Pred Srbijom burna godina: Na pragu smo izolacije i sankcija

Spektar mogućih mera kreće se od smanjivanja finansijskih sredstava namenjenih Srbiji, osim za podršku civilnom sektoru, isključenja Srbije iz pojedinih programa Unije, zamrzavanja pregovora u pojedinim oblastima, a u najozbiljnijim slučajevima i do suspendovanja celokupnih pregovora. Jasno upozorenje u tom smislu je već stiglo iz Berlina. U saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova se navodi da su uočene neregularnosti i nepravilnosti na izborima „neprihvatljive za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“.

Piše: prof.dr Vladimir Medović, NIN

Srbija se nalazi pred novom političkom krizom izazvanom sumnjom u regularnost izbora održanih 17. decembra. Za razliku od prethodnih slučajeva, kada su mahom domaći akteri ukazivali na razne neregularnosti, ovog puta su međunarodni posmatrači ocenili da izbori nisu bili fer i slobodni. U svom preliminarnom izveštaju posmatračka misija Kancelarije OEBS-a za demokratiju i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta ukazala je na niz ozbiljnih neregularnosti i problema koji dovode u sumnju rezultate izbora. Od nejednakih medijskih uslova i dominacije vladajućih stranaka u medijima u predizbornoj kampanji, učešća predsednika kao simbola jedinstva zemlje u parlamentarnim izborima, problema sa biračkim spiskovima, zastrašivanja i pritiska na birače, migracije i prevoza birača, do funkcionerske kampanje i zloupotrebe državnih resursa.

Manje-više svi ti problemi su bili konstatovani i ranije u godišnjim izveštajima Evropske komisije. Srbija je i tada pozivana da te nedostatke otkloni i primeni sve preporuke OEBS-a, od kojih mnoge datiraju još od 2014. Samo dve nedelje pre raspisivanja izbora premijerka Ana Brnabić je samouvereno izjavila da je Srbija primenila 79 odsto, odnosno 18 od 23 preporuke OEBS-a, po čemu je „Srbija prva u svetu“.

Ta tvrdnja je osporena u godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2023, u kome je konstatovano da bi, iako postoji napredak u primeni, Srbija trebalo da u potpunosti primeni preporuke OEBS-a koje se odnose na „ključna pitanja izbornog procesa, kao što su mediji, finansiranje kampanje i mere u vezi sa pritiscima na birače“. Da li su i kako te preporuke primenjene mogli smo da se uverimo u predizbornoj kampanji i na sam dan glasanja. Preko noći „svetski prvak“ u ispunjavanju OEBS-ovih preporuka se našao na samom začelju evropske tabele u poštovanju demokratskih sloboda.

I pored svih nedostataka i problema vezanih za održavanje izbora koji su odranije bili poznati, malo ko je očekivao ovako oštre kritike sadržane u preliminarnom izveštaju međunarodne posmatračke misije. Kako je do toga došlo? Pre svega zahvaljujući upornom radu samih srpskih vlasti na obesmišljavanju same institucije izbora i istrajnim ignorisanjem svih preporuka međunarodnih organizacija u kojima je Srbija član.

Srpske vlasti su se ovog puta jednostavno preigrale u svojoj proceni sopstvene važnosti i značaja Srbije te da EU i SAD zbog nekih viših interesa neće dovoditi u pitanje legitimnost izbora. Tome je značajno doprineo i kumulativni efekat svih brljotina koje su napravljene u proteklih nekoliko meseci: od sukoba u Banjskoj i neodgovarajuće reakcije srpskih pravosudnih organa u procesuiranju odgovornih za taj sukob, prkosnog odbijanja Srbije da se

pridruži sankcijama prema Rusiji i nastavka bliske saradnje sa ovom zemljom, do „vrdanja“ sa primenom briselsko-ohridskog sporazuma. Naprosto Srbija je otvorila previše frontova u odnosima sa EU da bi problemi sa izborima ostali neprimećeni i bez reakcije.

Kockanje sa članstvom

Postavlja se pitanje kako će se nepovoljan izveštaj međunarodne posmatračke misije o izborima odraziti na odnose Srbije i EU i proces pristupanja ovoj organizaciji. Ono što je već na prvi pogled jasno jeste da organi EU sve da i to žele ne mogu preći preko zvaničnog izveštaja misije OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. U zajedničkoj izjavi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đozep Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji su praktično ponovili ocene iz preliminarnog izveštaja i pozvali srpske institucije da se na transparentan način pozabave sa verodostojnim prijavama o nepravilnostima. Slične izjave su stigle od Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

Ukoliko ne bude adekvatnog odgovora srpskih institucija na iznete primedbe, to bi se moglo odraziti na odnose Srbije sa EU. Prva mera bi mogla biti stavljanje Srbije u neku vrstu političke izolacije koja bi se ogledala u smanjenju političkih kontakata sa srpskim vlastima i njihovim spuštanjem na niži nivo. Međutim, posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije kada je reč o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Taj proces je u ovom trenutku praktično na ledu zbog odbijanja Srbije da se pridruži sankcijama Unije prema Rusiji. Ako bi se tome dodalo kršenje osnovnih demokratskih vrednosti, to bi moglo za duže vreme da zaustavi, ako ne i da okonča proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Mada to nije vidljivo na prvi pogled, postoji snažna veza između ova dva problema. Obe zemlje se zasnivaju na sličnom, autoritarnom, obliku vladavine i usađenom nepoverenju, pa čak i preziru prema demokratiji. Možda nesvesno, ili baš veoma svesno, srpska vlast i sama potencira vezu između odnosa prema Rusiji i osporavanja rezultata izbora, upozoravajući na ukrajinski scenario i povezujući proteste ispred RIK-a sa Majdanom. To bi samo moglo da pojača ionako sve jače sumnje Brisela u pogledu strateškog izbora Srbije. Ukoliko bi se te sumnje pokazale kao tačne, posledice bi mogle biti dalekosežne po Srbiju.

U tom slučaju problem ne bi bio više otvaranje novih klastera i pregovaračkih poglavlja za šta je potrebna jednoglasna odluka država članica. Na kocki bi se našli celokupni pristupni pregovori. Opštim pregovaračkim okvirom koji je Savet EU usvojio u decembru 2013. konstatovano je da se pregovori sa Srbijom otvaraju na osnovu procene da Srbija poštuje osnovne vrednosti EU. Od Srbije se očekuje da u svim fazama pregovora poštuje te vrednosti. U suprotnom, u slučaju da Srbija ozbiljno i kontinuirano krši evropske vrednosti, Evropska komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, dati preporuku za privremeni prekid pregovora i predložiti uslove za njihovo eventualno obnavljanje. Konačnu odluku donosi Savet EU kvalifikovanom većinom, pošto sasluša stavove Srbije. To znači da nam Viktor Orban tu neće biti od velike koristi.

Daleka periferija Evrope

Nova metodologija proširenja iz 2020. predviđa slične posledice u slučaju duže stagnacije ili nazadovanja u sprovođenju fundamentalnih reformi. Spektar mogućih mera kreće se od smanjivanja finansijskih sredstava namenjenih Srbiji, osim za podršku civilnom sektoru, isključenja Srbije iz pojedinih programa Unije, zamrzavanja pregovora u pojedinim oblastima, a u najozbiljnijim slučajevima i do suspendovanja celokupnih pregovora. Jasno upozorenje u tom smislu je već stiglo iz Berlina. U saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova se navodi da su uočene neregularnosti i nepravilnosti na izborima „neprihvatljive za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“.

U krajnje nepovoljnom scenariju, ako bi došlo do daljeg zaoštravanja izborne krize koja bi bila praćena promenom spoljnopolitičkog kursa, na kocki bi se mogao naći i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. U suštinske elemente tog sporazuma spada i poštovanje demokratskih načela. Sporazumom je izričito predviđeno da svaka ugovorna strana može suspendovati primenu sporazuma sa trenutnim dejstvom ako druga strana ne poštuje neki od suštinskih elemenata sporazuma. To bi istovremeno značilo i ekonomsku izolaciju Srbije.

Ukoliko bi Srbija nastavila dalje da klizi u autokratski oblik vladavine, moglo bi se postaviti pitanje smisla daljeg članstva Srbije u Savetu Evrope. Članstvo u Savetu Evrope je otvoreno samo za one države koje prihvataju načela vladavine prava, demokratije i poštovanja ljudskih prava.

Članom 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je predviđena obaveza za sve države članice da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore sa tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela. Očigledno i sistemsko kršenje ove obaveze moglo bi dovesti u pitanje članstvo u Savetu Evrope. Naime, država koja više ne ispunjava uslove za članstvo može biti suspendovana, a u krajnjem slučaju i izbačena iz članstva Saveta Evrope dvotrećinskom odlukom Komiteta ministara.

Dakle, na kocki je mnogo toga, da li će Srbija biti deo zajednice demokratskih država ili će se još jednom naći u položaju daleke periferije Evrope.

Srećna nam Nova 2024. godina!