„Gedžo, Srbine, projo, motiko,
ti si Tursko i Austrougarsko pobedio carstvo.”
A sad ćutiš! Sag’o glavu, plašiš se. Čega? Koga se plašiš, brate moj seljače? Kažeš, može biti gore. Pa dokle bre više?
Može li biti gore? Može? Plaćaš najskuplje gorivo u Evropi, a vlast hoće jeftinu proizvodnju hrane. Je li tako?
Da li može biti gore? Može?
Uzmaju rodnu zemlju kraj Morave za autoputeve. Plaćaju koliko hoće – 150 EUR. Kažu i to je mnogo! Što oni na prodaju njihovu djedovinu za te pare? Jednostavno njihova đedovina nije Srbija! Zar jedan ar plodne oranice vredi 150 kg veštačkog đubriva?
Sve je poskupelo moj seljače! Veštačko đubrivo 100%, semena 50% i hemija 40%. Zar je moguće da ti sve ovo trpiš i ćutiš?
Može li biti gore? Može?
Subvencije za poljoprivredu po hektaru su bile 12.000, pa 7.000. To je mi bilo mnogo pa su skinuli na 4.000 RSD. Dokle više?
Da li je normalno da budžet za poljoprivredu Grada Čačka iznosi samo 1 posto budzeta? Zar je moguće da Turistička organizacija grada ima isti, ili čak i veći budžet nego li budžet poljoprivrednika. A ti ćutiš! A što ćutis, koga ili čega se plašiš.
Ministar poljoprivrede prravnik. Kakve veze on ima sa poljoprivredom? Voleo bih da upoznam tog gospodina koji određuje našu cenu znoja i žuljeva na rukama.
Deca napuštaju svoja ognjišta i idu u veće gradove i druge države. Gledaš ih preko skajpa, ljubiš ekran kompjutera umesto njih. Ustaješ sam. Zamišljaš svoju decu da su tu. I dalje ćutiš! Zato su nam sela pusta, staračka i bez omladine!
Da li može biti gore? Može? A što ćutiš bre?
“Ispravi kičmu seljače, Gedžo, Srbine,
projo, motiko, ti si Tursko i Austrougarsko pobedio carstvo”.
Autor: Milisav Marjanović
NEKUKAJMO NA DRUGE ZA SITNE PARE PRODALI SMO DUSU I ZEMLJU