Osnivanje Sokolske župe „Njegoš“

0
814

Sokoli u Dubrovniku posle Prvog svetskog rata.Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na poziv mostarskog društva okupila su se društva sa teritorija dodeljenog župi Mostar od Sokolskog sabora u Novom Sadu 1919. Društva su pristupala : Kotor, Konjic, Čapljina, Gacko, Nevesinje, Herceg Novi, Bijela, Zelenika, Bileća, Prozor, Trebinje, Ljubinje, Ljubuški, Metković, Tivat-Lastva, dok su se društva Đenović i Dubrovnik ogradila, da će pristupiti župi Mostar, ako ne bude osnovana posebna župa za Južno Primorje sa sedištem u Dubrovniku, a tome je pristupilo i društvo Risan. (1) Bili su prijavljeni delegati iz Zelenike, Bijele i Đenovića ali nisu došli. Dan iza otvaranja skupštine sokolska društva iz Kotora i Prozora ovlastila su članove Mostarskog sokolskog društva da ih zastupaju na skupštini. Na skupštini su izabrani u Upravu župe starešina Čedo Milić, nacionalni i sokolski pregalac; 1. zamenik Jovan Sekulović iz Herceg Novog; 2. zamenik Luka Dražić iz Dubrovnika; načelnik Dragutin Sotl iz Mostara; 1. zamenik Ante Korčulanin iz Dubrovnika; 2. zamenik Luka Ciligović iz Herceg Novog; tajnik Milivoje Jelačić, trgovac iz Mostara; blagajnica Leposava Mijatović, činovnica srpske banke; odborski zamenici Tanasije Samarđić iz Mostara; Tadija Matić iz Opuzena; … . (2)

Ubrzo su se sve poteškoće izgladile i prva župska konstituirajuća skupština mogla je da radi i da konstatuje pristup 22 društva. Posle skupštine pristupila su u sastav župe Avtovac i Janjina, tako da je župa imala 24 društva. Pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata. Na VII Svesokolski slet u Pragu župa je poslala 163 vežbača, 30 vežbačica i 73 člana. Posle sleta u Pragu župa je razvila intenzivan rad u svim pravcima obraćajući se u prvom redu selu, jer su smatrali da je glavni oslonac sokolstva selo.(3) U Dubrovniku održana je 18. 7. 1920. prva skupština hercegovačkih i primorskih sokolskih društava. Osim delegata prisustvovali su sokoli Mostara, Trebinja, Herceg Novog, Tivta i ostalih gradova koji su pripadali sokolskoj župi, da svi pokažu svoj rad od oslobođenja do dana sastanka. (4)

Okružni slet župe Mostar u Tivtu održan je 17. jula 1921. To je bio okružni slet Bokokotorskih društava na kome su učestvovala društva Herceg Novi, Zelenika, Bijela, Tivat-Lastva, Đenović, Risan i Kotor, a kao gosti Mostar i Dubrovnik. U 4 sata posle podne počela je javna vežba na sletištu u arsenalskom parku ratne mornarice u Tivtu nastupom naraštaja i podmladka. Iza njih su nastupile sokolice iz Herceg Novog i Mostara sa vežbama sa sleta u Pragu. Posle je nastupila vežba sokola. Društvo iz Mostara (članovi i članice) izveli su najuspeliju tačku sleta alegoričnu vežbu Stane Vidmara „Jugoslavija”, koja je dovršena uz klicanje i pljesak publike. Mornari-vežbači koji su izveli vežbu sa veslima. Javna vežba završena je sa vežbama sa spravama i skupinama na zemlji i spravama, kod kojih se istaklo društvo iz Đenovića sa svojim vođom Ivanom Kovačem. Posle javne vežbe održan je na sletištu koncerat sokolske muzike iz Herceg Novog, Tivta i Kotora i tamburaškog orkestra iz Tivta. Osim pokrovitelja sleta i izaslanstva župe jedan od najmilijih posetilaca sleta bio je Boko-kotorski biskup Ućelini. U svom govoru odao je priznanje i pohvalio Sokolstvo. Sutradan 18. jula napravili su mostarski sokoli i sokolice šetnju kroz Boku, na malom parobrodu koji im je ustupila komanda ratne mornarice. Posetili su Risan i Kotor, gde su ih dočekali mesni sokoli. Na povratku iz Kotora posetili su Herceg Novi, gde su pogošćeni od hercegnovskih sokola, odakle su otputovali uz pesmu i klicanje braći iz Boke željeznicom u Mostar. Na sletu je nastupilo uz sokole 24 mornara-vežbača. (5)

Sokolsko društvo Đenović priredilo je na sokolskom vežbalištu u Đenoviću 7. maja 1922. nastup uz sudelovanje sokolske muzike iz Herceg Novog. Program je bio : 1. Predaja diplome novoizabranom društvenom dobrotvoru komodoru Miroslavu Grundu. 2) Vežbe sa batinama za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani, izvodio muški podmladak. 3) članovi su izvodili Murnikove proste vežbe za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani. 4) članice iz Herceg Novog su izvodile Murnikove proste vežbe za I. Jugoslovenski Svesokolski slet u Ljubljani. 5) Skupinska prosta vežba devetorice prednjaka. 6) Sva odelenja na spravama. 7) Zaključna skupina svih odeljenja.(6)

Na glavnoj godišnjoj skupštini župe Mostar 5. marta 1922. zaključeno je da se održe tri okružna sleta i to u Đenoviću, Stocu i Dubrovniku. Prvi okružni slet održan je 2. jula 1922. u Đenoviću. Učestvovala su sokolska društva iz Boke Kotorske. Načelnik hercegnovskog okruga župe Mostar Kovač posvetio je sve svoje sile i slobodno vreme pripremama za slet. Pripreme i organizaciju sleta izvršilo je društvo u Đenoviću. Starešinstvo župe na sletu zastupali su Jovo Sekulović i dr. Ivo Kolbe. Celo mesto je bilo okićeno zelenilom i zastavama. Slet je počeo takmičenjima. U svečanoj povorci koja je krenula ka varoši učestvovali su sokoli, vojnici i mornari ratne mornarice. Pred ulazom u varoš bio je podignut slavoluk. Tu su povorku dočekali i pozdravili meštani zajedno sa svojim knezom. U ime župe uzvratio je pozdravom knezu dr. Ivo Kolbe, pozivajući stanovništvo Đenovića, da i nadalje pomaže sokole, gde omladina vaspitava u sokolskom duhu. Odatle je povorka krenula na vežbalište, gde je pokrovitelj sleta pukovnik Vuković pozdravio sokole i sokolice, vojnike i mornare, pozvavši ih da očuvaju slobodu stečenu potocima i rijekama prolivene krvi. Opština Đenović je priredila svečani banket u počast sokolima. Biskup Ućelini je u svom govoru naglasio da Orlovstvo ide za razjedinjenjem, a sokolstvo jača vjeru i jedinstvo naroda. Održana je javna vežba. Nastupali su muški i ženski podmladak, naraštaj, članovi, članice, vojnici tvrđavnog artiljerijskog puka iz Baošića, mornari ratne mornarice u Boki. Jedna od najlepših tačaka programa bile su vežbe sa veslima mornara. Na kraju vežbe bila je zaključna skupina članstva sokola, vojnika i mornara, koja je predstavljala zajednički rad vojske i sokolstva. U večer je bio koncert sa igrankom na kome je svirala sokolska muzika iz Herceg Novog i mesna muzika iz Kotora. (7)

Da Vas podsetimo:  Budućnost univerziteta

Sokoli u DubrovnikuStarešinstvo Sokolske župe Mostar sastalo se 4. marta 1923. u Dubrovniku sa vojnim i civilnim vlastima i pozvanim građanima u Sokolani, zbog dogovora o sletu u Dubrovniku. Upravni odbor sleta je istakao da će slet biti ponos grada, naroda i domovine. Drugi slet Sokolske župe Mostar održan je u Dubrovniku prigodom 30-godišnjice otkrića Gundulićevog spomenika. Učestvovala su sokolska društva iz Avtovca, Gacka, Nevesinja, Mostara, Konjica, Čapljine, Ljubuškog, Stoca, Metkovića, Janjine, Potomlja, Korčule, Veleluke, Trebinja, Bileće, Cetinja, Podgorice, Kotora, Risna, Đenovića, Tivat-Lastve, Hercegnovog, Opuzena. Na sletu su sudelovali vojska i ratna mornarica iz Boke Kotorske. U pripremi sleta su iz starešinstva župe Mostar sudelovali Čeda Milić, dr. Pero Mandić, dr. Ivo Kolbe, Milivoj Jelačić i Nikola Miličević. Rad na organizaciji sleta bio je podeljen na odbore : Građevni, Finansijski, Stambeni i Zabavni odbor. U Finansijskom odboru pročelnik je bio dr. Frano Ohmučević-Bizaro. U Stambenom odboru između ostalih Milo Žile. U Prehrambenom odboru Vasa Piper, … . U Zabavnom odboru pročelnici prof. Novak Bukvić, don Niko Đivanović i dr.Đuro Orlić. Članovi Miše markiz Bona, prof. Jakov Carić, kapelnik Ivan Čižek, članice Uprave Narodne Ženske Zadruge prof. Marija Đadrov i Elsa Montana, … Anka Kurtović, Vlasov, dirigent Ruskog pevačkog zbora. Sokoli su smatrali da su na obali plavog Jadrana na braniku za kralja, Otadžbinu i veliku Majku Slaviju. Na sletu je razvijena zastava Sokolskog društva Dubrovnik. Kuma zastave bila je Ivanka Čingrija. Sve crteže za zastavu izveo je Atanasije Popović. Slova su sa jedne strane bila ispisana latinicom a sa druge ćirilicom.(8) Povodom sleta izdavan je „Sletski sokolski vesnik Sokolske župe Mostar”. Jovan L. Perović objavio je u „Sletskom sokolskom vesniku Sokolske župe Mostar” iz 1923. članak o potrebi uvođenja viteških narodnih igara u Sokolstvu. (9)

