Pobesnelo uputstvo za pešake na Slaviji

0
1094

Svakog dana oko petice, doživim nervni slom na kružnom toku Slavija. Setim se svih svetaca, sunca, boga i predaka. Setim se onih obećanih podzemnih prolaza za koje smo u svom srcu preklinjali mi vozači i mi pešaci. Pogledam u muzičku fontanu i, iskrena da budem, poželim da izađem iz auta i od očaja se bacim u nju.

U državi kojoj su milioni za novogodišnje ukrase preči od života ljudi, elementarno dostojanstvo i pristojan život odavno su na poslednjem mestu liste prioriteta. Sa tim možeš da se pomiriš i da se prepustiš lažnom izveštavanju pojedinih medija, zavaravajući sebe da ne samo da će biti bolje, već je bolje nego što je ikad bilo, a možda i bolje nego što smo zaslužili. A možeš i da pobegneš glavom bez obzira, kao što su mnogi prelomili, a među mnogima najbolji od nas. Ostaje, naravno, i opcija da se pridružiš protestu Protiv krvavih košulja koji su već tri vikenda zaredom održani u Beogradu i na kojima su se okupile desetine građana nezadovoljnih postupcima vlasti.

Šta od ova tri može da promeni situaciju u zemlji na bolje, odlučićete sami, ali ono što sigurno, uvek i svakome od nas, može da pomogne, to je da na put promene krenemo od sebe. Što bi rek’o naš narod – od svog dvorišta. A dvorište nam je, ljudi moji, u velikom problemu. I neću sada govoriti o činjenici da ne umemo bukvalno da ga počistimo, da smo vrapce u Beogradu zamenili plastičnim kesama i da je đubre na ulicama glavna atrakcija koju stranci ponesu u sećanju. Govorim o onom drugom brlogu, mnogo težem za raščišćavanje. O onom koji je zatrpao vaspitanje i pristojnost, strpljenje i toleranciju – kvalitete kojih, što smo veći grad, imamo sve manje.

Da Vas podsetimo:  Srbija je osnovana 490. godine sa prstonicom u Skadru, obuhvatala je ceo Balkan a imala je više od 40 kraljeva

I konačno stižem do poente ovog teksta, te zone sumraka koja svakog dana oko petice nastupi na Slaviji i za koju smo, nažalost, svi po malo krivi kao društvo. Najviše oni koji su odlučili da nam je fontana bitnija od podzemnih prolaza i oni koji su tu odluku podržali. A onda malo vozači koji ne umeju ili ne žele da poštuju propise. I na kraju pešaci koji se ponašaju kao da žive u Opaljeniku. I baš ti pešaci uvek mi nekako dođu kao so na ranu na kraju prokletog kružnog toka. Od uključenja iz Kralja Milana, preko vratolomije pored Nemanjine, do isključenja u Bulevar oslobođenja u glavi prođem sve svece, sunca, bogove i pretke gradskih vlasti i okolnih vozača i umesto svetla na kraju tunela i mirne plovidbe ka Hramu, sačekaju me pešaci na onom pešačkom koji je pomeren od kružnog toka da ne bi ometao saobraćaj. Pomeren za celih metar i pljuc.

Svi bismo voleli da je ovo jedan pristojan grad u kom vladaju vaspitanje i tolerancija, a ne bahatost i samoživost. Da izgradimo takav grad neće nam pomoći ni vlast, ni fontana ni protesti ni podzemni prolazi. To je bitka koju moramo da izborimo sami sa sobom, a nekad je dovoljno žrtvovati samo 20 sekundi svog vremena. Onih 20 sekundi koliko je potrebno da deo kolone prođe preko prelaza, a da se na pešačkom skupi više od jednog pešaka.

Molim vas, preklinjem vas – kad prelazite ulicu, pogledajte malo oko sebe. Niste sami na svetu, a tek na Slaviji niste sami. Nemojte, molim vas, nemojte u beskonačnim rekama prelaziti pešački jedan po jedan jer dok vi to radite, oko vas se u četiri trake stvaraju nepregledne kolone automobila i lančano se pravi samo veći haos. Sigurna sam da žurite i da ne želite da kasnite, sigurna sam da Slavija ni prema vama nije prijateljski nastrojena, ali hajde da naučimo lekciju od nekih većih gradova i nekih naprednijih društava i da damo bar mali doprinos da nam svima bude lakše. Ceo grad će vam biti zahvalan.

Da Vas podsetimo:  Predsednik se ljuti što se izležavate u bolnici, nezahvalni ste, a osiguranje džaba plaćate i onako ne pokriva ništa

Srećan špic.

Dragana Pandurević
Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime