Nije vic: Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić je ministru finansija Siniši Malom uputio dopis u kome mu je postavio 5 pitanja. Ministra je to očigledno obradovalo, ne samo zato što je, kako kaže Kurir koji je ovu vest preneo pod naslovom – Ministar odgovo na svih 5 pianja Dušana Nikezića, već i zato što mu se ukazala prilika da u stilu svog mentora, u odgovoru i kaže: „Drago mi je što Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde, ima samo pet pitanja ovog ponedeljka. To mi govori da je ipak do sada nešto naučio, bilo je bar 100 ekonomskih dilema koje su ga mučile u ranijim obraćanjima. Napreduje Srbija, napreduje i Nikezić“.
Uz rizik (obostrani) da i meni Siniša Mali nešto kaže, usuđujem se da ovde pomenem da i ja, kao građanin, imam “bar 100 ekonomskih dilemma” na koje slušajući mjega, Vladara, Premijer(ku)… nemam odgovor, verovatno zato što spadam u one koji odmah shvate kad im se tri puta objasni, a pomenuti nemaju običaj da tako objašnjavaju, što je dokaz i ovoga o čemu ovde pričamo – čovek pitao, ministar odgovorio, Kurir objavio – 1:0 za minstra, igramo do 1, sudija (Kurir) svira kraj. Ko shvati, razumeće, pa s tim u vezi i vic: Braćo vernici, svi smo mi ravnopravni, reče hoddža u propovedi sa vrha minareta, izvadi onu stvar i poče da pisa po vernicima – Izvolite, slobodno, možete i vi po meni.
A da saam još uvek u Engleskoj, u kojoj sam nekih desetak godina živeo i radio, gde vladaju neka čudna nenapredna shvatanja, gde pitanje budžeta za narednu godinu spada u najvažnije građansko pitanja pa stoga javna rasprava o tome počinje već polovinom godine, mogao bih da pitam – i dobijem odgovor, na primer i o sledećim: zašto se kod nas rasprava o budžetu svodi samo na “raspravu”u Skupštini i to objedinjena sa tridesetak drugih tačaka dnevnog reda, pa sve to i vremenski ograničeno, te stoga i pitanje – da li su predlozi naših godišnjih budžeta toliko napredni, da na njih nikada nije bilo opravdanih primedbi, pa su uvek i usvajani onako kako su i predlagani, a sve to i uz redovnu bezrezervnu potporu nezamenljivog predsednika skupštinskog odbora za finansije Veroljuba Arsića – svršenog (ne u bukvalnom smislu) učenika Srednje Elektrotehničke škole u Obrazovnom centru “13 Oktobar” u Kostolcu, koji bezobraznim pitanjima zna da izrezili čak i prisutne članove Fiskalnog saveta – doktore ekonomskih nauka i profesore univerziteta, lekcijama tipa – zar ste vi pametniji od Vlade čiji je to predlog. Nisam ovde u ulozi njihovog branioca – naprotiv, kad bi meni neko to tako tekao, ja bih “uzeo kapu” I rekao – Gospodo, dozvolite da se ja odjavim, tad bi ih i cenio.
A pitanje bi, samo na primer, kao jedno od stotinu sličnih, moglo da bude – Gospodo, koja vam je to formulacija u predlogu Budžeta “planirani budžetski deficit” i čime to objašnjavate u situaciji kad je spoljni dug ove zemlje u periodu vaše vlasti od 2012. godine do danas, porastao sa nekih 15 milijardi na preko 36 milijardi dolara, dokle ćemo da živimo “na kredit”, ko će to da vraća, imali na tu pojavu uticaj i politika potrošnje tipa – izgradnja nacionalnih stadiona, a od najnovijih – preuzimanje projekta Expo u koji prema zvaničnom predračunu treba da bude utrošeno 22,6 milijardi dinara u svakoj od naredne tri godine, te s tim u vezi i pitanje – zašto Lex specijalis za te poslove, po kome za taj projekat neće važiti Zakon o javnim nabavkama i svi drugi bazni zakoni koji su sa tim u vezi, čime se otvara ogromna breša za korupciju svih vrsta – direktna nabavka bez licitacija i drugih “gluposti” te vrste, pa s tim u vezi i pitanje – koliko će još srpskih rodoljuba iz tih poslova izgraditi stambene komplekse a la Milan Radoičić na obodu jezera Gazivode – ukoliko to jezero i dalje ostane naše.
No, šta ćeš, narod ih voli iz ključnog razloga – samo da ne bude gore, a sve je u životu relativno – reče zec i siđe sa ježa (vic), ali ima i ona mudrost radio Jerevena – jedna slušateljka pita: može li se ostati u drugom stanju na distanci, a odgovor radio Jerevena glasi: zavisi da li mogućnosti prevazilaze distancu (takođe vic). E sad koji su parametric ovde u pitanju i ko sve tu može ostati u drugom stanju, tek će se videti (nije vic).
A pošto je sve ovo jedna ogromna vicoteka, vic za kraj bi mogao da bude – Siniša Mali je jedan veliki vic.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
