Prvo Turska a potom Austrougarska, Francuska, Engleska, Nemačka, SAD i EU, pa čak i zli patuljak Hrvatska, činile su i čine sve da Srba u BiH ili ne bude ili da imaju status drugog reda
Tokom 150 godina, od Berlinskog kongresa pa do danas, ono što zovemo „Zapad” sve vreme tretira srpsko pitanje u BiH sa neprijateljskog stanovišta.
Ne samo što odbijaju da prihvate istinu da su i Bosna i Hercegovina istorijski gledano, pretežno srpske zemlje sa tripartitnim konfesionalnim izrazom, u okviru koga su islam i rimokatoličanstvo uglavnom silom nametani, nego i sve čine da srpski narod onemoguće u korišćenju čitavog korpusa političkih prava. Prvo azijatska Turska a potom Austrougarska, Francuska, Engleska, Nemačka, SAD i EU, pa čak i zli patuljak Hrvatska, činile su i čine sve da Srba u BiH ili ne bude ili da imaju status politički, kulturno i bezbednosno potlačenog naroda drugog reda.
Iz njihovog ugla gledano Republika Srpska je neželjeno dete nesrećnog sticaja okolnosti i političke brzopletosti nastalih u jednom zbrkanom vremenu. I kao takva ona je privremeno i nužno zlo koje treba na svaki način daviti, gaziti, lišavati nadležnosti i sputavati u svakom smislu, sve do njenog konačnog gašenja u nekoj obnovljenoj realnosti Benjamina Kalaja.
Takvu sudbinu „Zapad” srpskom narodu u BiH želi i kroji već najmanje vek i po, uz pomoć sile, zloupotrebe međunarodnog prava, ratova i genocida.
Tako su Srbima, kao vrelim kleštima sa tela oteli i otimaju Makedoniju, KiM, RSK, Crnu Goru a danas ponovo i sa posebnom pakošću, kao hijene nasrću i na RS.
Veliki polihistor Ekmečić objasnio je da to, pored ostalih razloga, čine i zato što, uopšte uzev, Srbe doživljavaju kao “ruske konjovodce do toplog Jadranskog mora”.
Tako je bilo i ostalo u njihovom doživljaju balkanske politike i istorije.
Dakle, bez obzira na neophodnost i poneku, ređu ili češću korist od političke, privredne i kulturne saradnje srpskog naroda sa zemljama „Zapada” i njihovim savezima poput EU i možda nekim budućim fatamorganama tog tipa, moramo biti svesni osnovnih istorijskih činjenica i iskustava. Zapad Srbima iskreni prijatelj nije nikad, korektni saradnik je ponekad i to kad ima interes a neprijatelj je veoma često.
Na toj jednostavnoj i lako shvatljivoj istini potrebno je graditi obrazovni sistem u oblasti istorije i na njoj zasnivati državne političke doktrine i strategije.
Sve drugo bilo je i biće teška i po sam opstanak Srba, opasna i smrtonosna zabluda.
Sarađivati se mora ali u punoj svesti o razlozima i koristi od saradnje, nikako uz nedozrelu svest pokondirene tikve koja želi da bude voljena i prihvaćena tamo gde je odbacuju i gaze.
I naravno, čuvati i braniti Republiku Srpsku uvek i na svaki način.
Fejsbuk stranica Vladana Vukosavljevića
