Okupatori će ako zatreba dizati i srednjevekovne manastire

Geopolitički posmatrano, NATO je agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju prvi put prešao reku Drinu – granicu između Zapada i Istoka. Zaposeo je najvažniju vojnu geostrategijsku tačku na Zemlji i uspostavljanjem dugo željene baze na Balkanu stvorio je mostobran za nove vojne, istočnije intervencije. U eksperimentu in vivo, NATO je nad Srbima isprobavao precizna gađanja; paralizovanje sistema vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja; tzv. neubojna oružja (bombe s grafitno-elektromagnetnim materijalima); oružje za masovno uništavanje (punjenja s osiromašenim uranijumom, kasetne avio-bombe); razornost ubojnih sredstava; probojnost raznih materijala; gađanja s različitih udaljenosti raznolikih ciljeva; efekte i dozvoljeni opseg pri izazivanju ograničenih ekoloških nesreća; paralizu komunalnog sistema; uticaj psihološko-propagandnih materijala na ponašanje stanovništva u različitim ratnim okolnostima (bez vode, struje, informacija, prevoza); reakcije sopstvenog stanovništva, te srpskog i svetskog javnog mnjenja, itd.

U istoj sveobuhvatnoj oružano-neoružanoj kampanji, provereni su moralna čvrstina napadnutog i sopstvenog savezništva i trenutni status, moć i sposobnosti doskorašnjih i potencijalnih velikih sila, kao što su Kina i Rusija. Od tada, „Elita“ u Pentagonu mnogo lakše može da planira operacije „izvan ratnog stanja“ pod humanitarnom maskom, ukoliko im za neki novi slučaj zatrebaju.

Primenjujući najsavremenije tehnologije „svedimenzionalnog rata“, na neki način i totalnog rata, „trustovi mozgova“ su korišćenjem usluga NATO-a stvorili uslove za to da se još uvek govori o doktrini novog američkog intervencionizma. Biće to navodno američki intervencionizam u onoj meri u kojoj javnost stekne utisak da su ideje potekle iz Njujorka, Vašingtona ili Pentagona i da su vojnici u ratove upućeni iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Mada su inicijatori ratova trenutno u potrazi za „sigurnom kućom“, jer su naslutili efekte socioloških pobuna koje slede. Šta je uvežbano na Srbima u SFRJ, SRJ, SCG i u Srbiji, sada se pokazuje u ratu u Siriji, u Avganistanu, Iraku, u ratu u Ukrajini, u sukovu između Izraelaca i Palestinaca, u povremenim dejstvima Hamasa, Hezbolaha i Huta. Precizna dejstva dominiraju. Precizno se gađaju kancelarije i spratovi, a i pojedini vojnici u rovovima.

Zemlja je planeta ratova, mržnje, laži, foliranja, glume, obmana, licemerja, nepomirljivosti…. Sirotinja uvek ratuje za račun imućnih. Tako se i u izrođenoj Srbiji stvaraju specijalci, tzv. profesionalci, za ratove „Elite“, koji će ubijati nedužne građane drugih zemalja i proglašavati žrtve za neminovnu, „uzgrednu štetu“, u sukobima izazvanim radi pljačke preostalih resursa, pod raznim humanitarnim izgovorima. Na taj način će i Srbija, zbog neznanja i straha njenih pohlepnih političara, čuvati nabeđeno vrednu „američku demokratiju“ i izmišljenu kolektivnu bezbednost. Zemlje „kvinte“ ne dotvoljavaju Srbima da dišu. NATO alijansa nema nameru da ikad napusti srbske prostore. Američka ambesada je osvojila Dedinje, na isti način (pobadanjem zastave) kao Juži pol i Mesec.

Zato su oni koji kažu „američki intervencionizam“ ipak u pravu. Sjedinjene Američke Države su od svog nastanka, koji se poklapa sa nastankom „Iluminata“, perfidno, navodnim širenjem svoje demokratije, planiranim ratovima zasnovanim na lažima i medijskim manipulacijama, održavale visoki životni standard svojih građana. Međutim, sada, zbog raspada lihvarskog, virtuelnog finansijskog sistema i „podivljalog kapitalizma“ i Amerikancima preti državni kolaps, po modelu raspada Sovjetskog Saveza. Razlog za „kolaps“ su Plan „Noema“ i tri dominantna i neizbežna procesa: islamizacija, afrikanizacija i hispano-latinizacija. Stoga su SAD primorane da jačaju spoljnu i unutrašnju vojnu moć. Na istoku i jugu planete čekaju ih neosvojeni prostori, a unutar federalnih granica protesti i nemiri. Dogodiće se to, zbog neminovnog pada standarda, a uslediće vrlo verovatno – rasulo.

