Staza za temeljno urušavanje visokog obrazovanja utabana je još u septembru 2018, tako da su nova rešenja samo nastavak u istom smeru i dodatno će obesmisliti fakultetsko obrazovanje i pospešiti odliv najboljih studenata državnih univerziteta
O, Gertrudo, Gertrudo, kad bede
Navale, ne idu one posebno
Ko uhode nego celim četama
Vilijam Šekspir, Hamlet
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je trenutno na javnoj raspravi, predviđa retroaktivno ozakonjenje nezakonitih diploma na osnovnim akademskim studijama. Staza za temeljno urušavanje visokog obrazovanja utabana je još septembra 2018, tako da je ovaj Nacrt samo nastavak u smeru koji izvesno vodi obesmišljavanju fakultetskog obrazovanja sa očekivanim ishodom daljeg pospešivanja odliva naših najboljih studenata.
Podsećanja radi, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, skupštinska većina je u septembru 2018. donela odluku da su nezakoniti doktorati zakoniti – članu 149. Zakona o visokom obrazovanju dodaje se stav 3. koji glasi: „Visokoškolske ustanove koje su… izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka… a nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija prema propisima koji su važili do stupanja na snagu tog zakona, smatra se da su izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka u skladu sa zakonom.“
Rečju, ozakonjene su doktorske diplome koje su izdavali fakulteti koji nisu imali licencirane magistarske studije, što je inače bio preduslov za izdavanje doktorskih diploma. U periodu od 2003. do 2018. doktorske diplome neovlašćeno su izdavali: Evropski univerzitet Beograd, Megatrend, Univerzitet Alfa „Braća Karić“, Univerzitet Edukons Novi Sad, Privredna akademija Novi Sad, Singidunum, Union, Union „Nikola Tesla“ i Univerzitet u Novom Pazaru.
Akreditacione standarde, njihovu implementaciju i kontrolu sprovodi nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kuriozitet je da sporne doktorate nije otkrilo resorno ministarstvo već Komisija za akreditaciju i praćenje kvaliteta (KAPK) u postupku reakreditacije, kada se ustanovilo da na tim univerzitetima predaju profesori sa nezakonitim doktorskim diplomama. Dosledno tome, studenti kojima su ovi profesori predavali i koje su ocenjivali imaju nezakonite diplome osnovnih studija.
Ovaj, blago rečeno, skandal, nadležno ministarstvo je, dakle, odlučilo da razreši kroz retroaktivno ozakonjenje. Tadašnji i sadašnji pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, profesor Bojan Tubić je ovim povodom izjavio da „…studenti ne treba da trpe zbog bilo kakvih propusta ustanova“. Propust ustanova je zapravo propust Ministarstva, a da neko mora da trpi mora: u sučeljavanju sa nelojalnom konkurencijom u neravnopravan, odnosno podređen položaj su stavljeni svi doktori nauka sa zakonitim diplomama. Tadašnji i sadašnji član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bivši rektor i profesor emeritus Univerziteta u Beogradu čiji studenti imaju zakonite doktorske diplome, profesor Branko Kovačević je bio sličnog mišljenja: „Nije ovde sporan kvalitet doktorata, već formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali.“ Sporne diplome su uglavnom diplome doktora menadžmenta, ekonomskih nauka, prava i pravnih nauka i računarskih nauka. Nema izveštaja o tome da je formirana komisija koja bi ocenjivala kvalitet ovih doktorskih radova. kojih je prema nekim procenama bilo više od hiljadu.
Po istom šablonu, Nacrtom koji je trenutno na javnoj raspravi predviđeno je da se članu 149. Zakona o visokom obrazovanju doda stav 4. koji glasi: „Visokoškolske ustanove koje su nakon stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine upisivali studente na osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB (evropski sistem prenosa bodova), a koje su u vreme stupanja na snagu ovog Zakona imale rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti u skladu sa članom 116. stav 2. istog Zakona, a nisu imale akreditaciju ustanove, odnosno studijskog programa, smatra se da su izdavale diplome o stečenim akademskim nazivima u skladu sa Zakonom“. Takođe: „Akademski naziv koji je stečen u skladu sa odredbama stava 4. ovog člana u pogledu prava koja iz njega proizlaze izjednačen je sa odgovarajućim nazivom u skladu sa članom 127. Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine“. Koji su to univerziteti neovlašćeno izdavali diplome osnovnih studija nije mi poznato.
