Posle 52 dana (a bogme, činilo se kao da su 52 nedelje) ukinuto je vanredno stanje u Srbiji. Posle 52 dana moći ćete da šetate slobodno po ulicama. Neće više biti policijskih automobila koji će proveravati da li imate dozvolu za kretanje. Moraćete, istina, da budete odgovorni (pre svega zbog vas) i da praktikujete držanje distance, no, bojim se da to sa Srbima neće ići baš tako lako.
Ako gledamo samo brojke – statističari će se složiti: Treba da budemo više nego zadovoljni. Skoro 10.000 obolelih i (do danas) 203 umrla je zapravo – statistička greška. Surovo, ali:
Uz sve idiotarije koje je u prvim danima izlupetao Dr Nestorović (nekada uvaženi profesor, a sada čovek koga zovu jednostavno – budala), ruku na srce, malo nas je obolelo i još manje umrlo. Uz sve greške koje su (baš kao i svuda u svetu) lekari pravili (iz straha ili iz neznanja), malo nas je obolelo i još manje umrlo. Uz “sistem” zdravstvene zaštite kakav imamo i situaciju u zdravstvenim ustanovama kakva jeste – malo nas je obolelo i još manje umrlo.
A bilo bi ih – verujem i manje – da je u Beogradu umesto Dr Nestorovića stajao Dr Rudan.
Znam – sada će svi da krenu sa uporednim podacima drugih zemalja iz okruženja; Opominjaće me kako je u nekim drugim zemljama (recimo Hrvatskoj) znatno manje obolelih i još manje umrlih… I istina je: Stanovnika u Srbiji (navodno) sedam miliona. Kod susjeda – četiri miliona. Kod nas zaraženo skoro 10.000. Kod njih tek nešto malo više od 2.000. Kod nas više od 200 umrlih. Kod njih – 85… Ali… Kod nas više od 117.000 testiranih. A kod njih tek nešto više od 41.000. Ali – da skratimo priču o brojevima:
Svako, svuda, u svakom trenutku može da pokaže statističke podatke na njemu najprihvatljiviji način. I da ispadne narodni heroj. Tu taktiku odavno je savladao Veliki Vođa. Gospodar života i smrti u ovoj zemlji.
Nego kad smo već kod superheroja, Gospodara Vučića, meni prosto u glavi, već danima odjekuje jedna jedina reč.
RESPIRATOR
Na početku vanrednog stanja u Srbiji je zvanično (prema podacima koji su dobijeni od Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut) bilo 1.024 respiratora. Od toga je 955 bilo u upotrebi, a 66 neispravno. Takođe, za tri respiratora se nije znalo gde su.
A Gospodar Vučić je, baš tih dana (da budemo precizni – 12. marta) rekao da “će biti nabavljeno još 500”.
Dva dana kasnije Gospodar Vučić nam je objasnio da je u zdravstveni sistem Srbije ubačeno 50 respiratora koji su “nabavljeni na polu-crno”. Cenu nije rekao.
Srbija je pred početak epidemije imala oko 1.000 respiratora.
Koliko je nabavljenih respiratora stiglo u Srbiju
niko ne zna. Koliko smo ih platili i od koga smo ih
nabavili – to je već suvišno: Gospodar nam je lepo rekao
da ga ne pitamo kako on to nabavlja i koliko plaća
Tokom jednog od bezbroj svojih medijskih nastupa, 29. marta u intervjuu za TV Prva Gospodar Vučić nam je rekao kako je u sistem “ubačeno oko 400 novih respiratora, a mimo toga je plaćeno još 480”. Tih 480 respiratora, rekao nam je Veliki Vođa, stići će za osam dana. Vajkao se pri tom Vožd kako se dešavalo da dogovoreni respiratori ne stižu u Srbiju i pored potpisanih ugovora, zato što ima zemalja koje plaćaju više.
Desetak dana kasnije (7. aprila) u Upitniku na RTS, Veliki Vođa je rekao da je Srbija “kupila 2.200 respiratora”, među koje on ne računa “537 koji su već raspodeljeni”.
Marija Obradović, ženski jastreb Srpske napredne stranke je 27. aprila rekla da je Srbija “naručila oko 4.000 respiratora” ali da će “dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme”.
Da podvučemo crtu: Srbija je pred početak epidemije i vanrednog stanja imala oko 1.000 respiratora. Koliko je nabavljenih respiratora stiglo u Srbiju – niko ne zna. Koliko smo ih platili i od koga smo ih nabavili – to je već suvišno: Gospodar nam je lepo rekao da ga ne pitamo kako on to nabavlja i koliko plaća, nego da ga “jednog dana gonimo zato što je hteo da pomogne Srbiji”.
I STVARNO, KOLIKO SMO, I PO KOJOJ CENI, NABAVILI RESPIRATORA?
Koliko košta respirator nabavljen u Evropi? Koliko košta kineski respirator? Koliko košta respirator nabavljen “na belo”, koliko onaj nabavljen na “polu-crno”? Koliko smo ih nabavili i po kojoj ceni na crno?
I ko je i na osnovu čega izvršio procenu koliko nam je respiratora potrebno?
Koliko, smo, pobogu, na kraju platili tih 1.500, 2.000 ili 4.000 respiratora? Na osnovu kog proračuna? Iz kojih budžetskih sredstava? Ko je – imenom i prezimenom bio zadužen za nabavku veštačkih pluća koja nikad nisu stigla u Srbiju i nikad nisu bila potrebna Srbiji?
Koliko smo respiratora dobili iz donacija? Mislim na zloglasnu Šolakovu kompaniju United Media koja je donirala milion evra za kupovinu respiratora i medicinske opreme. Mislim na donacije Novaka Đokovića i Ane Ivanović. Mislim na kineske poklone. Mislim na…
Dva dana pre nego što je vanredno sranje (hups, pardon: stanje) u Srbiji ukinuto, iz naučno-tehnološkog parka na Zvezdari su slavodobitno izjavili kako je savladana proizvodnja srpskih respiratora. Hoćemo li ih sad praviti? I koliko će oni koštati?
Ni u jednom trenutku u Srbiji (Bogu dragom hvala) nije bilo više od 150 obolelih na respiratorima. Čemu onda još 1.500, 2.000 ili 4.000 respiratora? U čijim će privatnim poliklinikama ti respiratori završiti?
Još ćemo o tome pričati…
Baš kao što ćemo pričati o tome koliko smo para potrošili na montiranje i demontiranje privremenih bolnica koje su uglavnom bespotrebno posejane po Beogradu i nekim drugim, podobnim gradovima, bolnicama koje su uglavnom (bogu dragom hvala) zvrjale prazne.
Srbijo, srećno ti ukidanje vanrednog sranja.
