PROSLAVA 140 GODINA OD OSNIVANJA BEOGRADSKOG DRUŠTVA ZA GIMNASTIKU I BORENJE

0
38

Dr Vladan Đorđević bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Kasnije studirajući 1863-1869. medicinu u Beču uvideo je koliko je doprineo Nemačkoj Janov pokret telesnog vežbanja (Turneri).

Jevđa Jevđević i Pavle Vračarić na Novom Groblju u Beogradu pred grobnicom Vladana Đorđevića

Po povratku sa medicinskih studija dobio je dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja. Smatrao je da treba i u Srbiji otpočeti sa sistematskim telesnim vežbanjem. Predložio je ministru Milutinu Garašaninu da se organizuje gimnastičko društvo. Pripremajući osnivanje gimnastičkog društva u Beogradu, uputio je pisma učiteljima gimnastike Stevanu Todoroviću, Ljubomiru Iliću i Ferdu Mihokoviću sa pitanjem dali su spremni da dobrovoljno rade u društvu ako bude osnovano. Posle pristanka, sazvao je 20. 12. 1881. zbor uglednih građana u sali „Srpske krune“ kod Kalemegdana. Zbor je održan pod predsedništvom Stevana Todorovića, a u prvom redu sedele su jedan kraj drugog vođe liberala, naprednjaka i radikala : Radivoj Milojković, Milutin Garašanin i Nikola Pašić.

Na narednom zboru održanom na istom mestu 26.12.1881. usvojena su pravila (Uredba) Beogradskog društva za gimnastiku i borenje. Po pravilima društvo se staralo da radi na razvitku i unapređivanju telesne snage i zdravlja svojih članova; da osniva nova društva koja bi pored gimnastike širila svest narodne zajednice; da obrati pažnju na narodne igre uvodeći ih u svoje vežbe; i da o svom trošku sprema učitelje gimnastike. Na skupštini održanoj 3.1.1882. izabrana je uprava društva. U upravu su izabrani Stevan Todorović, osnivač družine za gimnastiku iz 1857. i Laza Kostić, jedan od osnivača Sokolskog društva u Novom Sadu 1874. Redovna vežbanja počela su 17.1.1882. u suterenu zgrade Crvenog krsta.

Od gimnastičkih sprava društvo je koristilo vratilo, razboj, konja, jarca, konopac za penjanje, nekoliko đuladi za vežbanje i desetak palica. Vežbali su svakog dana od 18-19. i od 19-20. časova, a učitelji gimnastike bili su Ljubomir Ilić (kod Crvenog krsta) i Ferdo Mihoković (u Vojnoj akademiji). Kasnije je angažovan dr Dragiša Stanojević, a u ženskom odeljenju učiteljica gimnastike i mačevanja bila je Stanislava Višekova. Kod Delijske česme jula 1882. društvo je priredilo Javni čas mačevanja. Dr Vladan Đorđević i društvo priređivali su akademije i koncerte u Narodnom pozorištu. Glasnik društva bio je list „Narodno zdravlje“. Od osnivanja društvo se nalazilo pod “Visokom Zaštitom Njegovog Veličanstva Kraljevića Aleksandra”. Iste 1882. osnovano je Šabačko društvo za gimnastiku i borenje a potom osnovana su društva u Smederevu (1885), Zaječaru (1890) i Kragujevcu.

Da Vas podsetimo:  Jednog čoveka će Trstenik zauvek pamtiti: Španski kralj ga je spojio sa majkom, slave ga kao Svetog Savu

Na predlog Vojislava Rašića Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje na skupštini održanoj 7. aprila 1891. prihvatilo je sveslovensku sokolsku ideju i promenilo naziv u Beogradsko gimnastičko društvo „Soko“.

U Srpskom sokolskom savezu 1913. koji je obuhvatao Savez sokolskih društva Dušan Silni iz Srbije, srpske sokolske župe u Austro-Ugarskoj i srpska sokolska društva u Americi bilo je 122 društva, 7.940 članova, 3.093 vežbača, 465 članica, od kojih 329 vežbačica, 2.338 muškog i 610 ženskog naraštaja, 391 prednjaka i 18 prednjačica. Mihajlo Pupin počasni starešina župe u Americi istakao je sokolski zavet : “… Pod krilima Srpskog Sokola mi očekujemo sjedinjenje Srpskog Naroda. … “ . Onda kada je kapitulirala crnogorska vojska, a proređena srpska vojska nije imada odakle da dobije popunu na čelu sa srpskim sokolima iseljenici su iz Amerike krenuli na Solunski front. Pridružili su im se sokoli prebezi iz austrijske vojske koji su se predali Rusima. Lujo Lovrić je pisao u svom članku “Naši Sokoli kao pokretači dobrovoljačkog pokreta” da je u svim dobrovoljačkim pukovima, bilo mnogo sokolskih članova koji su sarađivali oko organizacije dobrovoljačke divizije. Računao je da bilo oko 40.000 dobrovoljaca.

Pregaoci su okupili omladinu u gimnastičkim društvima. Sokolski savez Srbije odlučio je da 2022. proslavi 140 godina od osnivanja Beogradskog društva za gimnastiku i borenje, od kada počinje kontinuirani rad na telesnom vaspitanju u Srbiji prekidan samo Prvim i Drugim svetskim ratom. Održan je sokolski slet u Novom Sadu juna 2022. Za 12 novembar 2022. sokoli u Beogradu pripremaju održavanje svečane akademije u Narodnom pozorištu u 19 časova i Dana sokolskog filma u Kinoteci 3 decembra 2022.

Saša Nedeljković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime