Kad sam 1961. godine radio na izgradnji velike kružne hale Beogradskog sajma – Omladinska radna brigada „Dragan Mauzer“, bio sam ponosan. Imao sam osećaj da radim za svoju zemlju i nijednog momenta mi nije smetalo što smo za taj rad bili plaćeni samo priznanjem – udarničke značke, povelje za najbolju brigadu …
Bili smo smešteni u brigadirskom naselju u ulici Steve Todorovića na Banovom Brdu i odatle smo svako jutro išli organizovano po brigadama, uz brigadirske pesme, do Beogradskog sajma i nazad. Ništa nam nije bilo teško, ni posao ni kad smo se umorni vraćali u naselje. Građani su nas usput pozdravljali i to nam je bila dovoljna nagrada. A bili smo i presrećni kad nas je naša opština Čukarica, kao jednu od najboljuh brigada, nagradila dvonedeljnim letovanjem u Ulcinju, opet u skladu sa svojim mogućnostima. Na kamenitom brežuljku, par stotina metara od gradske plaže razapeli smo šatore, improvizovali kuhinju, neko je išao u nabavku, neko pomagao tetka Marici u kuhinji. Ostalo mi je u sećanju to letovanje kao posebno – u odnosu na druga letovanja koja sam sebi kao čovek koji se bavio ozbiljnim poslovima kasnije mogao da priuštim.
Pokušajte danas sve to, a posebno entuzijazam kojim smo bili nadahnuti, da zamislite. Šta se to desilo sa nama. Kada sam svojoj deci pokušavao da pričam o tim vremenima, prekinuli bi me i rekli – Pusti matori, bila su to neka druga vremena. Koja druga vremena, ovo su druga vremena, govorio bi im.
Danas se osećam prevarenim – Beogradski sajam se ruši. Ruše ga neki ljudi, podolazili od kojekuda, zbog „Beograda na vodi“. Projekta za koji samo oni znaju i ko su njegovi vlasnici i koliko su i kome ti vlasnici platili za sve to – za atraktivno gradsko zemljište, za most koji će da se ruši, jer smeta novim stanarima koji su tu pokupovali stanove po cenama i dvostruko većim u odnosu na aktuelne tržišne – ni ko su bili srećni prodavci. Beograd to sigurno nije, on je u tom poslovnom poduhvatu bio i najveći gubitnik – nema pojma kome je „poklonio“ svoje najatraktivnije gradsko građevinsko zemljište, najveći izvor komunalnih prihoda u svim civilizovanim zemljama sveta, sredstava iz kojih bi mogao da se gradi i metro i kanalizacija i putevi i ostala gradska i prigradska infrastruktura.
Sve je to obavijeno velom tajni u koje su upućeni samo oni posvećeni, a samo jedan čovek je ovlašćen da građanima objašnjava sve dobrobiti od takvih projekata i takvih načina poslovanja.
Nisam ja zatucani građanin koji će u sve što nam se nudi da poveruje. Dobar deo svoje karijere proveo sam po svetu na ugovaranju takvih poslova i ovde izjavljujem da ni u jednoj afričkoj zemlji – a u mnogima sam se tim pslovima bavio, nisam naišao na takav način poslovanja.
Ekser na kovčeg i neposredni povod zbog čega baš sada o ovome pišem, je najnoviji zakon o besplatnoj dodeli gradskog građevinskog zemljišta budućim investitorima – najkrupnijeg izdatka koji bi u civilizovanim zemljama prilikom investicione izgradnje imali. A čini se da je i ona druga strana imala svoj neposredni povod. Projekat Beograd na vodi se širi a zemljište Beogradskog sajma ima svoju cenu na koju srećni dobitnici nisu računali, pa je to valjalo regulisati zakonom – i za to i za ono prethodno, ako bi sutra nekome palo na pamet da to pitanje postavi. A javna tajna da su među najkrupnijim dobitnicima i neke prebogate arapske zemlje, me čini i duboko nesrećnim. Pogotovu kad vidim da smo mi jedna od retkih evropskih zemalja koja nema metro, koji će konačno početi da se gradi – da zaposleni ne bi po povratku sa posla satima putovali svojim kućama, gradnjom po svemu sudeći na opisani način, kreditima za koje ćemo se i dalje zaduživati.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor: Dragiša Čolić
Прво велико уништавање Београда почело је са „жутим“ Весићем, који је у Београд дошао из ко зна које рупе, како би се хвалио да он све може, и да преврћ плоче на Тргу и да сече и руши по Калемегдану, а све уз благослов прворођеног. Београду су украли најлепши поглед на Ушће, а Београђани и други у Србији ћуте. Хоће и трамвајски мост да преместе на неку ледину! Све је сулудо од када се један човек прогласио свемогућним, који може да хапси, да људима продужава затвор, да ослобађа убице и наркомане, да буде и судија и кадија!. Не видим излаза из овог тунела без светла на ктају. Диктатор ће отићи тек кад све у Србији уништи, кад све распрода, сад чујем тргује и са нашим генетским материјалом. Заиста смо пропали, и како каже Десанка Максимовић „постали смо земља робова и потказивача и стокатних потказивача. Пуне су нам улице сада поштованих зликоваца а затвори недужних робијаша“!
Востани Србије, доста си спавала..
Poštovana Mirka,
ovi današnji robovlasnici srpskog ali i drugih naroda koji žive među Srbima ali im je dozvoljeno, bez sličnog primera kao nigde na svetu, da se po imenu države čije državljanstvo imaju ne nazivaju „Srbijancima“ -a svi mi drugi koji smo srpskog porekla SRBIMA, nego Mađarima, Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, Montenegrinima (valjda su to nekadašnji umesto Srba Đilasovi potom i Milovi Crnogorci) itd.itd.- da imaju čak i svoje „službene“ jezike umseto srpskog, zaista sve čine samo da unište Srbiju i da rasture i unište sve srpsko! Izgleda da nama Srbima tako i treba! Ćutimo, trpimo i više se ni ne nadamo boljitku. Da se nadamo, onda bi na demonstracije u BG uzašlo pola miliona ljudi a ne samo nekoliko hiljada. Jer- samo masa može da sruši diktaturu. Nikada neću zaboraviti kada sam pre oko 50 godina započeo studije u nemačkom gradu Ahenu -i kada sam moje kolege Nemce pitao, kao su Nemci- narod koji je iznedrio Getea, Šilera, Ničea, pa i Karla Marksa i Fridr. Engelsa, čitave plejade čuvenih inženjera i drugih naučnika mogao da sebi dozvoli jednog Austgrijanca -Adolfa Hitlera, čoveka koji nije završio čak ni srednju školu! Njihov odgovor sam dobro zapamtio -rekli su mi da SVAKI NAROD IMA VLADU KOJU ZASLUŽUJE!
Tako je, valjda, i sa nama Srbima. Zaslužujemo ove koje su mnogi od Srba čak i birali- posebno tog jednog čoveka koji će nam doći glave! Ne znam da li će nam -ako ih narod ne otera sa vlasti i ne pohapsi, ikada biti bolje? Ili da se uzdamo u irzreku starog političkog lisca Nikole Pašića koji je rekao -citat- „Spasa nam nema ali propasti nećemo“! Sumnjam u ovu izreku. Pašić nije u Srbiju dovlačio toliko stranaca a posebno Arapa, Crnaca, Azijata idr. kao AV u čije se srpsko biološko poreklo možda sa pravom – sumnja! Tim pre što „hladno“ izdade Srpsko Kosovo. Svi ti „kolorisani“ dođoši treba valjda da kad-tad zamene srpsku mladež koja masovno beži iz Srbije i da se staraju za neka nove „mešance“ i natalitet dece koja će da zamene odbegle Srbe. Voleo bih, da se u poslednjim godinama mog već ostarelog života koje mi još preostaaju, „debelo“ varam po pitanju moje pretpostavke.
Vama, poštovana Mirka, srdačan pozdrav iz Nemačke. Vaši me komentari i Vaša pismenost zaista dirnu.
P. Rakočević
Gospodine Čoliću rado čitam Vaše članke u KORENIMA. Tako i ovaj, današnji. Pišete o nekakvom „ovlašćenju“ koje ima samo jedan čovek da govori -dodao bih još i da pregovara, prodaje, poklanja, uništava itd. sve- pa i naše uspomene, uspehe i živote. Činjenica je da taj čovek ‚-inicijala AV- niodkoga nije dobio nikakva „ovlašćenja“. On ih je oteo, prisvojio, uzurpirao i sam ih sebi pripisao -kao najcrnji afrčki diktator, pa sada „vedri i oblači“ jadnom Srbijom. Ubeđen sam da se i on i njegovi dupeuvlakači „ubijaju“ od posla kako i na koji način da sruše i onu najveću halu BG sajma, koji ste i Vi, vidim, gradili jer je još navodno pod zaštitom države! Koje države, jadna nam majka- one koja više ne postoji, one koju nam je oteo jedan čovek i već je prodao (ili poklonio-isto mu dođe) ko zna kome? Naći će on i njegovi neki razlog da sruše i tu „Vašu halu“ koju ste i Vi gradili. Izmisliće da je sklona padu ili da ne odgovara današnjim propisima koje će oni retroaktivno tek doneti itd. I tako- srušiće i poslednji simbol nekadašnjeg graditeljstva mladih u mom rodnom Beogradu! Da bi nastavili sa gradnjom najružnije imitacije arapskog Dibaia. Pitam se šta je sledeće -iako odgovor već pretpostavljam. Biće to stadion koji je gradila vojska i omladina, onaj „Partizanov“ -pa zatim i onaj stdion „Rajko Mitić“ Crvene zvezde za čiju izgradnju su simpatizeri Zvezde kupovali tzv. „ciglice“. Vi ste g. Čoliću rmbali, a ja, pošto omladinskih akcija u moje vreme više nije bilo, kupovao sam te famozne ciglice. Da i Zvezda dobije moderan stadion. Oteće nam banda i ta dva stadiona jer više nisu potrebna. Ono što je ostalo od srpskog fudbala koristiće novi, kako ON i njegovi lažu, „jedan od najlepših stadiona u Evropi i šire“. Dobro je da javno ne tvrde, da ako stadion nije baš najlepši u celoj galaksiji, onda je -kada se uračuna i lapanje para i pretakanje u džepove moćnika i mafijaša, NAJSKUPLJI stadion te vrste i velčičine! Koji neće imati ni atletske staze. A i zašto da ih ima -dovoljne su tribine i fudbalski teren da se na stadionu po naredbi AV, redovno na silu dovlače na okupljanje i slušanje voždovih tirada, kukumačenja, jadikovanja, psovanja i grdnje naroda isl. građani iz „pola Srbije“ kako bi videli i čuli samonabeđenog novonabeđenog Führera. Potesća li Vas to bar malo g. Čoliću na Nirnberg i Austrijanca Adolfa H. (da, onog sa brčićima ispod nosa!) i masovna okupljanja u tom njohovom, jebenom Nirnbergu? Da dodam i to- i taj Adolf H. je, kao ovaj naš „vožd“ gradio autoputeve. I time se duvao. Znamo i kako se to sve završilo. Ne bih se začudio da sutra ili prekosutra, ako narod ovog AV ne oduva što pre sa vlasti, padne odluka da se sruši i zgrada Narodne skupštine a plac u centru BG ustupi Arapima, Kinezima ili ko zna kome kako bi se izgradio monumentalniji, lepši, savremeniji i STARIJI objekat od naše skupštine! Da se najzad zaokruži manija rušenja i betoniranja trgova u BG, seče drvoreda, rušenja Vašeg i mog sajma, zatim preko stadiona pa sve do zgrade Skupštine! Ili čak možda i palate „Albanija“, hotela „Moskva“, „Kolarčeve zadužbine“ i drugih vrednih znamenja Beograda? Sve to skriveno iza sulude ideje organizacije i Srbima nepotrebnog i preskupog Expo 2027 na surčinskim plodnim njivama.