Drugi slet Sokolske župe Mostar održan je u Dubrovniku na Vidovdan 1923. sa 878 članova i članica, 153 mornara i 357 vojnika. Posebnim vozovima iz Mostara stigli su u Gruž 27.6.1923. sokoli, sokolice, naraštajci, podmladak, vojska i gosti. Došli su sokoli, vojska i mornarica iz Boke Kotorske i Crne Gore. Parobrodima stigli su sokoli iz Dalmacije. U Dubrovniku su svirale sokolska i Cavtatska muzika. Prvog dana sleta takmičili su se muški i ženski naraštaj na sletištu za prvenstvo. U 10 sati 28.6.1923. došao je na vežbalište kraljev izaslanik, armijski general Stevan Hadžić i svečanost je počela. Prvo je bio pomen poginulim vidovdanskim junacima. Posle je govorio general Hadžić o ulozi Sokolstva u stvaranju Jugoslavije. Kralj Aleksandar je župi preko svog ađutanta generala Stevana Hadžića u Dubrovniku poklonio zastavu. Župa Mostar je bila prva župa koja je dobila od kralja na poklon zastavu. Predajući zastavu starešini župe Mostar Čedi Miliću general Hadžić je istakao : „Brate starešino, predajem ti ovu zastavu kao najvišu svetinju naše otadžbine, i neka vam bude podstrek za vaš budući rad sokolski”. Starešina se zahvalio na daru i predao generalu Hadžiću spomen-značku sa sleta od zlata, da je preda kralju. Posle župske zastave bila je razvijena zastava Sokolskog društva Dubrovnik. U 11 sati krenula je velika povorka iz Gruža u Dubrovnik. Povorku su otvorili konjanici, sokoli i oficiri. Župa Sarajevo bila je zastupana sa 60 članova u odori i 20 sestara. U povorci sa 2 sokolske muzike iz Korčule i Herceg Novoga, bilo je 280 sokola u svečanom odelu, 185 sokola u vežbaćem odelu, 95 članica, 150 muškog naraštaja, 85 ženskog naraštaja, 105 muške dece, 55 ženske dece, 700 vojnika sokola i 180 mornara sokola. Povorka je stigla pred „Lužu”. U ime sokolstva župe Mostar Čedo Milić pozdravio je Dubrovnik. U ime dubrovačkog sokolstva govorio je starosta dr. Luko Dražić, za njim vazduhoplovni kapetan Nikola Miletić. Posle govora dr. Ljuba Leontića u ime dubrovačke omladine otkrivena spomen ploča poginulim dobrovoljcima Dubrovčanima sa natpisom : „Večna slava drugovima Cvetanu Jobu, Božu Šišiću, Josipu Dimoviću, svetlim uzorima žrtvovanja oslobođenju i ujedinjenju jugoslovenskog naroda – Dubrovačka omladina –Vidovdan 1923.” Posle otkrivanja spomen-ploče sokoli su sa vojskom otišli pred spomenik Điva Frana Gundulića gde je govorio don Niko Đivanović. Posle govora položen je lovor venac. Posle podne održana je javna vežba. Prvo je vežbalo 105 muške dece sa zastavicama; zatim 55 ženske dece u vežbama sa ukrašenim lukovima; 140 muškog naraštaja u vežbama sa dugim palicama i 85 ženskog naraštaja sa vežbama sa cvetnim lukovima. Kao posebnu tačku izvelo je sokolsko društvo iz Đenovića Murnikovu vežbu „Naprej”. Posle su nastupali naraštajci i deca sa spravama. Završetak vežbe bile su skupine u kojima su nastupila deca i naraštaj cele župe. U veče na Brsaljama priredilo je Sokolsko društvo iz Mostara akademiju; nastupio je muški naraštaj sa „Sibirskom devetkom”, ženski naraštaj sa vežbom „Roj s vencim”. Drugi dan sleta otpočeo je sa natječajem članova i članica. Posle podne održana je javna vežba. Nastupili su članovi sa prostim vežbama.Poske njih nastupilo je 700 vojnika u vežbi sa puškom. Pri izlasku na sletište, bili su pozdravljeni klicanjem „Živjela naša vojska !” Iza vojnika nastupilo je 95 članica, u vežbama u čunjevima; zatim 180 mornara u vežbama sa veslima. Posle njih su nastupili vojnici iz Plevlja sa Murnikovim vežbama, zatim Sokoli iz Đenovića sa „Naprej”. Posle njih nastupilo je Sokolsko društvo iz Korčule sa „Moreškom”. Po oceni pisaca Spomenice ta tačka je bila jedna od najlepših. Zatim su nastupili članovi sokola Mostara i oficiri u posebnoj tački sa konjima „Karusel”. Onda su nastupila sva društva na spravama i skupinama, i time je bila završena javna vežba. U veče na Brsaljama je svirala vojna muzika, a na Gracu publika se zabavljala sa „Venecijanskom noći” ispod Graca, koncertom muzika i vatrometima (među njima baterija sa bubnjarskom vatrom). Oba dana bio je obilan i raznovrstan bufet na sletištu i na Gracu. Dubrovački sokoli su se sa građanstvom oprostili 30. juna 1923. sa sokolima Župe, vojskom, mornaricom i gostima, učesnicima II Sokolskog sleta Sokolske župe „Mostar”.(10)

Da Vas podsetimo:  „Senke nad Balkanom 2“: Da li je moglo i bolje?

Sokolska župa učestvovala je korporativno na pogrebu pesnika Alekse Šantića. Župa je na sednici upravnog odbora župe 9.6.1925. nazvana Župa “Aleksa Šantić”. Župa se u Crnoj Gori 2 maja 1926. poklonila na grobu omladinaca koji na Božić pali na Cetinju boreći se za Ujedinjenje. (11)

Sokolstvo je izuzetno cenilo značaj Petra Petrovića Njegoša za srpski narod Hercegovine, Crne Gore i Primorja. Prilikom zvanične proslave prenosa Njegoševih ostataka 1925. sa Cetinja u grobnicu na Lovćenu, Sokolstvo nije bilo pozvano. Zato je cetinjski delegat na glavnoj skupštini župe Mostar predložio da sokolstvo ponovo samo za sebe priredi svečanost. Na skupštini župe odlučeno je da se održi svečana sednica u spomen Njegoša i da se položi venac na njegovom grobu na Lovćenu. U dogovoru sa starešinstvom saveza rešeno je da starešinstvo župe zastupa kod svih svečanosti starešinstvo saveza. U Crnu Goru su krenuli župsko starešinstvo na čelu sa starešinom Čedom Milićem, uzorna odeljenja mostarskog sokolskog društva pod vođstvom starešine Đorđe Perina, načelnika Petra Čolića i načelnice Lide Hauškove, sa delegatima, koji su došli do Mostara. Putovali su u noći od 30. aprila na 1. maja vozom iz Mostara za Herceg Novi, gde ih je na stanici dočekala uprava domaćeg sokolskog društva. Nastavili su brodom za Kotor, sabirajući delegate sokolskih društava iz Boke Kotorske i Primorja. Kad su se približili Đenoviću videli su sve kuće okićene zastavama, a gruvanjem prangija društvo u Đenoviću iskazivalo je počast župskoj zastavi, daru kralja i učesnicima ekspedicije. Na obali su se našli sa članovima uprave društva i nakon kratkog razgovora krenuli su dalje. Oko 11 sati stigli su u Kotor. Na obali je stajalo članstvo svih kategorija sokolskog društva sa upravom, a muzika je svirala narodne pesme. Po njih su došli starešina cetinjskog društva Gavro Milošević i tajnik N. Latković. Nakon kratkog odmora ušli su u pripravljene automobile i krenuli na Cetinje. Usput pridružili su im se delegati sokolskog društva iz Kotora, a delegati društava sa teritorija Crne Gore čekali su na Cetinju. Sokoli su se zaustavili u Njegušima. Oko njih se okupilo građanstvo, a predsednik opštine Vaso Otašević pozdravio ih je. Odgovorio mu je Čedo Milić. Dogovorili su se sa Njegušanima da se sastanu na Voskresenije kod kapele na vrhu Lovćena. Na ulazu u Cetinje dočekalo ih je sokolsko društvo Cetinje sa vojnom muzikom. Starešina društva Gavro Milošević ih je pozdravio, a odgovorio mu je Čedo Milić. Čitavo Cetinje je bilo okićeno kao u vreme kraljevog dolaska. Povorka je krenula na čelu sa vojnom muzikom. Ovacijama nije bilo kraja. Iz publike se čula primedba o kršnom barjaktaru „Još da su mu brci Mandušića Vuka.” Prošavši glavnim ulicama sokoli su stigli pred gradsku opštinu gde ih je pozdravio predsednik opštine Tomo Milošević. Sve što je moglo da ide izašlo je na ulicu. Sledećeg dana hodočasnici za Lovćen krenuli su u 4 sata. U Ivanovim Koritima izašli su iz automobila i krenuli na Lovćen. Stigli su posle 9 sati na vrh Lovćena (Jezerski vrh). Njegušani su ih čekali. Barjaktar je razvio župski barjak i ušao u kapelu. Za njim je ušao starešina župe sa lovorovim vencem. Za starešinom su ušli delegati sokolskih društava a od domaćih onoliko koliko je moglo da stane u kapelu. U ime Saveza i Župe govorio je Čedo Milić, za njim predsednik njeguške opštine, pa Ivo Kolbe iz Mostara i Mihajlo Zorić sa Cetinja. Posle polaganja venaca prisutni su pevali „Hristos voskrese”. Posle toga igralo se crnogorsko Oro i pevale pesme. Na Cetinje su se vratili oko podne.

U dvorani učiteljske škole održana je svečana sednica u spomen Njegoša. Bili su prisutni predstavnici državnih i vojnih vlasti, starešinstvo župe Mostar koje je zastupalo i starešinstvo saveza, delegati sokolskih društava župe, predstavnici prosvetnih i humanih društava i cetinjsko građanstvo. Sednicu je otvorio Čedo Milić prenevši pozdrave starešinstva Sokolskog saveza. Govorio je o Sokolstvu i uspomeni Njegoševoj. Posle njega govorio je veliki župan. Zatim su sledili govori drugog zamenika starešine župe dr. P. Cankia i starešine sokolskog društva u Podgorici dr. Škerovića posvećeni životu i radu Njegoševom. Govorio je i Gavro Milošević, starešina sokolskog društva Cetinje.

Na banjalučkom procesu 1916. Čedo Milić bio je osuđen na smrt. Na desetogodišnjicu smrtne presude 1926. hodočastio je sa svojom župom na Cetinje. Čedo Milić je bio burno pozdravljen od svih prisutnih na sednici.

U „Domu Slobode” održana je u veče akademija uzornih odeljenja sokolskog društva Mostar. Pre početka izvođenja dr. P. Canki je morao da ponovi svoj govor sa svečane akademije. Govorom je oduševio publiku u velikoj dvorani doma. Posle vežbe bila je igranka. Delegati su otputovali u Podgoricu na okružni slet. Na ulasku u Podgoricu kod Vezirovog mosta pozdravio ih je dr. Škerović. Doček u Podgorici bio je sličan dočeku na Cetinju. Svečana povorka na čelu sa župskom zastavom, zastavama kulturnih društava iz Podgorice, zatim društava iz Cetinja, Mostara, Podgorice, Danilovgrada i Nikšića uz mnogobrojno građanstvo krenula je glavnim, a zatim sporednim ulicama Podgorice pred opštinski dom gde ih je pozdravio predsednik N. Šćepović.(12) Sokolski slet Zetskog okruga počeo je 3.5.1926. u 15 sati. Za uspeh sleta bio je zaslužan okružni načelnik Frano Žic, načelnik cetinjskog društva. U veče je održana akademija u bašći Oficirskog doma. Sledećeg dana sokoli su krenuli za Danilovgrad i Nikšić. Danilovgrad je bio okićen zastavama i zelenilom. Iza ručka vežbala su odeljenja mostarskog društva, a onda su sokoli krenuli za Nikšić. I ako je padala kiša, u Nikšiću su svi koji su mogli da idu došli na doček sokola. Pri dolasku pjevačko društvo „Zahumlje” pevalo je „Hej trubaču”. Bile su zastupljene državne i vojne vlasti. Povorka je prošla glavnim nikšićkim ulicama pred zgradu opštine, gde ih je pozdravio kmet opštine Novaković. Odgovorio mu je Čedo Milić, koji je doživeo burne ovacije jer je bio stari poznanik Nikšićana iz vremena pre ujedinjenja. Akademija mostarskog društva održana je u radničkom domu.

Da Vas podsetimo:  2022.

Sokoli su krenuli natrag u Mostar. Prolazeći kroz Grahovo posetili su Marka Dakovića. On ih je zadržao. Pošto je bio pazarni dan bilo je dosta sveta. Sokole je pozdravio Marko Daković i meštanin Andrija Milović. Društvo Mostar izvelo je sokolske vežbe. Nastavili su za Perast. Sa njima su bili starešina sokolskog društva Cetinje Gavro Milošević i tajnik V. Latković. Oni su im rekli : mi smo vas primili s broda u Kotoru, pa ćemo vas na brod i ispratiti. Pre ulaska u brod mostarsko društvo se svrstalo, a starešina društva Đorđe Perin zahvalio se Miloševiću. Milošević se zahvalio Mostarcima što su sa svojim odličnim vežbama oduševili Crnogorce. (13) Osnovana su nova sokolska društva, a u postojećim radilo se udvostručenom snagom. (Bar 1926, Perast 1927, Kolašin 1928). Došlo je do širenja sokolstva u Crnoj Gori, što je omogućilo stvaranje župe.

Za novosnovano društvo Nikšić najviše je bilo zainteresovanih među omladinom i radnicima, dok inteligencija nije bila zainteresovana. Rad u društvu ležao je u istrajnim naporima načelnika Barbolića i nekoliko članova radnika. (14) Početkom 1926. bilo je 24 društva u sastavu župe Mostar a krajem 1926. 30 društava. Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe 6. marta 1927. u Dubrovniku podnelo predlog za formiranje župe. O predlogu za osnivanje župe Njegoš povela se duža debata. Sokolska društva u Herceg Novom, Đenoviću, Bijeloj, Zeleniki, Tivtu, Kotor-Lastvi i Budvi zagovarala su osnivanje župe Njegoš. O tome su trebala da se izjasne sva sokolska društva sa teritorije Zetske Oblasti. U Opštinskoj Vijećnici u Herceg Novom 3. marta 1928. delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Njegoševe“ župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. (15)
Župa „Njegoš“ proslavila je 1928. pedesetogodišnjicu oslobođenja Bara i Ulcinja zajedno sa vojskom, koja je izvela manevre oslobođenja Bara. Učestvovala su sokolska društva Boke i Crne Gore i tri muzike. Župa „Njegoš“ je 1928. proslavila u svim mestima desetogodišnjicu ujedinjenja. Prvi slet župe „Njegoš“ u Kotoru održan je juna 1929. (16)

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

________________________

Napomene:

1. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
2. „Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4, str. 205; „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
3. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
4. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 54;
5. „Okružni slet župe Mostarske u Tivtu”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1921, br. 11, str. 392, 393;
6. „Sokolsko društvo u Đenoviću”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1922, br. 7, str. 222;
7. „Sokolska Župa Mostar”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1922, br. 11, str. 363;
8. Upravni odbor, „Sokolski Slet Župe Mostar u Dubrovniku”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 3. marta 1923, br. 42, str. 3;„Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60, 61;
9. Irena Arsić, „Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2015, str. 162;
10. „Župa Mostar“, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929, str.12; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 62, 63;
11. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 102;
12. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. septembar 1926, br. 15-16, str. 157-160;
13. 5. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. septembar 1926, br. 17, str. 175, 176;
14. 6. „Kronika Jugoslovenskog sokolstva”, „Sokolski glasnik“, U Ljubljani, 15 januara 1927, br.1, str. 11;
15. „Župa Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br.13, God.XI, str. 11; „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15 aprila 1927, br. 7, str. 154, 155;
16. 8. „Župa Mostar, str.12; „Župa Cetinje“, str.11, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime