Pretnje ili namere

Pretnje ili namere prema premijeru Srbije

Jajinci mesto stratišta u drugom svetkom ratu danas je postalo mesto stanovanja uticajnih i bogatih slojeva srpskog društva. Tako recimo po pisanju medija bivši predsednik Srbije i DS i aktuelni lider SDS Boris Tadić živi u elitnom delu naselja Jajinci u vili od skoro 300 kvadrata, a jedan od prvih komšija su mu i Novakovi tast i tašta Miomir i Vera Ristić. Po pisanju medija u toj ulici gde živi bivši predsednik Srbije, pored čuvara, koji je zadužen za ceo rejon, parkiran i automobil s vojnim tablicama i da uvek neko u njemu sedi i motri okolinu. Borisa Tadića još iz vremena kad je bio predsednik, čuvaju pripadnici elitne vojne jedinice „Kobre“. Ako moćne ljude u Jajincima kao elitnom naselju čuvaju snage bezbednosti onda se postavlja pitanje bezbednosne zaštite porodice Vučić. Premijerovi roditelji vlasnici su porodične kuće u Jajincima od skoro 200 kvadrata gde po pisanju medija premijer ima u podrumu solidnu kolekciju vina iz celog sveta. Dakle bezbednosni sistem oko premijera pre svega vojne strukture “Kobri” ali i BIA znaju da u Jajince često dolazi premijer i da je potrebna podrobnija kontrola terena uz postavljanje kamera, fizičke kontrole terena i većeg broja operativaca. Sa bezbednosne strane je bitno zašto teren od par stotina metara od kuće porodice premijera Vučića nije više čuvan i obezbeđivan ako je u blizini porodične kuće policija pronašla arsenal oružja u sanducima koji je predstavljao pretnju za premijera po dojavi građana. Ako se čuva bivši predsednik Srbije Boris Tadić u datom rejonu, onda mora da postoji dvostruka zaštita sadašnjeg uz beleženje saobraćaja i ljudi koji su blizu porodične kuće premijera Vučića.

Ko je odgovoran?

Indikativno je da je arsenal oružja bude na oko 50 metara od puta koji vodi do porodične kuće premijera gde su pronađeni raketni bacač – zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 mm, 4-5 metaka za automatsko oružje i 15 metaka nepoznatog kalibra odnosono deo su vojnog arsenala. Po oceni ministra policije na takvom bliskom rastojanju se obavljaju likvidacije. Miinstar Stefanović kaže: “Oružje se nalazilo na mestu na kome zbog konfiguracije terena vozila moraju da uspore brzinu i na idealnoj udaljenosti za upotrebu naoružanja poput zolje, koja služi za uništavanje oklopnih vozila“. Poznato je da se prostor do 200 metara zaštićenih lica pažljivo obrađuje i obezbeđuje. Očigledno ako je postojala neka namera pretnji ili pripreme za mogući atentat odgovornost za širu bezbednost vezanu za premijera Vučića i objekte gde živi snose vojne strukture “Kobri”, MUP Srbije i bezbednosne agencije BIA i VBA koje moraju da obezbeđuju kontrabaveštajnu zaštitu državnih funkcionera pre svega šefa države i premijera.

Moguće namere?

Evidentno je je da atentata nije bilo niti pokušaja, već sumnji u moguće namere, pa se čitava ova priča može da uveže u dva moguća pitanja. Prvo pitanje je kvalitet bezbednosti premijera Srbije i njegove porodice, i drugi su vezani za motive. Očigledno postoje propusti i improvizacije u stepenu i tzv. “prstenovima” obezbeđena premijera. Takvi modeli bezbednosne improvizacije bili su samo kod dr Zorana Đinđića jer je i sam odbijao da ga vojne strukture štite. Kasnije tu zaštitu nisu odbili ni predsednik Srbije Boris Tadić, premijer dr Vojislav Koštunica i drugi. Premijer i predsednnik Srbije nužno je da imaju ne samo fizičko već i obaveštajno-kontraobaveštjnu zaštitu. Loše procene ili ignorisanje procena imao je premijer Vučić prilikom odlaska u Srebrenicu i pokušaja nasrtaja na njegovu bezbednost. Premijer nije izvukao adekvatne pouke, a bezbednosi sistem je to morao. Drugo pitanje su motivi. Oni mogu biti politički pre svega spolja, unutrašnji od strane mafije ili otrgnutih delova sistema bezbednosti a mogu biti i medijskog karaktera jačanja pozicije moći institucija u simuliranoj akciji. Vojni arsenal pokazuje da je reč o demonstraciji sile i pretnji nepoznatog počionioca. Čitava ova situacija može biti i deo šire političke kampanje stvaranja nestabilnosti u Srbiji, oblika političkih i drugih manipulacija, ali i provere sposobnosti državnih i bezbednosnih organa i institucija da reaguju kao i nekog oblika “čistki” u službama bezbednosti MUPa i VS. Tako ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže: „Mnogima u svetu smetaju zemlja i njen lider koji vode nezavisnu politiku, koji ne rade ni u čijem tuđem interesu, osim u interesu Srbije. Na žalost, istorija je pokazala da oni uvek lako nađu srpsku ruku koja će za njih obaviti prljav posao. Zato istragu o pronađenom arsenalu oružja na mestu pogodnom za atentat na premijera Vučića treba hitno završiti, uhapsiti odgovorne izvršioce i nalogodavce.” Pošto nije bilo pokušaja atentata već samo pronalaženja oružja, jasno je da je više reč o političkoj poruci nego o stvarnoj nameri za atentat na premijera Srbije. Takve poruke mogu dolaziti od kriminalnih struktura, sportske mafije, raznih ekstremista, ali sve ovo može biti i deo jedne velike političke igre širenja straha u Srbiji da niko nije bezbedan.

Tomislav Kresović

Vidovdan