Evo, da mi je neko rekao pre samo par meseci da će republička vlast kopirati fazone i fore od ovih naših iz Niša, rekao bih mu da laže. Ali, u nedostatku novih (čitaj, bilo kakvih) ideja, odlučila Ana da iskopira Darkov štos sa radnom grupom za sprečavanje (čitaj, ignorisanje) zagađenja. Recept je veoma jednostavan. Počinje sve sa zabrinutošću, koja služi kao podloga, nakon toga podmazati izjavom da nema mesta panici, da se kod kuvanja slučajno ne „zalepi“ za vlast.
Obavezno ubaciti napredni začin da je to stari problem, a još bolje ako može da se dosoli kako su za to krivi „oni pre“. Ključ je u tome da narod poveruje da vlast nešto radi, a šta je bolje za to nego napraviti radnu grupu. Evo, mi je u Nišu imamo već preko dva meseca, i rezultat je već vidljiv (čitaj, vazduh koji dišemo). Na stranu što redovno primaju honorare za „svoj rad“. Njih 19 po 35-50 hiljada dinara mesečno, tako je skoro milionče iz budžeta već otišlo na „stručnjake“.
Naravno da taj milion nismo potrošili za džabe. Ima tu i rezultata. Nevidljivih. Jedino što je vidljivo je vazduh. Što je dobro. Jer sada mogu da formiraju još jednu radnu grupu. Recimo za promenu udžbenika po školama, onih što nas pogrešno uče o tome da je vazduh „bez boje, mirisa i ukusa“. Šta reći nego se podsetiti kako je sve Kusturica predvideo u filmu „Underground“ kroz jednu jedinu rečenicu: „majmun ušao u tenak – biće katastrofa“.
Nego da se vratimo na tu novu radnu grupu, onu koju nam je obećala Ana, nakon što je rekla da zagađenje na nivou normale, i da nema razloga za paniku. Zašto vlast toliko voli radne grupe? Prvo, lako se formiraju. Drugo, još lakše javnost zaboravi da postoje. Problem rešen, ili što bi se reklo „pustimo institucije sistema da rade svoj posao“. Vremenom, može da se desi i da dune neki vetar, da padne kiša ili sneg, i eto nama ponovo čistog vazduha.
A dok čekamo prirodu da završi posao radne grupe, šta ima bolje nego da nam predsednik ispriča neku bajku. Ali koju? Ona „Mali Alek i plata od 500 evra“ se već izlizala, što je i bilo očekivano posle pune četiri godine. Ne može da koristi ni onu novu, „Hronični bolesnik i plata od 900 evra“, jer ona nije čak ni bajka, već više naučna fantastika. U rangu sa najboljim naprednim bestselerima o tome kako je „ekonomija Srbije u top deset ekonomija Evrope“ ili da je naš dinar bio druga najjača valuta u svetu u 2018, da ne pričam o tome kako se u Srbiji živi bolje nego u 90% zemalja Evropske unije.
I taman smo mislili da neće biti „bajke za laku noć“ kad nas predsednik iznenadi. Od novembarske priče „o zagađenju vazduha u Srbiji, to svake godine traje dan ili dva, jer ne možemo da budemo snažno zagađeni, pošto nemamo jaku industriju“ dostigli smo u samo dva meseca #zlatnodoba, jer je sad druga priča: „vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši„. Opa!
Dragi naš predsedniče, opet si sve pomešao. Lepo smo se „dogovorili“ da imamo prosečnu platu 500 evra mesečno, a dobili smo 500 mikrograma otrova u vazduhu. Evri, predsedniče, evri, a ne mikrogrami. Pomešao si sve, kao ono o Srbiji kao lideru u regionu. Lider po BDP-u i po plati, a ne po zagađenosti vazduha predsedniče. To što smo prvi u Evropi, i deveti u svetu po smrtnosti od zagađenog vazduha nije za pohvalu. Znam da je teško. Jovanjica je zatvorena, vlada nestašica lekova i postoje veliki problemi u zdravstvu.
Bez obzira na sve, uvek treba pažljivo pročitati sve šta piše na poleđini kutije sa lekovima – „pre upotrebe obavezno konsultujte svog lekara ili farmaceuta“. Samo tako može da se shvati problem. A to je prvi korak ka rešenju. Još samo da se vidi da li će i pacijenti našeg hroničnog bolesnika (čitaj, glasači) stvarno da poveruju da u toj razvijenoj i bogatoj Evropi, Americi ili Japanu, uz te plate od više hiljada evra ili dolara mesečno, obavezno sleduje i isto toliko mikrograma otrova u vidu čestica PM2.5 i PM10.
Pre nego što bilo ko poveruje u bajku kako je životni standard direktno povezan sa zagađenim vazduhom, samo treba da pročita izveštaj fiskalnog saveta i upozorenje iz Evrope da naš EPS godišnje emituje više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja.
I na kraju, #BudućnostSrbije će doći u vidu nacionalnog stadiona, na kome će igrati neki novi fudbaleri-asmatičari, a koje će sa tribina gledati narod u invalidskim kolicima i/ili bolničkim krevetima, sve priključeni na infuziju. Zato što je po našem predsedniku bolje tako potrošiti pare nego nabaviti na primer uređaje koji bi prečišćavali vazduh za građane i građanke Srbije.
5000 prečistača po 50.000 evra ili jedan nacionalni stadion od 250 miliona evra? Košta isto. Šta je bolje za naprednjake? A šta za vas? I vašu decu. Mislite o tome. Zato što je sve #stvarizbora. I zato što pametniji više ne sme da popušta. I da dopušta.
