Austrougarska je diplomatsku notu, koja je označila početak Velikog rata, poslala uz saglasnost i na podsticaj imperijalne Nemačke
Originalni dokument telegrama, kojim je Austrougarska 1914. objavila rat Srbiji, nalazi se u Državnom arhivu Austrije, a Unesko je 2015. godine, na predlog Arhiva Srbije, doneo odluku o upisu telegrama u Međunarodni registar „Sećanje sveta“.
U telegramu poslatom 28. jula, koji je označio početak Velikog rata, pisalo je i sledeće: „Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, carska i kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.“
Telegram je predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću uručen u hotelu „Evropa“ u Nišu, istog dana, 28. jula.
Početak Velikog rata
Objava rata je usledila mesec dana posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine u Sarajevu.
Telegram, kojim je Srbiji objavljen rat, upućen je 28. osmog jula po gregorijanskom kalendaru, koji je primenjivan u Beču, odnosno 15. jula po julijanskom kalendaru, koji je korišćen u Beogradu. Telegram je poslao ministar inostranih dela Austrougarske grof Leopold Bertold.
Ovaj datum, 28. jul 1914, danas se smatra za početak Velikog rata.
Kopiju telegrama i njegovu sadržinu prvi put u Srbiji objavila je „Politika“, na 14. godišnjicu početka rata, 29. jula 1929. godine, na petoj strani.
Zanimljivo je da se u originalnom telegramu nalazio i deo rečenice koji je precrtan plavom olovkom, a koji glasi: „(…) a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina.“
Ovo je bila notorna neistina, jer srpska vojska pre objavljivanja rata nije napala austrougarske trupe.
Rat je počeo narednog dana
Diplomatska nota o objavi rata, poslata iz Beča preko Budimpešte u Beograd, odmah je prosleđena Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Kragujevcu, a potom i predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću u Nišu.
Nikola Pašić je, zajedno s ministrima, državnom kasom, arhivom, umetničkim zbirkama i drugim dragocenostima, 25. jula 1914. godine evakuisan iz Beograda u Niš, a Niš je do 16. oktobra 1915. godine bio ratna prestonica Srbije. Preseljenje je usledilo nakon odluke regenta Aleksandra Karađorđevića od 25. jula 1914. godine, da se Vlada Kraljevine Srbije, Dvor i Narodna skupština premeste iz Beograda u Niš.
U trenutku kada mu je predat telegram, podsetila je nedavno „Politika“, Pašić je bio na ručku u jednom niškom restoranu sa ruskim izaslanikom Vasilijem Nikolajevičem Štrandmanom. Predsednik Kraljevske vlade Srbije pročitao je sadržinu dokumenta, prekrstio se, istog trenutka prekinuo ručak i otišao u zgradu Moravske banovine (koja je sada zgrada Univerziteta u Nišu), na desnoj obali Nišave.
Pola sata kasnije, Pašić se sa balkona obratio narodu i saopštio da je Austrougarska Srbiji objavila rat.
Rat je počeo već sutradan, 29. jula 1914. godine.
Velika diplomatska borba
Pre objave rata, a posle ubistva prestolonaslednika princa Ferdinanda u Sarajevu vođena je velika diplomatska borba.
Pošto je 23. jula baron Vladimir fon Gizl uručio srpskoj vladi notu Austrougarske, u evropskim diplomatskim krugovima je smesta ocenjeno da to nije obična diplomatska nota, već ultimatum, koji Srbija ne može da prihvati. Austrougarska je notu poslala uz saglasnost i na podsticaj imperijalne Nemačke.
Treba reći da je srpska diplomatija učinila sve da Srbija izbegne ratni sukob. U odgovoru na diplomatsku notu, uslovno je prihvaćeno devet od ukupno deset austrougarskih zahteva. Međutim, nije prihvaćen zahtev iz tačke pet, u kojoj se zahtevalo mešanje austrougarskih organa u istragu o atentatu na teritoriji Srbije i učešće i vođenje sudskog postupka, jer bi to predstavljalo kršenje Ustava i suvereniteta Srbije.
Srpska diplomatija je tada predlagala mirovno rešenje, tako što bi spor bio iznet ili pred „velike sile“, ili pred međunarodni sud u Hagu.
Baron Gizl je preuzeo odgovor Srbije 25. jula 1914, u 18 časova, pročitao ga i saopštio da su „diplomatski odnosi između Austrougarske i Srbije prekinuti“, a svega tri dana kasnije objavljen je rat.
Ni prvi, a ni poslednji ultimatum Srbiji
To nije prvi, a svakako ni poslednji ultimatum Srbiji.
Kako je za RT Balkan svojevremeno izjavio istoričar Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije: „Srbija se suočavala sa više ultimatuma nekadašnjih i sadašnjih velikih sila, a to je počelo još 1909. godine, kada je morala da prihvati austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.“
Nekoliko godina kasnije, po okončanju Prvog balkanskog rata, velike sile su se usprotivile težnji Srbije da preko luke Drač izađe na Jadransko more. Srbija je, u zamenu za albansko primorje, dobila prostor današnje Severne Makedonije, što je na koncu dovelo do sukoba sa Bugarskom i neposredno uticalo na izbijanje Drugog balkanskog rata.
Pomenućemo ovde još dva primera: onaj od 27. marta 1941, koji je za Jugoslaviju značio ulazak u Drugi svetski rat, i zloglasni ultimatum iz Rambujea, koji je Srbiji 1999. godine uputio NATO.
Dva dana nakon potpisivanja sporazuma o pristupanju fašističkom Trojnom paktu, deo vojske je izvršio državni udar, smenio jugoslovensku vladu i raskinuo sporazum, a tu odluku je na ulicama Beograda podržalo nekoliko stotina hiljada ljudi.
„Hitlerov poredak je bio antiruski, antijevrejski, antipoljski i antislovenski, i u njemu nije bilo mesta za Srbe“, smatra istoričar Miloš Ković, dodajući da je martovski puč u Beogradu usporio naciste i već planiranu invaziju na Sovjetski Savez, čime je SSSR dobio dragoceno vreme.
Na neki način, to se ponovilo i sa savremenom Rusijom, koja je, „tokom pobune Srba protiv novog svetskog poretka 90-ih, uvidela njegov pravi karakter“, dodao je Ković.
Zanimljivo je da se i posle 107 godina, izvesne stvari gotovo doslovce ponavljaju.
U vreme kada je Srbija trpela ogromne političke pritiske, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovini, austrijski diplomata Valentin Incko je upravo 23. jula 2021. – istog datuma kada je Austrougarska 1914. godine uručila notu Srbiji – zabranio „negiranje genocida u BiH.“
