Kako se zapravo određuju datumi tzv. pokretnih praznika (praznika nevezanih za datum), koncentrisanih u periodu koji počinje u završnim nedeljama zime, a može da potraje i celo proleće?
Zbilja, lako je zapamtiti datume nepokretnih praznika, ali one pokretne moramo svake godine iznova da tražimo u džepnom kalendaru. Običan kalendar tu ne pomaže, jer je za određivanje datuma ovih praznika potrebno mnogo više podataka nego što nam ih može pružiti jedna godina.
Svi datumi u ciklusu pokretnih praznika zavise od datuma u koji te godine pada Praznik nad praznicima – Vaskrs. Znajući datum Vaskrsa, jednostavnim odbrojavanjem dana unazad ili unapred možemo da odredimo datum bilo kog pokretnog praznika. Tako su npr. Cveti uvek nedelju dana pre Vaskrsa, Lazareva subota (Vrbica) je dan pre Cveti, Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan) 40 dana po Vaskrsu itd, te stoga i ove godine Veliki post počinje nešto ranije nego što smo navikli. Pošto je Vaskrs uvek u nedelju, to znači da su svi praznici koji se ravnaju po njemu takođe vezani za određeni sedmični dan.
Prvi hrišćani slavili su Vaskrs u isti dan kada i Judeji svoju starozavetnu Pashu. To je bio 14. dan judejskog meseca nisana, pa su ovi hrišćani dobili ime „kvatrodecimani“ (lat. „četrnaestodnevnici“). Ova praksa nije bila dugog veka, između ostalog i zato što je datume judejskog kalendara, podložnog čestim promenama i improvizacijama, bilo nemoguće preračunati u ostale tada aktuelne kalendare (kao npr. u popravljeni julijanski, koji je bio zvanični kalendar u Rimskom carstvu). Nasuprot kvatrodecimanima, pristalice tzv. dominikalnog metoda vezivale su Vaskrs ne za datum, nego za nedelju, dan u koji je, po svedočanstvu Svetih Jevanđelja, vaskrsao Gospod Isus Hristos.
Kao što se vidi, kalendarsko nejedinstvo, u kome „jedni već slave, dok drugi još uveliko poste“, nije „izum“ našeg doba. Ono je postojalo i u ranoj Crkvi, i to više od tri veka. Prvi vaseljenski sabor, održan 325. g. u Nikeji, utvrdio je princip određivanja datuma Vaskrsa koji važi i danas. Princip „prva nedelja posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice“ ne zasniva se ni na jednom kalendaru, već na realnostima iz prirode, što pokazuje da su bogomudri Oci Prvog vaseljenskog sabora raspolagali punom svešću o nemogućnosti izrade apsolutno tačnog kalendara.
U nastojanjima da se izrade pregledne tablice datuma Vaskrsa za duži niz godina, najdalje je odmakao rimski monah Dionisije Mali koji je, dopunivši proračune učenog egipatskog monaha Anijana i prilagodivši ih julijanskom kalendaru, u 6. veku izradio Veliki pashalni indiktion, tablice za ciklus od impresivne 532 godine. Tako, po isteku poslednje, 532. godine, počinje novi indiktion u kome se datumi Vaskrsa ponavljaju iste godine kao i u prethodnom. Po ovom načinu računanja vremena, mi živimo u 15. indiktionu koji je počeo 1941, a završiće se 2472. godine. Velikog pashalnog indiktiona pridržavaju se i pomesne Crkve koje su usvojile grigorijanski kalendar, tako da, ako već ne slavimo zajedno nepokretne, makar smo jednodušni u slavljenju Vaskrsa i ostalih praznika koji se ravnaju po njemu.
Vaskrs može da padne najranije 22. marta (4. aprila po grigorijanskom), a najkasnije 25. aprila (8. maja). Najčešće biva u datumima koji se nalaze u sredini ovog intervala (zato smo i navikli da bude u tom periodu), a što se više datum udaljava unazad ili unapred, to se i Vaskrs ređe slavi tog datuma. Ovogodišnji datum Vaskrsa spada u te ređe slučajeve, ali od njega ima i još ređih. Tako se npr. 22. marta/4. aprila Vaskrs slavi svega pet puta u toku indiktiona (što će biti slučaj 2010. godine), a 25. aprila/8. maja se slavi još ređe: svega dva puta u toku 532 godine. U našem indiktionu prvi put to je bilo 1983. g. (svečari koji slave Đurđevdan možda se sećaju da im je te godine Slava pala na Veliki petak, pa su je pomerali za ponedeljak), a sledeći put će biti 2078. godine.
Ova tema neminovno izaziva sećanje na tragikomičnu situaciju od pre nekoliko godina, kada je jedna parohijanka pitala svog sveštenika: „Oče, kako je moguće da ove godine Veliki petak pada u subotu?“. Zabuna je razjašnjena čim je baka pokazala svešteniku kalendar: radilo se o izdanju ulične „kalendarske piraterije“ na čijim je koricama pisala tekuća godina, a unutra je jednostavno prekopiran kalendar za prethodnu godinu. Stoga, iako je sezona kalendara prošla, a do sledeće ima još dosta vremena, nije naodmet podsetiti da kalendare (a i sve ostalo što je vezano za crkveni život) ne treba kupovati na ulicama i po pijacama. Tačno je da liči, ali…
Miodrag M. Popović
Pravoslavlje