Poznato je da su, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, dve ugledne beogradske bolnice uredjene i opremljene samo zahvaljujući njihovim direktorima: dr Milovanu Bojiću i dr Momčilu Babiću. Njih dvojica bili su bliski režimu, pa su, zahvaljujući toj odanosti, dobili ozbiljna finansijska sredstva za svoje ustanove. Kasnije su bolnice poslužile u kampanji kao sjajni primeri DOBROG RADA partijskih kadrova. I partije u celini.
Razgovaram sa jednim kolegom dr Zorana Radojčića, još formalnog gradonačelnika Beograda. Kaže da mu je, na pitanje šta ce mu politika, ZR odgovorio da je to samo zbog Tiršove 2, jer, pravdao se, drugačije od tog projekta nema ništa, čime je potvrdio da je ucenjen. I ne samo on. Ne znamo još da li ce projekat napredovati ili stati, ali se politička karijera dr Radojčića pretvorila u sprdnju. Mnogo tužno je izgledao nekad ugledni lekar, kada je nedavno, na zgarištu starog Merkatora na Novom Beogradu, dok je njegov zamenik sakupljao političke poene, rekao: „ako neko ima nešto da pita, I JA SAM TU!“, na šta mu se Vesić nasmejao u lice.
U porodici sam donedavno imala nezaposlenog diplomiranog pravnika, sa pravosudnim ispitom, koji je cekao posao dobrih desetak godina, jer, nije želeo da se učlani u moćnu stranku koja mu to postavlja kao uslov, u zamenu za radno mesto.
Danima čujemo i gledamo, da se radnici zaposleni u javnim preduzećima, OBAVEZUJU da prikupe striktno odredjen broj tzv. kapilarnih glasova za vladajuću partiju, pod pretnjom sankcija.
Nije tajna da u skoro svim srpskim zdravstvenim ustanovama vršioci dužnosti direktora moraju da budu članovi vladajuće ili koalicione partije. Poznato je da i u drugim javnim ustanovama vise godina rukvodioci rade u v.d.stanju. Neki čak preteraju zakonski rok, pa ostanu na dužnosti više godina, kao donedavni v.d.direktor EPS Milorad Grčić. Ili Zoran Drobnjak, v.d.direktor Puteva Srbije.
Najnoviji primer je Izborna lista Srpske napredne stranke, gde se nalaze imena ljudi za koje su procenili u stranci da, svojim ugledom mogu da spasu aktuelnu vlast od poraza. Dr Danica Grujičić, jedan je od primera koja je svoj pristanak da služi, krunisala postavljenjem na direktorsko mesto, a zatim i prvo na izbornoj listi. Prema dosadašnjoj praksi SNS, moguće je da će doktorka odmah posle izbora podneti ostavku na poslanički mandat, kao što se to dešavalo posle svakog izbornog kruga. Poznati primeri su: Vesna Stanojević, Jelica Sretenovic, Aja Jung, Ljiljana Habjanović… i jos neke javne ličnosti, koje su poslužile kao mamac za birače. (Ribolovci kao mamac koriste uglavnom kišne gliste, što može da se shvati da je uloga političkih mamaca svedena na taj nivo). I ljudi su na to pristali!
Jasno je da vlast ne bira sredstva da dodje do cilja. Gradjani samo služe kao slamka spasa „davljeniku“, koji, čak i tada, obećava da će raditi isto – da će varati, pljačkati, krasti, lagati… U ucenama se ide toliko daleko da ni škole, vrtici, jaslice… nisu izuzeti iz partijske kadrovske politike.
Nije napred navedeno izum aktuelne vlasti u Srbiji. Radili su to svi, sa manje ili više stila i umešnposti. Ličnim primerom tvrdoglavog nepristajanja mogu da potvrdim, (zlo)delo prethodnog režima, čije sluge su išle toliko daleko da su me u beogradskoj čaršiji pokušale da predstave kao „saradnicu tajnih službi“. (nisu pritom imali na umu da te službe čuvaju svoje „saradnike“, ne puštaju ih niz vodu). A zatim me isterale iz NUNS-a, koje sam osnovala u vreme kada je za to bila potrebna izuzetna hrabrost. (Mada, moram da priznam da sam, davno pre toga, u vreme omasovljenja Saveza komunista zbog ruskog oružanog ulaska u Prag 1968. BEZ POSLEDICA odbila da „podnesem molbu“ za prijem u SK i glasno obrazložila da sa nekima iz partije ne bih sedela ni u istoj kafani!).
SNS je samo tu praksu usavršila, ogolila do surovosti.
Ali, šta je sa narodom? Zašto je ugledni matematičar Stojan Radenović ZADOVOLJAN da bude pomenut u fusnoti kao „pojava“ koja je „ukrasila“ spisak podanika kojima je Aleksandar Vučić učinio čast mestom na izbornoj listi?
Zašto deca ne mogu da imaju bolju bolnicu i ako doktor, ili roditelji, ne saviju kičmu ili pljunu sebi u lice?Da li bi se Tiršova 2 gradila da dr Zoran Radojčić nije pristao da statira i pravi kućice za vrapce, dok njegov zamenik Goran Vesić uništava Beograd, sve pod „mandatom“ doktora Čičičića?
Šta su dobile korisnice sigurne kuće pristankom Vesne Stanojević da posluži Vučiću kao maskota koja će mu prikupiti koji glas za opstanak?
Da li Aja Jung, koja je u kampanji za Beograd „prodavala“ karte za nepostojeći metro, nekada pocrveni, bar pred sobom?
Zašto nekad ugledni novinari pristaju da lažu u korist vlasti? ….
Zašto! Zašto? Zašto?
Da li smo toliko posrnuli da više ne vidimo nemoral oko nas, nego, naprotiv, srljamo i dalje?
Da li nam je potrebna katarza?
Ispovedanje „pred bogom“ se pretvorilo u lakrdiju, dodatno samoponižavanje! Kako drugačije shvatiti pokajanje koje „grešnik“ izgovara pred dokazanim pedofilom i skrnaviteljem svega ljudskog. A posebno ako tog nemoralnog „predstavnika svevšnjeg“ odlikuje dosadašnji vodja nacije i kandidat za budućeg mesiju?
Predstojeći izbori su test za sve nas. Zato svako treba da, pre odlaska na biralište, stane pred ogledalo i pogleda sebi u oči!
Da smogne snage i sam sebi kaže: DOSTA!
UBEDJENA SAM DA BI CITAV SISTEM BIO BOLJI AKO NIKO OD POMENUTIH I NEPOMENUTIH NE PRISTAJE DA SLUŽI DJAVOLU!
PRISTAJANJE NA UČEŠĆE U NEMORALU POVLAČI, OSIM MORALNE, I KRIVIČNU ODGOVORNOST! KAD-TAD!
autor:Sena Todorović
U svim uspješnim i normalnim zemljama “ DRZAVNI SLUZBENICI “ su jezgro , koje je stvoreno na bazi vrhunske stručnosti i na svojim polozajima ostaju bez obzira koja partija ili ideologija trenutno vodi Drzavu. Sasvim je izvjesno da te osobe imaju svoje ideološke ili partijske simpatije, ali to nema nikakvih dodirnih tačaka sa organizacijom njihovog posla, ili mogućnosti da zbog tih simpatia bude i najmanje okrnjen kvalitet posla kojeg obavljaju. „Struka se bavi strukom “ ! Vrhunski arhitekti se bave urbanizmom, vrhunski liječnici medicinom, elektro inzinjeri energetikom, i tako redom. Taj „rep“
da je vaznije biti “ podoban nego stručan“ vučemo iz doba komunizma, kada objektivno nije bilo dovoljno stručnih kadrova, ali vremenom i sami komunisti su se na tom polju korigirali , dok smo mi sa Vučkom na čelu uspjeli „dostići jednopartiski sistem “ i vratiti pogubno pravilo “ bolje podoban nego stručan“ , pa nam se zbog istog, urušava Drzava, a ne samo elektro energetski sistem kojeg i pored svega još uvjek vodi „roštilj majstor“ !! Za to smo svi zajedno krivi. Čak i dobri ljudi čine pogubne i loše poteze, u uvjerenju da to što čine je u suštini dobro. Mislim na cijelu plejadu liječnika koji su „prodali obraz“ da bi dobili ustanove u kojima će dostojno liječiti običan Narod ! Da li im to mozemo zamjeriti ??? Šta onda reći o USTAVNOM SUDU, koji uporno izbjegava da se bavi vlastitim poslom? Šta reći na instituciju predsednika koji se bavi svakim poslom koji uopšte ne spada u ingerenciju predsednika?? Zašto tada intelektualna elita ne digne glas, zašto se tada ne organizira Narod ? Došli smo do situacije da su nam gotovo sve institucije zamjenjene “ radom i djelom“ predsednika drzave. Tačno je da smo za to svi krivi, ali ne svi jednako krivi…….. prvi po krivici bi morali biti AKADEMICI, kao elita intelektualaca, pa onda intelektualci, CRKVA, nacionalisti, patriote..
a tek na kraju običan Narod od kojeg se ne moze očekivati da se sam organizira. “ Samoorganizirani Narod“ koji dize revoluciju, nalazi se samo u propangandnoj literaturi komunističkog sistema , a Narod je jedina sila koja moze izvesti spasonosne i neophodne promjene, naravno, predvodjen nekim……