“Ljudi bez morala su najpraktičniji
Neograničene su mogućnosti njihove upotrebe.”
(Duško Radović)
Sime Spasića se sećam i iz boljih dana. Bio je predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji. Doduše, uvek se “odlikovao” nekim ekstremnim sttavovima – mešao u tu akciju i crkvu i politiku, što je tom udruženju više štetilo nego koristilo, pa je valjda zato sa te funkcije i smenjen. Iz tog vremena ostala je i vest da je „apelovao kod srpskog patrijarha Irineja da otac Sava Janjić ne zavređuje više da ostane u Visokim Dečanima.“ U toj akciji podržao ga je Šešelj – „Ofiralo se đubre unijatsko i ekumenističko. Na svom Tviter nalogu Sava Janjić sopstveno ime ispisuje latinicom i još se predstavlja kao fratar. Lepo piše ‘fra Sava Janjić. Pravoslavni monasi se oslovljavaju sa ‘oče’, a ne sa ‘brate’, kao ovaj topli brat unijatski…“ Članovi Udruženja ga nisu podržali – ogradili su se od njegovih postupaka, naglasili da se oni ne bave politikom već rasvetljavanjem sudbine svojih najmilijih i smeenili su ga.
Nije Sima Spasić (dalje: SS) dugo ostao bez angažmana. Njegove kvalitete nije prepoznao samo Šešelj,već i ova vlast koja takođe vodi poreklo od Šešelja. Najpre je trebao da bude savetnik za brigu o porodici Ministra za rad i socijalno staaranje – onog bivšeg vozača Jorgovanke Tabaković, ali je ustanovljeno da to ne be bi bilo zgodno, jer je otkriveno da je SS svojevremeno procesuiran zato što je silovao bivšu suprugu.
Od davnina je poznato da su vladari na dvoru imali radno mesto dvorske lude, pa kako je to mesto bilo upražnjeno, SS je dobio tu ulogu. Nije baš bukvalno bilo upražnjeno – ima takvih u ovoj vlasti na pretek, ali Simi je dodeljena specijalna uloga. Naime, poznato je koliko ova vlast poklanja pažnju medijima, koji su i glavni stubovi njene vladavine, doduše na jedan specifičan način – ne u skladu sa onom u savremenom svetu opšte prihvaćenom devizom koja vodi poreklo još iz rimskog prava – Audiatur et altera pars (Čujmo i drugu stranu), već suprotno od toga – Ne dozvoli da se čuje i druga strana, koja, koliko je meni poznato, vodi poreklo od Šešelja.
Elem, u skladu sa pomenutom devizom – Ne dozvoli da se čuje i druga strana, nije bilo potrebe da se za nastupe na televizijama i sličnim medijima otvaraju posebna radna mesta dvorskih luda. Tu ulogu uspešno obavljaju unutar partijski patuljci – ako ne verujete ili ne znate o čemu pričam, pronađite na Yutube neku emisija u kojoj, na primer, učestvuju Goran Vesić ili Vladimir Orlić u raspravi sa pretstavnicima opozicije i sve će vam biti jasno – onog momenta kad oni iz opozicije pokušaju da nešto kažu, pomenuti iz vlasti odmah pale motore i kreću u priču – nije važno koju, jedino je važno da to bude preko reči onih drugih, tako da niko živ ne može da čuje šta oni iz opozicije hoće da kažu.
E, takva uloga za spoljnu upotrebu nije bila dovoljno pokrivena, pa se SS ukazao kao odlična prilika za to. Kupili su mu megafon – nekada, su tu ulogu vršili dobošari, a još ranije, u tursko doba – telali, ali eto nije bilo zgodno da se u jednoj od “digitalno najrazvijenih zemalja Evrope” (premijer Ana Brnabić) i dalje koristi doboš, pa je zalkljičeno da i megafon može da posluži toj svrsi.
I sad Sima kruži zemljom i čim mu dojave da se negde priprema neki opozicioni performans ili protest, on nastupa u skladu sa poslovima i zadacima pomenutog radnog mesta – Čim ovi iz opozicije krenu, kreće i Sima sa svojim pričom preko megafona. Nije važno kojom, važno je da je na bazi već uhodanih sintagmi – Aco Srbine, Đilase lopove.
I tako, ulogu dvorske lude Sima uspešno obavlja – na uveseljavanje prolaznika i zadovoljstvo svojih poslodavaca.
Ponekad se pitam da li ovu zemlju vode pametni ljudi koji nas zezaju ili gomila kretena koji misle ozbiljno – Mark Tven.
SS sljam i dno dna