Rokenrol: Niko nije primijetio da patrijarh piše latinicom?

2
294

Mutna fotografija sa tekstom čestitke patrijarha Porfirija novoizabranom gradonačelniku Zagreba, izazvala je oduševljenje onih krugova koji se inače javno gade na Srpsku pravoslavnu crkvu. Crkveni ljudi, pak, šute. U nevjerici ili čvrstoj vjeri.

Za razliku od latiničnog vladike Jovana Ćulibrka, koji u svojoj poslanici ka Kozarskoj Dubici ima latinično zaglavlje bez pridjeva „srpski“ uz pravoslavni episkop, patrijarh na memorandumu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske jasno ima adresu na srpskom i engleskom jeziku.

Episkop Jovan ima i latinični pečat, dok patrijarh Porfirije stavlja samo potpis bez pečata, pa ne možemo biti sigurni da li je u pitanju original, ali obzirom da su svi ozbiljni mediji u Srbiji, na čelu sa RTS prenijeli vijest o čestitki, a da je Patrijaršija SPC nije demantovala, biće da je faksimil čestitke autentičan, iako nešto mutan.

Porfirije u latiničnom preduvodu takođe izostavlja pridjev srpski, pa je samo pravoslavni mitropolit, te čestita još uvijek neimenovanom gradonačelniku, dakle samo pobjedniku izbora, te se nada da „Zagreb izlazi iz sna“.

U trenucima dok očekujemo da se Branimir Štulić oglasi iz Utrehta i zahtijeva naknadu za autorska prava, možemo se zapitati, posebno mi sa Frontal.RS, ako po pravilu službe najklerikalniji i najzadrtiji po hrvatskim standardima, dakle vožd srpske crkve, piše latinicom – šta smo onda mi?

Veći Srbi od patrijarha?

Pravoslavci ne možda, već sigurno nismo, ali zaista grozno zvuči da i pomislimo da smo veći Srbi od patrijarha srpskog. Naravno da Beogradski nadbiskup nikada neće poslati pismo srpskim pismom bilo kome, ali to je manje bitno. Slabi smo u vjeri. Treba nam uzor.

Možda je njegova svetost, arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski, još uvijek više u rol plej ulozi administratora Eparhije zagrebačko-ljubljanske? Još uvijek u indukovanoj psihozi pastira sa malo pastve, sa nogom i po u unijatstvu, koji se mora prilagođavati psihologiji Hrbina Pupovca?

Da Vas podsetimo:  Uklonite najgore kojima nije mesto u sudu i tužilaštvu

Sve i da jeste, u radosti što su komunisti (dobro, tobož ljevičari) došli na čelo Zagreba, valjda se brinuo da bi mu čestitku slupali kao dvopismene table u Vukovaru. Ekavicu, koja je uočljivija i napadnije privlači srbofobiju u Zagrebu, začudo nije prilagođavao.

Ovako se rutinski dodvorivši jednom lokalnom službeniku Neovisne Republike Hrvatske, koji valjda ne bi primio ili znao pročitati njegovu čestitku na srpskom pismu, patrijarh šalje dvije važne poruke:

  • Žrtva mitropolita Sv. Petra Zimonjića je uzaludna
  • Svaki Srbin koji je pod pritiskom okoline dvoumio da li da koristi svoje, ili pismo koje je Ante Pavelić zakonski nametnuo u Zagrebu 25.04.1941. godine – više tu dilemu nema.

Azbukoubistvo je i duhovno upotpunjeno

Džoni Štulić je neočekivanim dolaskom u Banju Luku i nastupom na televiziji iznenadio još više, nego kad je odlaskom iz Zagreba saopštio da je Srbin. Kakav – takav, ali Srbin.

To što Štulić nije ispao Arsen Dedić ili Rade Šerbedžija, a patrijarh ga citira latiničnim pismom, nametnutim u Hrvatskoj kao jedino zakonito od strane Pavelića i Tuđmana, mnogo govori kao putokaz u budućnost.

Uslovljava da mi sa Frontal.RS biramo jednu drugu numeru Džonija Štulića, jer, nakon ovog, ako i nije bio – Užas je naša furka!

2 KOMENTARA

    • То су и те како битне ствари, ако сте кроасан ви то врло добро знате. Господин Порфирије је извршењем рукољуба папи, све о себи казао.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime