Zamenica javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Smiljka Stojanović odlučila je da bivši gradski sekretar Nikola Kovačević nije prikrio imovinu. Ipak, njen zaključak je zasnovan na pogrešnom tumačenju zakona, smatra Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.
Nikola Kovačević, nekadašnji gradski sekretar, nije prijavio oko 170 hiljada evra koje je dobio od sestre, akcije u banci i preko 20 komada oružja, navela je Agencija za sprečavanje korupcije u svom izveštaju.
Agencija je sumnjala da je ovim Kovačević načinio krivično delo neprijavljivanje imovine i prihoda ili davanje lažnih podataka o imovini i prihodima. Zbog toga je u oktobru prošle godine izveštaj predala Prvom osnovnom javnom tužilaštu u Beogradu koje je trebalo da ispita da li je Kovačević prekršio zakon.
Međutim, početkom maja ove godine zamenica tužioca Smiljka Stojanović donela je odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.
Kako se navodi u službenoj belešci, zamenica tužioca je, suprotno od onoga što tvrdi Agencija, zaključila da je Kovačević prijavio svu imovinu osim veće količine oružja.
Do tog zaključka je došla tako što je uporedila izveštaje o imovini i prihodima koje je Kovačević podnosio Agenciji sa podacima Uprave za sprečavanje pranja novca i policije o njegovoj imovini.
Kada je reč o oružju, navodi da je tačno da Kovačević nije sve prijavio, ali da ga je nabavio i registrovao u skladu sa zakonom pa nije imao nameru da ga prikrije. Kako je CINS već pisao, Kovačević se 2019. godine Agenciji pravdao da kao aktivni član streljačkih udruženja i takmičar koristi oružje u sportske svrhe, ali da ona zapravo pripadaju klubu.
Iz tužilaštva za CINS kažu da su odluku da ne gone Kovačevića doneli jer se ne može utvrditi da je kod njega postojala namera da prikrije imovinu:
„Ova namera kod učinioca postoji generalno, a ne samo u odnosu na Agenciju, i ne može se uzeti da postoji ukoliko je imovina prijavljena drugom državnom organu“.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija smatra da ovaj zaključak nije ispravan. Prema njegovim rečima, svrha propisivanja ovog krivičnog dela je bila da se kazni neprijavljivanje imovine i prihoda Agenciji. Ona je ta koja na osnovu izveštaja koji joj funkcioneri podnose vrši dalje provere.
„Činjenica da je funkcioner neku imovinu prijavio drugom državnom organu, a ne Agenciji može biti od značaja za ocenu stepena njegove odgovornosti za ovo krivično delo i prilikom odmeravanja kazne, ali ga ne oslobađa u potpunosti krivične odgovornosti“.
Nenadić ističe i da je problem to što se ne vidi da je zamenica tužioca utvrdila šta je i kada Kovačević trebalo od imovine da prijavi.
„Naime, neki od podataka koji se prijavljuju Agenciji uopšte se ne prijavljuju nijednom drugom državnom organu. Primera radi gotov novac, visina štednih uloga i ušteđevina u bitkoinima.“
Kako se vidi iz službene beleške, zamenica tužioca Smiljka Stojanović nije ispitala Nikolu Kovačevića tokom ovog postupka.
Iz Agencije za sprečavanje korupcije za CINS kažu da nisu dobili odluku tužilaštva kao i da je ono samostalno u svom radu.
Podsetimo, Kovačevića su u julu 2021. godine zaustavili carinici na beogradskom aerodromu i zaplenili mu sliku Stražar čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića koju je kupio na aukciji u Beču kao i pet i po od 15 i po hiljada evra koliko je imao kod sebe. Oni su tvrdili da je Kovačević pokušao neprijavljeno u zemlju da unese i novac i sliku pa su protiv njega podnete prekršajne prijave. Oba postupka su još uvek u toku.
Takođe, Više javno tužilaštvo u Beogradu je proveravalo da li je Kovačević sliku i novac krijumčario ili je reč o nekom drugom krivičnom delu iz njihove nadležnosti, i odlučilo da ne postoji njegova krivična odgovornost.
Tek tada je Agencija poslala izveštaj Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog mogućeg prikrivanja imovine, ali je i u ovom slučaju odlučeno da nema krivične odgovornosti bivšeg gradskog sekretara.
autor: Jovana Tomić
