Organizacija FemPlatz je realizovala i predstavila istraživanje na temu položaja žena u sindikatima u Srbiji.
U istraživanju je učestvovalo 245 članica i bivših članica sindikata, a u fokusu su bila četiri najveća sindikata u Srbiji – Nezavisnost, Sloga, Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Kako je autorka Kosana Beker izjavila za Njuzleter sindikata Nezavisnost kada je reč o rodnoj ravnoravnosti u sinikatima: „Nema jednostavnog odgovora na to pitanje, ali kada bih morala da odgovorim sa DA ili NE , ja bih rekla NE. A zašto bih rekla ne, ne zato što nema žena u sindikatima i ne zato što nema sindikalnih rukovoditeljki nego zato što ova tema uopšte nije visoko u agendi sindikata.“ rekla je Beker.
Rezultati istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih problema nedovoljna posvećenost sindikata temama koje se tiču žena, odnosno, temama koje češće pogađaju žene, da žene često ne prave razliku između diskriminacije i mobinga na poslu, kao i da se posebni problemi prava koja proizlaze iz zaštite materinstva.
Istraživanje je takođe pokazalo da zaposlene žene nisu u dovoljnoj meri zadovoljne pristupom zdravstvenoj zaštiti, organizovanju sistematskih pregleda i sl.
Kao poseban problem autorke istraživanja prepoznaju i finansiranje aktivnosti unutar sindikata koji se odnose na poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti: „Sekcije žena nisu formirane u svim sindikatima, a među ispitanicama ne postoji saglasnost oko toga da li sekcije žena treba uopšte da postoje.“
Kako autorke napominju u istraživanju, žene su u lošijem položaju na tržištu rada, predstavljaju manjinu među zaposlenima a većinu među radno sposobnim stanovništvom. „Teške posledice na ekonomski položaj žena tek će nastupiti, jer je već vidljivo da će doći do ogromnih potresa u brojnim sektorima, a otpuštanja će najviše pogoditi ranjive i ugrožene grupe, posebno žene. Sagledavanje sektora u kojima se žene nalaze na prvoj liniji, jasno ukazuju osetljivost njihovog položaja, a to su žene u zdravstvu, žene u ustanovama socijalne zaštite, žene u obrazovanju, žene u trgovini, žene u proizvodnji hrane, bilo neposredno u poljoprivredi, bilo u prerađivačkoj prehrambenoj industriji, žene u državnoj upravi, žene kao podrška članovima domaćinstva, samozaposlene žene, žene koje pripadaju posebno osetljivim grupama, često izložene diskriminaciji po više osnova, kao što su Romkinje, starije radnice i neformalno zaposlene žene“.
Autorke prepoznaju „potrebu za organizacijom edukacija i obuka na različite teme koje su od posebne važnosti za žene jer ih više (nesrazmerno) pogađaju, počev od položaja žena u društvu, na radu i u vezi sa radom, tretmana u radnoj sredini, sadržaja zakonom garantovanih prava, vidovima sindikalnog delovanja i korenima ženskog sindikalizma, pa sve do specifičnih prava i odredaba koje se odnose na rodno zasnovanu diskriminaciju i mobing, seksualno i drugo uznemiravanje na radnom mestu, kao i na nasilje u porodici čiji se efekti odražavaju i na radnu sredinu.“
Istraživanje nudi set preporuka koji bi doprineo poboljšanju položaja žena na tržištu rada, ali i u sindikatima.
Neke od tih preporuka su:
Inicirati bolje međusobno umrežavanje sindikata, s obzirom da udruženi mogu brže i lakše da postignu zajedničke ciljeve.
Napraviti program za privlačenje većeg broja žena u sindikalno članstvo
Raditi na profesionalizaciji sindikalnih rukovoditeljki, omogućiti stalne edukacije, organizaciju sindikalnih akademija i slično, pri čemu je neophodno da obuke uključuju rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije, položaj žena na tržištu rada i druge teme od značaja za zaposlene žene
Posebnu pažnju posvetiti podsticanju žena da se kandiduju i/ili angažuju u rukovodstvu sindikata itd.
