Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da su portali „Pink“, „Informer“, „Republika“, „Novosti“, „Direktno“ i „OK radio“ prekršili Kodeks novinara Srbije.
Jednoglasna je bila odluka da su portali „Direktno“ i „OK radio“ prekršili tačke poglavlja Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti, objavljivanjem teksta u kome se navodi da je novinarka Tanja Janković „uhvaćena na letu Niš-Malta sa 30 tableta ksanaksa i metkom“.
Tekst je najpre objavljen na portalu „Direktno“, a zatim je informaciju sa malim izmenama prenelo i onlajn izdanje OK radija. Dok je u tekstu objavljenom na portalu „Direktno“ Janković označena kao „režimska novinarka“, u tekstu koji je objavio „OK radio“ ove kvalifikacije nije bilo.
U žalbi je Tanja Janković navela da je u tekstu iznet niz neistina i uvreda.
Istakla je da je niko od novinara i urednika nije pozvao da proveri informaciju pre objavljivanja, iako iz portala „Direktno“, kako kaže, imaju njen i broj telefona njene sestre.
„Imam utisak da su neistine i uvrede namerno objavljene sa ciljem da se naruši moj ugled i ugrozi bezbednost“, rekla je Janković.
Dodala je da nikad nije privođena na aerodromu i da je let za Maltu kasnio zbog vremenskih neprilika, što su novinari, kako je navela, mogli lako da provere u avio-kompaniji.
Glavni i odgovorni urednik portala „Direktno“ Igor Velimirović je u odgovoru na žalbu naveo da u tekstu nije prekršen Kodeks jer je, kako navodi, verno preneta informacija dobijena od izvora koji je bio na licu mesta. U odgovoru je dodao da su u tekstu prenete informacije obrazložene medicinskim objašnjenjima koje se odnose na lekove i zakonskim odredbama u vezi sa krivičnim delom.
Iz portala „Direktno“ su rekli da im Janković nije poslala demanti i da se u žalbi ne opovrgava informacija da je posedovala medikamente i metak. Mogla je, kažu, da ih pozove ako je želela da se čuje njena strana priče.
Urednica „OK radija“ Olivera Vladković je takođe odgovorila na žalbu i navela da je tekst prenet sa portala „Direktno“ i da su prilikom prenošenja izbačene uvredljive kvalifikacije iz teksta.
Vladković je dodala da su novinari „OK radija“ pokušali da provere informaciju, kontaktirajući kolege iz portala „Direktno“. Oni su im, kako je navela, rekli da poseduju dokumente koji potkrepljuju informacije iz teksta, ali da zbog toga što je u pitanju anonimni izvor nisu u mogućnosti da to podele sa njima.
Navela je i da u redakciji „OK radija“ nemaju telefon Tanje Janković i da zbog toga nisu bili u stanju da stupe u kontakt sa njom. Ponudila je objavljivanje demantija i uklanjanje teksta, ali Tanja Janković na to nije pristala.
Janković je rekla da novinare „OK radija“ to što su preneli tekst ne oslobađa od odgovornosti. Imali su, istakla je, dovoljno vremena da informacije provere.
„To što nam je ponuđeno je zakasnelo i neprihvatljivo“, navela je Janković.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) i potpredsednica UNS-a Olivera Milošević rekla je da je u tekstu posebno problematično što se Tanji Janković direktno pripisuju krivična dela, iako nije poznato da se bilo kakav postupak vodi protiv nje.
„Mnogo puta smo se u Komisiju susretali sa slučajevima u kojima su tabloidi vodili medijsku hajku protiv kolega i svakog ko ima bilo kakvu reč kritike protiv aktuelne vladajuće garniture. Sada imamo obrnutu situaciju, ali potpuno istu matricu. Ovo je čist progon. Ne vidi se šta je informacija, ne iznose se nikakvi dokazi“, dodala je.
Osvrnula se i na pritiske i pretnje koje redakcija „OK radija“ trpi nakon što im je Dejan Nikolić Kantar nelegalnim objektom zazidao prozore redakcije i dodala da se redakcija koja i sama trpi pritiske ovoga puta ogrešila o nekoga.
Milošević je rekla i da odgovor portala „Direktno“ vređa inteligenciju članova Komisije.
„Kažu ‘Prvo ćemo mi da objavimo sve najgore o Tanji Janković bez ikakvih dokaza, a onda neka ona dođe i neka da demanti“, dodala je.
Da su poražavajući odgovori redakcija rekla je i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Tamara Skrozza.
„Zaista bih volela da su se šalili jer ako zaista misle ovo što pišu, imamo duboki problem u novinarstvu. Ne znaju ženu, pa ne mogu da dođu do nje. Kakvo je to objašnjenje? (…) Iz ‘OK radija’ kažu da su samo preneli tekst ‘Direktno’, a oni nisu hteli da im pokažu dokaz. Sad im oni veruju na reč? Povrh svega, ‘Direktno’ navodi reči nekog neimenovanog izvora. U pitanju je čitav lanac informacija koji je, u najmanju ruku, zabrinjavajući“, dodala je Skrozza.
Predstavnica javnosti u komisiji za žalbe Vida Petrović Škero ukazala je na to da se u tekstu bez dokaza navodi da je Janković izvršila krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, promet i držanje oružja, a da se pritom ne kvalifikuje kakav je metak nosila – za vazdušnu pušku, igračku ili privezak metak.
Kada pravo na privatnost političara nije suženo?
Članovi Komisije za žalbe odlučili su i da su portali „Pink“, „Republika“, „Informer“ i „Novosti“ prekršili tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Poštovanje privatnosti. Međutim, u ovom slučaju odluka nije bila jednoglasna.
Na ove portale se preko advokatice žalio Nemanja Šarović, zbog objavljivanja tekstova u kojima se, između ostalog, navodi da je dao 200 evra socijalnoj radnici kako bi napisala nalaz u sporu koji je vodio sa suprugom oko starateljstva, kao i da je zbog tog sukoba odbio da se saglasi sa operacijom deteta.
U žalbi je naveo da u tekstovima ništa od toga nije dokazano i da on nije osuđen za krivično delo davanje mita. Dodao je da operacije deteta nije bilo i da su novinari ovu informaciju mogli da provere lako u Tiršovoj.
Na portalima „Republika“ i „Pink“ naveli su da tekstove objavljuju na osnovu njihovih saznanja, dok su „Informer“ i „Novosti“ preneli saopštenje Sandre Božić sa sajta Srpske napredne stranke. U spornim tekstovima su, prema rečima Šarovića, objavljene neistinite informacije koje ga prikazuju u negativnom svetlu.
Iz „Republike“ su se pozvali svoj tekst iz 2018. godine u kojem je objavljena navodna SMS prepiska Šarovića, iz koje se, po njima, vidi da je nudio mito radnici Cendra za socijalni rad, dok iz „Pinka“ kao dokaz navode nalaz Centra za socijalni rad koji nije objavljen.
Svi mediji su objavili odgovor koji je Šarović poslao, Međutim, on je istakao da smatra da to nije dovoljno.
Na žalbu je odgovorila jedino redakcija „Novosti“. U odgovoru je urednica navela da je objavila demanti i da je jedino što može da ponudi uklanjanje teksta. Advokatica Šarovića je ovo odbila.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navela je da žalbu u ovom slučaju nije uspela da reši medijacijom i da je na insistiranje Šarovića i advokatice i ova žalba prosleđena Komisiji.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da to što je nekome neka ličnost sporna nije opravdanje za objavljivanje glasina i kleveta, čak i kad stižu iz saopštenja političkih aktera poput Sandre Božić.
Sa Jovanović nije bio saglasan Vlado Mareš. Jedino je on glasao da Kodeks nije prekršen jer je objavljeno i nečije mišljenje i odgovor onoga na koga se to mišljenje odnosi.
„Ovde su mediji objavili ono što se već našlo na Instagram profilu Sandre Božić. Šarović je odgovorio na to, mediji su to preneli i ne vidim šta bi tu još moglo da se uradi. Naš politički ambijent prepun ovakvih bisera, ali na to ne možemo da utičemo“, dodao je.
Na to je Skrozza rekla da mediji imaju slobodu da objavljuju šta hoće, ali ne smeju da prenose laž.
„Prva tačka Kodeksa je Istinitost izveštavanja. Ako neko objavi neistinu o nekome, taj ima pravo da se žali, ma kakav da je politički ambijent i čak i ako je odgovor objavljen“, rekla je.
Na to je Mareš rekao da nije rekao da neko nema pravo da se žali, ali da se pita zbog čega bi to radila politička ličnost koja svesno ulazi javni prostor. Šarović je, dodao je, kao politička ličnost dužan da trpi mnoge stvari.
„Ne i laž“, nadovezala se Skrozza.
Mareš je naveo da članovi Komisije za žalbe nisu tu da utvrđuju šta je laž, a šta istina.
„Da li je laž, mi to ne znamo, niti smo tu da utvrđujemo to. Razne kvalifikacije se čuju u političkoj areni i mi ne možemo sve da proveravamo. Kako da novinari obaveste javnost o svemu i prate političke procese, kakvi god da su, a da ne prenesu verno ono što politički akteri govore“, rekao je Mareš.
Dodao je da novinari moraju da štite slobodu izražavanja i da su dužni da objave demanti, ispravku, kao i drugu stranu.
Na neophodnost razlikovanja druge strane, ispravke i demantija ukazala je predstavnica Lokal presa u Komisiji za žalbe Nadežda Budimović.
„Jedno je kada neko zove i zatraži mišljenje od onoga o kome je reč, a drugo je kada već objavi tekst i čeka da li će neko poslati demanti“, istakla je.
Dodala je da je privatnost političara sužena, ali da ono o čemu se piše mora imati veze sa njihovim političkim angažmanom. U ovom slučaju je, kako je navela, neprimereno je bilo objavljivati stvari koje se odnose na privatan život političara. Dodala je da su novinari mogli da pozovu drugu stranu ako su već želeli da to objave.
