Pri mom redovnom pregledu vesti na tviteru naletim na rešenje uprave groblja iz nekog malog mista kod Zadra, ali sam kao i većina prešao preko toga, misleći da se radi o nekoj budalaštini tipa Zona sumraka ili Informera, ali avaj, videh ga ponovo „retvitovanog“ i zabezeknem se!?
Verovali ili ne, stvarno piše, rešenje uprave groblja opštine Vrsi (u Hrvatskoj su opštine skoro ko mesne zajednice u Srbiji) kojim dotična uprava donosi odluku da se u roku od 15 dana sa nadgrobnog spomenika „maknu“ ćirilična slova ili…!?
Za ime sveta, da li je ovo stvarno moguće u tom tako savršenom savezu kao što je EU, koja sve više podseća na treći rajh 44′, a ovo rešenje više podseća na nešto iz mlađeg doba rajh kopileta zvanog NDH, u kojoj je zabranjeno pismo, ali su ih ovi prevazišli, pa su ga (doduše samo u svojoj opštini!) zabranili i na nadgrobnim spomenicima!?
Sve mislim, mora da je neka montaža, ali prilično je uzburkalo strasti kod nekih ljudi za koje znam da baš ne padaju tako lako u vatru i mom starom prijatelju iz Zadra, a koji je politički aktivan, pošaljem snimak tog dokumenta (to mu je komšiluk), uz pitanje da li je to neka sprdnja ili stvarna odluka. Prijatelj me nije razočarao, nije krio da je i sam zgađen ovim postupkom i po njegovim rečima ne samo on, uz komentar „na prvu“ da se ne bi dobro proveo neko ko bi njemu nešto slično pokušao da priredi, te da će naravno prvo proveriti autentičnost dokumenta, a o tom potom.
Nije mnogo prošlo, a moj prijatelj iz Zadra se javio porukom:
„Imam novosti po ovom pitanju…dakle, sve su zaustavili, onaj gad se ispričao ženi koja je taj spomenik dala izraditi, reagirao je i podpredsjednik vlade i tražio ispriku onog bandita iz Vrsi. I dobila je gospođa ispriku. A mi ćemo ga još naknadno provući kroz medije. Smrad prokleti. Eto.„
Prijatelju sam se naravno zahvalio i pitao za odobrenje da ovo objavim, usledio je odgovor koji bolje da ne prepričavam:
„Samo daj frend, drago mi je da je riješeno u korist zdravog razuma i prvenstveno ljudskosti. Ja osobno ne pitam za naciju, boju, religiju i ništa sličnog, ali mi je i te kako stalo do normalnih, zdravomislećih i ovakvog sranja neopterećenih ljudi. Dakle, samo naprijed.„
Ima li bolje prilike da podsetim da mi naše komšije ne bi trebalo da vrednujemo po poreklu, nego po ponašanju, po delima, kao i da poslušamo vickastu opasku patrijarha Pavla i da budemo ljudi, iako smo Srbi. Ovo je prilika i da kažem da ne dam da moj prijatelj bude svrstan u korpu „svi su oni isti“, jer to nije fer, jer nam se povampireni ustašluk podjednako gadi.
Inače me godinama zove u goste, a ja sticajem okolnosti nikako da odem, a biće valjda prilike da pored mora, pijuckajući njegovu rakiju od smokava i moju od kajsija, uz gitaru zajedno pevušimo i Čorbu i Atomce, SMAK, Leb i sol, S vremena na vreme, Film, Suncokret… i ko zna šta još iz naše mladosti.
Možda ga dogodine iznenadim?
autor: Branislav Markićević