Inače, reč je o državi koja je 1846. godine napala Meksiko i otela mu Kaliforniju, Nevadu, Jutu, Arizonu, Nju Meksiko i delove Kolorada, Kanzasa, Vajominga i Oklahome. Te godine potvrđena je i prethodna aneksija Teksasa… Teritorija Sjedinjenih Država proširena je za oko dva miliona i trista hiljada kvadratnih kilometara (više nego što pokrivaju Francuska, Britanija, Nemačka, Španija i Italija zajedno). Kada ti neko otme Dedinje, bar toliko treba o njemu da znaš.

S druge strane, očevidno je, da se posle viševekovnih progona, uprkos izbrisanom istorijskom pamćenju, Srbi polako prikupljaju u svojoj prapostojbini, pitajući se: Šta smo to učinili da su se svi urotili protiv nas? Žive u carstvu obmana i laži, u kojem se i Srbi bore protiv Srba i nikome nije jasno šta se sa Srbima i njihovim bratstvima događa.

Nisu Srbi i Srbija samo svakovrsno neslobodni – oni su, što je mnogo važnije – okupirani. Pukovnik u penziji Goran Jevtović, zamenik Načelnika kabineta Načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) i Vojske Srbije i Crne Gore (VSCG), u feljtonu pod naslovom „Pod okupacijom u vlasti NATO (EU)“ je napisao: „Razvaljen je sistem odbrane, a sa njime i Vojska kao nosilac te ustavne obaveze… Raspolažemo brojčano malom, tzv. operativnom oružanom silom, koja ne može, budimo realni i ne zabijajmo glavu u pesak, u slučaju rata da odbrani ni samu sebe, a kamoli državu i narod“.

Naravno, kreatori „novog svetskog poretka” predvideli su mogućnost pobune gladnih. Stoga neprestano vežbaju upotrebu najsavremenijih „neubojnih oružja” na demonstrantima koji se suprotstavljaju globalizmu. Internacionalne policije, kojih će biti sve više, sve dok se policajci ne prisete da su deo sirotinje, a ne bogataša, već koriste sredstva za blokiranje, omamljivanje, zaslepljivanje i svakovrsno onesposobljavanje demonstranata. Rič Garsija, predstavnik laboratorije u vazduhoplovnoj bazi Kirtland u Novom Meksiku, i Džordž P. Fenton, direktor projekta oružja zasnovanog na elektromagnetnoj energiji, najavili su novo neubojno oružje „koje ne ubija, nego samo izaziva snažan bol”. „Humano oružje za buduće akcije” stvara buku koja dezorijentiše, zvuke jakog intenziteta koji izazivaju bolove, neprijatne mirise i iritaciju kože. Reč je o „strob” svetlima, oružju koje izaziva mučninu, električnim pištoljima, pištoljima punjenim lepkom, penastim bombama, mrežama za hvatanje ljudi itd. Već su upotrebljavana tzv. neubojna elektromagnetna oružja (mikrotalasno u Iraku i radio-frekventno u Kuvajtu), a sistem HAARP sa Aljaske stalno preti ljudskom rodu jer može raznim oblicima energije da obuhvati planetu.

„Demokrate“ i „naprednjaci“ su, jednostavno, prizivali i dozvolili da Srbija bude okupirana, opljačkana i ponižena. Od jednih i drugih treba da se očekuje da će od okupatora dobiti, ili kupiti, neubojno orućje. U procesima tranzicije, privatizacije i regionalizacije, Srbi su nakon uništavanja infrastrukture, tokom agresije NATO-a u 1999. godini, satanizovani, prodani, obespravljeni i osramoćeni. Srbski neobrazovani mamonisti iz miljea „petooktobaraca“ i Naprednjačke stranke, prodali su i ekonomski uništili Srbiju za „šaku dolara“, uz pomoć Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda posredstvom njihove ispostave u Srbiji – stranke G17+ i finansijskih savetnika koje su okupatori odredili. Zar neko može da zaboravi savetnike naprednjaka: Alfred Guzenbauer, italijan Franko Fratini, francuz Dominik Stros Kan, Englez Entoni Bler… Zar neko može da zaboravi kako su Srbi zadobili Anu Brnabić i šta, po načelima Agende za mir Ujedinjenih nacija, rade u Srbiji nevladine organizacije koje nude kadrove isključivo podobne okupatorima? Zašto okupatori ne nameravaju da leče srbske rane nastale u agresiji na SRJ 1999. godine? Šta sve Srbi treba da zaborave da se nikad ne osveste?

Svi zakoni usvojeni posle 2000. godine, u ime prosperiteta i ulaska u Evropsku uniju, samo su stezali omču oko srbskog nacionalnog bića, oduzeli slobode kretanja, mišljenja i govora. U Srbiji sloboda više ne postoji, a pljačka naroda je svakodnevna. Porezi se razmnožavaju i povećavaju, a pritom pravdaju da su takvi isti u Evropskoj uniji. Narodna skupština odlučuje u ime naroda, kojeg više niko ništa ne pita.

Zanimljivo je da predsednik svakodnevno ističe da je izabran voljom naroda, a pritom zapostavlja istinu da ga je u idealnim uslovima po njega, na jednom od izbora kojim se hvali, izabralo 1.823.147 (48,25 odsto od onih koji su izašli na izbore), to znači da ga nije izabralo 4.916 294 ljudi. Srbi su primorani da svakodnevno u medijima posmatraju čoveka koji ne govori svu istinu – nečiju govori.

Rastače se država Srbija pred očima Srba, a narod to rastakanje posmatra nemoćno, jer ne sme ni da pomisli da se negde okupi. Ta privilegija je dostupna samo nastranim licima, nevladinim organizacijama i „petooktobarcima“. Oni mogu da rade Beograđanima i Srbiji šta god žele.

Administracija koju srbski narod plaća je istovremeno nedostupna i ohola. Odvojenost srbske vlasti (tako se to kaže) od naroda, sve više se povećava. To se čini novim vrstama kontrole: kamerama i mikročipovanjem (preko pasoša, ličnih karti, zdravstvenih, kupovnih, bankarskih, saobraćajnih i drugih kartica), karantinima i povećavanjem dražbi. Slobodu kretanja i mišljenja onemogućavaju sistemi koje narod plaća za (o)čuvanje slobode. Navodna bezbednost je već sada zamenila slobodu. U Srbiji, kao i svuda u jezuitski kabalizovanom, vavilonizovanom, hananskom svetu ima novca za mikročipovanje goveda, a nema za bebi pelene, lečenje teško obolele dece i pejs-mejkere. Bolesnike od raka, posle NATO bombardovanja Srbije više niko ne pominje.

U takvoj, ranjenoj Srbiji, političke sluge „velikog brata“ nastoje da zamene i poistovete čuveni srbski ponos, koji je Srbima jedna od osnovnih osobina, besramnim, besmislenim, izvitoperenim „ponosom“ homoseksualaca. Pritom, nastoje da paradiraju u vreme kada su parade izgubile svaki smisao. Parade pripadaju vremenima pobeda. Priliče samo pobedničkim vojskama, njihovom narodnom slavlju i slavolucima. Paradom nastranih ljudi poništava se sram, istorijski ponos i ponos svakog čoveka.

Nastojanje da se to dogodi nije čudno, budući da su neslobodne ideje potekle iz antiistorijskog, talmudskog legla. Potekle su iz izopačenog Vatikana, gde dominiraju sledbenici Lucifera, Ahrimana, Asure i Sorata. Tako se stvara osnova za budućnost iza koje više neće biti istorije, jer će sve kulture nestati u ratovima koji neprestano traju. Da li „svetska elita“ brine o spomenicima kulture i artefaktima u Vinči, Starčevu, Nišu, Vranju, Leskovcu, na Kosovu i Metohiji, u Avganistanu, Iraku, Siriji, Libiji…? Svuda su izazvali ratove ne bi li smanjili broj „beskorisnih izjelica“ i postavili svoje marionete, a navodno u brizi za kulturu porušene bogomolje i manastire grade oni koji su ih srušili. Kakvo licemerje!!!

Autor: Svetozar Radišić