Za svaki slučaj, evo jednog hipotetičkog primera. Bivši ministar Nebojša Stefanović je pohađao nastavu na osnovnim studijama u Centru Sava. Nastavu je organizovala firma koja nije bila registrovana za delatnost obrazovanja Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona. Nostrifikaciju ove diplome je izvršio gore pomenuti Megatrend. Potom je bivši ministar magistrirao 2011. i doktorirao 2013. na Megatrendu koji nije imao licencu za magistarske studije u pomenutom periodu. Rešenjem iz septembra 2018. ova magistratura i doktorat su ozakonjeni. Međutim, problem je u tome što bez obzira na to zakonsko rešenje, magistratura i doktorat i dalje nisu zakoniti jer je nemoguće magistrirati i doktorirati bez diplome osnovnih studija. In medias res, ovim Nacrtom se taj problem rešava. Raj za partijske diplome i nameštenja.
Ali nije sve tako crno. Ovim Nacrtom se regulišu dodatna primanja profesora emeritusa državnih univerziteta angažovanih na master i doktorskim studijama, nezavisno od njihovih primanja u vidu redovnih penzija i na ime članstva u SANU za one emerituse koji su ujedno i akademici. Profesor emeritus je profesor u penziji sa posebnim zaslugama. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, član 78, u pitanju je profesor u penziji koji se „…posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran“. Izbor za profesora emeritusa je očigledno vrlo restriktivan čim je u martu 2022. Univerzitet u Beogradu odbio da u ovo zvanje promoviše jednog od najcitiranijih srpskih naučnika, akademika Dušana Teodorovića, profesora emeritusa na Virdžinija politehničkom institutu.
Elem, u maju 2022. osnovano je Udruženje profesora emeritusa državnih univerziteta u Srbiji. Za predsednika Udruženja izabran je već pomenuti profesor Branko Kovačević, koji je širu javnost upoznao sa problemom finansiranja njihovog angažmana na fakultetima: „To od početka nije urađeno kako treba. Bilo je fakulteta koji su od kandidata tražili da potpišu da ne traže nikakvu materijalnu naknadu. Ljudi su u neravnopravnom položaju jer od fakulteta do fakulteta zavisi da li će plaćati profesore emerituse ili ne. Tako imate slučajeve da neko dobija naknadu u visini plate redovnog profesora, neko polovinu od toga, neko trećinu, a ima i ljudi koji ne dobijaju ništa. Ispada da zavisite od toga da li ćete se svideti nekom dekanu ili ne. Ovo pitanje treba da se reši na jedinstven način i da država, ako je donela zakon, obezbedi i finansiranje, kao što je obezbedila za profesore kojima je produžen radni odnos.“
Nacrtom koji je na javnoj raspravi predviđeno je da se članu 78. Zakona o visokom obrazovanju doda stav 6. koji glasi: „Naknada za rad profesora emeritusa, koji izvodi nastavu na master akademskim studijama i doktorskim studijama isplaćuje se pod istim uslovima kao i licima iz člana 93. stav 2. ovog zakona.“ Ti uslovi podrazumevaju platu redovnog profesora. Svakako je zanimljivo da se u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona izlazi u susret interesima jedne interesne grupe (emeritusi državnih univerziteta) i istovremeno ugrožavaju interesi druge interesne grupe iste akademske zajednice (studenti državnih univerziteta).
Lepo je što su se profesori emeritusi izborili za dodatna primanja, to jest da ne budu više u neravnopravnom položaju, kako je to lepo istakao profesor Kovačević. Međutim, zar nije neophodno da i naše mlade kolege, sa zakonitim diplomama, budu u ravnopravnom položaju? Ukoliko, kao što će izgledno biti slučaj, akademska zajednica, sa svojim emeritusima na čelu, ne digne glas u odbranu zakonito stečenih diploma, našim najboljim studentima ćemo i dalje gledati u leđa. Tada nam ostaje samo da se dičimo uspehom naših emeritusa.
Autor:Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
