Pasji život

0
42

Kad je preduzeće dobilo stranog investitora majstor Radiša je dobio otkaz. Našao se na ulici u vrtlogu beznađa i neizvesnosti,

Prijatelji su mu savetovali da ode kod gradonačelnika.

-Nemam posao, nemam ušteđevinu, nemam invalidninu i borački dodatak, nemam socijalnu pomoć, a nemam ni tetku i ujaka u inostranstvu! – zavapio je pred božanstvom zvanim gradonačelnik.

-Ali imaš vlast koja je voljna da pomogne svakom svom građaninu!

Gradonačelnik je sredio majstor Radiši narodnu kuhinju, a on je za uzvrat pristao da svakodnevno vodi brigu o gradonačelnikovim dobermanima, Astoru i Cezaru. Briga je podrazumevala donošenje hrane iz pet šopa, čišćenje boksa i izvođenje pasa u svakodnevnu šetnju.

Pošto su se dogovorili gradonačelnik je odveo majstor Radišu u prodavnicu pseće hrane.

-Ovo je Radiša! – predstavio ga je prodavačici. – On će ubuduće dolaziti za dnevni obrok mojih ljubimaca. Vi uvek napravite miks za 2000 dinara, a novac ćete dobijati od njega.

Foto: printscreen

I tako, Radiša je ujutru odlazio u narodnu kuhinju po svoje sledovanje za preživljavanje, potom je svraćao u pseći market i uzimao miksovanu proteinsku – mineralnu hranu za gradonačelnikove ljubimce dajući prodavačici dogovorenu svotu novac. Potom je čistio boks i izvodio Astora i Cezara u šetnju, najčešće pored reke.

Zavoleo je pse a i oni njega. Postali su nerazdvojni, takoreći porodica…

Ali…

Radiši se jednoga dana upalila lampica u sivoj moždanoj masi: „Davaću psima svoj obrok, a ja ću sebi kupovati hranu za novac koji je namenjen njima. Džukelama je svejedno šta jedu!“

Astor i Cezar su se nekoliko dana mrštili na specijalitete narodne kuhinje a onda su se privikli na sirotinjske obroke. Radiša nije imao nikakvih problema sa prelaskom na kvalitetniju hranu. Svakodnevnica je tako opet postala mirna i jednolična. Psi su bili veseli i bezbrižni, a Radiša zadovoljan, čak prezadovoljan.

Da Vas podsetimo:  NAŠE JE VREME NAJGORE OD SVIH

Jednoga dana gradonačelnik je prolazio pored pet šopa. Prodavačica istrča iz prodavnice.

-Gospodine, šta se dešava sa vašim psima?!

–Ništa! Živi su i zdravi, hvala bogu!

-Ali, čovek koji brine o njima duže od mesec dana ne kupuje hranu kod nas!

Gradonačelnik je uzeo službeni automobil i otišao kući.

Zatekao je pse kako se slade čorbastim pasuljem u koji je bila udrobljena vekna hleba. Radiša je sedeo u hladovini pored boksa, jeo gurmansku pljeskavicu i pijuckao „hajneken“ pivo.

-Zašto si im dao ovaj bezvredni bućkuriš?! Hoćeš da se porazboljevaju od nezdrave ishrane!

-Gospodine, vaši psi su moji najbolji prijatelji, pa sam svoje sledovanje dao njima da i oni osete život dostojan čoveka! Zaslužili su…

-A ti si koliko vidim zaglabao pljeskavicu!

-Jesam, kupio sam je za novac namenjen njima. Ja i ne zaslužujem ništa bolje od njihove hrane, jer već živim kao najobičniji pas!…

 

autor: Ljubomir Ilić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime