kroz nekontrolisano približavanje Zapadu, prvenstveno ka SAD-u. Na delu su pretnje dezintegracije teritorije Srbije, postepenom predajom i izdajom nacionalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno vlast Srbije se distancira od Rusije i Kine, koje su do sada suštinski branile opstanak Kosova i Metohije u sastavu R. Srbije.
Već duže vreme, a posebno nakon tzv. Vašingtonskog sporzuma, u javnosti se govori o izgradnji autoputa i železnice Niš-Priština-Drač i kako će to rešiti mnoge probleme Topličkog kraja. Suštinski to je teška obmana naroda. Dok se narod Toplice lomata po razbijenim zemljanim, makadamskim i često lošim asfaltnim uskim putevima i po 20 kilometara, Srbija podiže kredit od oko 3,7 milijardi evra za izgradnju pruge i autoputa prema Prištini. to se pravda potrebom srpskog stanovništva koje živi u Gračanici i bližoj okolini Prištine. A radi se o stanovništvu koje je ekonomski unesrećeno, malobrojno i nema potrebe a ni novac da često putuje ka Nišu. U narodu je takva odluka vlasti Srbije prepoznata kao problem, jer to nije u skladu sa srpskim nacionalnim interesima niti je to izvorna narodna potreba, sve dok se ne povrati suverenitet nad Kosovom i Metohijom.
Pod plaštom velikih investicija SAD na Balkanu, “ubrzanja razvoja” i sprovođenja tzv. malog šengena na “zapadnom Balkanu”, izgrađuju se pretpostavke za ostvarivanje ciljeva NATO pakta na Balkanu i izgradnje tzv. “ velike Albanije”. U tom procesu lažne regionalne saradnje i razvoja, Srbija gubi suštinsku kontrolu nad Kosovom i Metohijom, gubi ogromnu duhovnu a i materijalnu vrednost, preko 800 milijardi evra. Kada se tome doda šteta nastala NATO agresijom, od oko 100 milijardi evra, vidimo da se radi o nenadoknadivom duhovnom i materijalnom gubitku, koji se ne pominje od strane vlasti Srbije a ni od međunarodnih posrednika. U prvi plan se, u medijskoj propagandi, afirmiše dolazak investicija, a u suštini omogućava se većinom dobijanje “povoljnih” kredita za izgradnju infrastrukture za potrebe NATO pakta, energetike SAD, Albanije i lažne države Kosovo. Od luke Drač potrebna je železnica i autoput za transport plina u unutrašnjost Balkana, transport NATO trupa i logistiku, kao i za potrebe Albanaca za putovanje i transport ka centralnoj Evropi.
To je put stradanja Srbije i srpskog naroda koji može imati nesagledive duhovne, političke i bezbednosne posledice. Ideja tzv. “velike Albanije” mora da nestane na Kosovu i Metohiji a ne da se pothranjuje formiranjem lažne države Kosovo. Ta ideja neće nestati sama od sebe u koliko Srbija ne pokaže svu odlučnost da se to i desi.
Kada se analiziraju izjave lokalnih političara iz regiona, predstavnika administracije SAD, američke direkcije DFC (DFC), Svetske banke i kreditora sa Zapada, kao i izjave SAD i NATO zaključci se nekako nameću sami. To je u suštini njihov put lažne integracije i saradnje na Balkanu i stavljanja pod kontrolu preostalih država koje nisu člnice NATO pakta.
Kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), otvorena je u Beogradu, nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić sa specijalnim izaslanikom predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za dijalog Srbije i tzv. Kosova , Grenelom Ričardom i izvršnim direktorom DFC-a Adamom Bolerom. Na taj način SAD su brzom reakcijom pokazale EU da su nesposobne da rešvaju krize samostalno i da to oni rade efikasno, sa namerom da se vrate na Balkan i utiču na sve ključne procese.
Po izjavama albanskih rukovodilaca, vlasti lažne države Kosovo i generala Vesli Klarka, koji ima i svoj biznis na Kosmetu, može se uočiti da se radi o zajedničkim interesima i jedinstvenoj strategiji. Nedavno potpisan tzv. Vašingtonski sporazum jeste deo te strategije SAD o postepenom navikavanju pristanku vlasti Srbije na “samostalnost lažne države Kosovo”..
Albanski premijer Edi Rama izjavio je da Kosovo i Albanija nameravaju da “uklone granice”, kao i da će albanska luka Drač uskoro postati de fakto “kosovska”. On je to rekao na početku sednice albanske i kosovske vlade, koja je održana u Kongresnoj palati u Tirani 2.oktobra 2020.godine.
“Sporazum koji ćemo uskoro potpisati za olakšavanje carinskih postupaka između dve zemlje vodi nas do odredišta, transformacije luke Drač u de fakto luku Kosova”, rekao je Rama. Ne spominje Rama tu Srbiju niti njen interes a vlast u Srbiji upravo ostaje slepa i zamajava svoj narod o miru, prosperitetu i “sretnijoj budućnosti“.
Šesta zajednička sednica dveju vlada održana je pod sloganom “Zajedno bez granica”, a u delegaciji koja je otišla u Tiranu nisu bili ministri iz Srpske liste.
Na sednici vlada Albanije i tzv. Kosova, na kojoj je potpisano ukupno 14 sporazuma i memoranduma, dogovoreno je i da se zajednički obeleži 150. godišnjica Prizrenske lige, kao i da se dovrše svi tehnički detalji za uspostavljanje međudržavnog fonda za finansijsku podršku “Preševskoj dolini”.
Nakon sastanka su potpisana posebno bitna tri sporazuma o carini u Draču, železničkoj pruzi i hidroelektrani za Kosovo, koja će biti izgrađena u Albaniji. I po tome se vidi da se radi o jedinstvenoj strategiji suštinske integracije Albanije i lažne države Kosovo. Srbija i dalje ćuti i nema zvanične reakcije.
Ovakvi postupci Albanije su otvoreno neprijateljski prema Srbiji. Žalosno je što vlast Srbije to kao da ne primećuje, kao da se ništa ne dešava. Srbija priča prazne fraze o dobrosusedstvu, miru i saradnji, dok nam albanski ekstremisti iz Albanije i sa Kosmeta otimaju ispred očiju tu svetu zemlju. Neverovatnoa je ta ćutnja vlasti Srbije, da ne reaguju, da ne upozoravaju EU, NATO i UN da se pred očima svih a i uz njihovu pomoć realizuje projekat tzv. Velike Albanije, koji ima istorijski kontekst, kontinuitet i aktuelnost uz dominantnu dimenziju igradnje velikodržavnog islamskog projekta u duhu tzv. Prizrenske lige.
Prizrenska liga osnovana je 10. juna 1878. godine sa ciljem ujedinjenja svih Albanaca u jedan veliki albanski vilajet. Zatražena je autonomija od Osmanske imperije koja bi objedinila četiri vilajeta u kojima su tada živeli Albanci: Bitoljski, Kosovski, Janjinski i Skadarski. Druga albanska liga osnovana je u toku nemačke okupacije 1943. godine , a treća 1946. u Njujorku.
Edi Rama je naveo i da će projekat “mini-šengena” uticati na bolji život u regionu i da se mora uložiti trud “za veliko priznanje Kosova od strane Srbije“: ” Ono se može postići samo diplomatijom i mudrošću, strpljenjem i sposobnošću da se dobije bitka poput one koja je diplomatska, a ne vojna, kada je Kosovo pobedilo. Sloboda i državnost ne mogu biti dovedeni u pitanje ili se ukinuti, i pripadaju “Kosovu” i nama u Albaniji.”
To je put postepene integracije Albanije i lažne države Kosovo, koji Srbija ne vidi niti vlast donosi odluke kojima negira ili poništava takve separatističke odluke u procesu nastajanja “velike Albanije”.
Izjavom da će luka Drač “biti kosovska”, prema oceni ministra odbrane Aleksandra Vulina, albanski premijer Edi Rama nastavlja napore za stvaranje “velike Albanije”: “Evropska unija će kao i svaki put do sada ćutati na tu izjavu i neće preduzeti ništa. Šiptari mogu da se ujedine i mogu da otimaju i tuđe teritorije, a Srbi ne mogu da budu ujedinjeni čak ni na svojoj zemlji. Tako se ponavlja laž da je “velika Albanija” prirodna Albanija, a Srbi ujedinjeni u jednoj državi su pretnja miru. [1]
Premijer privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti izjavio je u petak u Tirani da će uskoro dočekati Ramu u Prizrenu i najavio da se “razvija koncept ideje o pripremama za 150. godišnjicu Prizrenske lige”.
Bivši komandant NATO general Vesli Klark izjavio je za Glas Amerike da je svaka prilika za pregovore, naročito pod pokroviteljstvom SAD, pozitivan korak, isto kao što je svaka mogućnost za preduzimanje mera u cilju ekonomskog razvoja takođe povoljna okolnost. “Međutim , reč je o procesu koji traje skoro dve decenije i ujedno je opterećen mnoštvom poteškoća, koje su i dalje daleko od rešenja”, rekao je Klark.
Prema njegovim rečima, svaka zemlja mora da bude oprezna kada je reč o prihvatanju stranog vlasništva nad njenom imovinom.
“Kada je reč o stranom investitoru koji nudi sredstva u skladu sa uobičajenim pravilima poslovanja, situacija je u redu. Međutim , vrlo pažljivo pratim obrazac stranih investicije koje u Srbiju dolaze iz Rusije, Kine i još nekih zemalja. Pratim i političke posledice tih ulaganja. Verujem da bi vlada Kosova trebalo da vodi računa o tome i u sopstvenoj politici“, rekao je on. Kako kaže, posebna teškoća u bržem napredovanju regiona jeste nastojanje Kremlja da zapadni Balkan u celini pretvori u svoju sferu interesa, što je politika Kremlja još od početka oružanih sukoba u regionu tokom 1990-tih.
Tako misle i deluju rukovodioci Albanije, lažne države Kosovo i NATO pakta.
Projekat “velike Albanije” jeste najava velike nesreće, razbijanja i razaranja država i nacija na Balkanu. Srbija mora da zaustavi nastajanje “velike Albanije”, kroz očuvanje Kosova i Metohije u svom sastavu i sprečavanje promene granica. Ono što Zapad bude dozvolio Albancima ne može sprećiti Srbima.
Međunarodno pravo i Rezolucija SB UN 1244 su na strani Srbije. U suprotnom, ćutanjem vlast Srbije rizikuje bujanje nezadovoljstva i nepredvidive i masovne proteste naroda. Posledice takvog delovanja naroda teško je predvideti a još teže sprečiti ili kanalisati. Narod u Srbiji ćuti a to nije dobar znak. Tako neće biti u sudbonosnim momentima rešavanja statusa Kosova i Metohije.
prof .dr Mitar KOVAČ
EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM
Izvor: Srpski stav
[1] https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan
