Poslednjih godina se više no ranije prepoznaje trud koji pojedinci i organizacije ulažu u osvešćivanje stanovnika naše zemlje povodom značaja zaštite životne sredine. Iako ne možemo osporiti efektivnost angažovanja na ovom planu, čini se da nam naša planeta sama šalje nedvosmislenu poruku u vezi sa svojim zdravljem (od kojeg zavisi i naše), što zapravo ima najveći uticaj na naše preispitivanje odnosa prema životnoj sredini. U tekstu koji sledi ćemo govoriti o nivou osvešćenosti na našem podneblju, a povodom ekoloških problema koji su u vremenu u kojem živimo više no očigledni.
Šta je ekološka svest?
Ekološka svest prestavlja vid razumevanja sveta oko sebe, svog prirodnog okruženja, tačnije životne sredine i uticaja delovanja čoveka na nju. Osvešćenost na ovom planu podrazumeva razumevanje vrednosti očuvanja prirodnih procesa i resursa. Zarad sticanja ekološke svesti je neophodan neki vid edukacije na datu temu, koji može biti takoreći u hodu i samostalan, a može takođe biti i organizovan od strane udruženja ili u okviru zvaničnih institucija. Potrebno je, dakle, da steknemo znanje o tome koji su resursi neophodni za naš život i kako da ih racionalno koristimo, a zatim i na koji način svojim svakodnevnim izborima mi doprinosimo, odnosno štetimo zdravlju životne sredine.
Ekološka kultura u Srbiji
Ekološka kultura, koja podrazumeva razvijanje ekološke svesti i razumevanje značaja rada na tome, nije na zavidnom nivou u našoj zemlji, iako prepoznajemo izvestan pomak o kojem nam svedoče različite inicijative koje danas u Srbiji postoje. Na razvijanju svesti o tome koliko će naša zdrava životna sredina da doprinese i dobrom zdravlju nas kao pojedinaca, odnosno koliko zagađenje može da mu šteti, se na našem podneblju nije radilo kontinuirano. S druge strane, postoje određene tendencije da se ovo izmeni, budući da vesti o nedaćama koje su direktna posledica klimatskih promena stižu do nas iz svih krajeva sveta. Ovo je, dakle, problem koji se prosečnom stanovniku naše zemlje prosto nametnuo u formi informacije (i koji on može i neposredno da iskusi), dok je dalje potrebno intenzivno raditi na edukaciji u vezi sa značajem svakodnevnog delovanja svakoga od nas na ovom planu.
Ekološka svest u Srbiji u odnosu na svet
Iako je neosporno da broj ekoloških pokreta osetno raste, te i da je delovanje mnogih zaista intenzivno, činjenica je da razvitak svesti na planu zaštite životne sredine napreduje sporije no što bi bilo potrebno svuda u svetu. Govorimo o medicinskom otpadu, ispuštanju nafte u vodu, zatim zagađujućim produktima industrijske proizvodnje i seči šuma. U vezi sa ovime, mnogi pojedinci se mahom osećaju nemoćno i zanemaruju značaj svog individualnog angažovanja. Aktivnosti vezane za razvijanje ekološke svesti i zaštitu životne sredine od zagađenja se najviše sprovode na području SAD-a i Evropske unije, a naša zemlja kaska za njima, budući da smo se u toku decenija iza nas fokusirali na ekonomska i politička pitanja. Poslednjih godina, međutim, primećujemo povećanje broja pokreta koji se aktiviraju ovim povodom, dakle pokušaje da se ova situacija izmeni.
Kretanje ka snažnijoj osvešćenosti
Kako se poslednjih godina značajno povećao broj udruženja koja se zalažu za dobre ekološke prakse i sprovode aktivnosti na ovom planu, primećujemo i rezultate njihovog delovanja. Stanovnici naše zemlje sve više polemišu na temu zagađenja, udružuju se i zagovaraju svakodnevne doprinose ekološkoj borbi. Sve više domaćinstava se edukuje povodom modela življenja koji pomažu životnoj sredini, poput takozvanog zero waste modela i sa njime u vezi redukovanja kupovine, reupotrebe materijala i reciklaže. Reciklažu kao izuzetno dobru praksu podržavaju brojne inicijative u našoj zemlji poput pokreta Udomi teglu i Čepom do osmeha, te brendova kao što je Bezo tekstil i radionica Eko bag. Sve ovo ide u prilog ideji da ćemo uskoro živeti u jednom čistijem društvu, rasterećenom od zagađivača i otpada. S druge strane, tempo kojim se krećemo ka tom cilju bi trebalo da bude brži i na ovome se aktivno radi.
Kompleksna situacija u našoj zemlji i svetu na planu zagađenja nas navodi da se zapitamo u vezi sa time šta možemo učiniti kao pojedinci ne bismo li pomogli našoj životnoj sredini da se oporavi od štetnih delovanja koja joj predugo stoje na putu da nam pruži najbolje od sebe. Pored toga što je veoma važno govoriti o velikim zagađivačima, te i podržavati organizovane grupe koje se protiv njih udružuju, važno je i činiti naizgled male, a zapravo veoma velike korake u okviru svakodnevice. Odricanje od po prirodu štetnih navika poput hiperkonzumacije i upotrebe jednokratnih pakovanja i predmeta, stvaranja otpada, te preferiranja automobila kao prevoznog sredstva i za kratke relacije i neobaziranje na visoku potrošnju energije jesu gorući problemi koji zavise upravo od nas. Ukoliko budemo svesni značaja svojih postupaka u ovom pogledu, te i radimo na osvešćivanju ljudi koji nas okružuju, svaki pojedinac će postati pokret za sebe, što će naposletku dobiti razmere koje će nas dovesti do promene i rezultata kojima se nadamo.
autor:Velibor Živkov
