Da imam tu moć nagovorio bih sve maturante u Srbiji da pobegnu sa preostala tri časa nečega što se valjda zove odbrana i bezbednost. No nadam se u pronicljvost srednjoškolaca i verujem da će oni i bez mog nagovora eskivirati ovu smaračinu.
Naime, Ministarstvo prosvete je po predlogu Ministarstva odbrane u ovom polugođu za maturante uvelo nešto što nije predmet, što se neće ocenjivati, ali eto biće neke nastave. I to četiri časa ukupno. Za četiri časa može da se nauči – pa mnogo toga, recimo da puška ima kundak, da neprijatelj nikad ne spava i da “Beganova majka ne kuka”.
Obrazovanje je dobilo, pa može se reći đevrek, i to onaj unutrašnji deo. Slučajno sam naleteo na nekog oficira koji je u kameru raportirao šta on to radi sa maturantima jedne beogradske gimnazije. Uniforma je saopštila da je to sve po nekom novom zakonu o vojnoj i materijalnoj obavezi, član 87a, ako sam dobro zapamtio. Ozbiljna stvar.
Prema uputstvima Ministarstva prosvete ove teme mogu sa učenicima da obrađuju i razredne starešine. I baš me interesuje kako će o terorizmu ili već čemu da priča profesor matematike, likovnog ili francuskog jezika.
Generacije i generacije su slušale taj predmet i ništa to nije pomoglo da se sačuva Jugoslavija. Razbijena je iznutra, a odgovorno tvrdim da je i Srbija manje ugrožena spolja nego što je mi sami podrivamo. Ili da maksimalno približimo zbivanja, da li bi neka žrtva na Novom Zelandu preživela da je odslušala ovu našu četvorosatnu nastavu.
Verujem da će u narednih 20 godina više građana Srbije umreti od posledica paljenja guma i plastike po čitavoj zemlji, nego što će zajedno stradati od terorista, neprijateljske agresije pa i prirodnih katastrofa.
Nije namera ovog teksta da se podsmeva onima koji se zalažu za uvođenje ove tematike u škole. Pitanje bezbednosti nije naivna stvar. Pojedinci porodice, pa i društvo – svi smo ugroženi sa raznih strana: narkomanija, eksploatacija, epidemije, zagađenja, terorizam, sajber kriminal … o mobingu i nasilju da i ne govorimo. Međutim, naš pristup je karikaturalan. Baš u skladu sa pojedinim predlagačima.
Ovde je reč o sistemu koji je u magli, koji bi nešto hteo a ne zna šta hoće. A može biti i da je reč o perfidnoj militarizaciji društva – mic po mic. Nastava nekakve odbrane (verovatno po matrici od pre nekoliko decenija) samo je rezultat tvrdnji da su svi protiv nas, da nas mrze, da se sprema rat, da se zato naoružavamo…
Mladi ljudi kada odu u instranstvo prvo što primete je opuštenost, tolerancija, učenje bez podvala, život bez tenzije i sukoba, solidarnost, sve suprotno od našeg načina.
To je ono čemu decu između ostalog treba učiti. Ako ne može da im se ponudi ništa kvalitetno i novo, maturante treba zaštititi i odbraniti od besmisla i programa koji su sami sebi cilj. Bežanje sa takve nastave je baš to – dobar primer samozaštite.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
Samo nam još fali da naučimo sve moguće siledžije kako da umeju da biju pravilno. Nemamo dovoljno problema nego nam još fale i pomahnitali ludaci jednog dana koji umeju da barataju oružjem po ulicama… ma užas. Jer će sve što iole vredi do tada da nam zbriše iz zemlje.