Čini se da je izjava predsedavajuće Saveta Federacije Rusije Valentine Matvijenko data krajem juna o, kako je rekla, „opasnost(i) koja se nadvila nad slobodnom Srbijom, nad njenim suverenitetom i nezavisnosti“ izazvala nedovoljno medijske pažnje i reakcija.
Posebno su zanimljivi sledeći delovi izjave:
„Danas imamo klasičan primer mrežnocentričnog rata, kada mrežne strukture koje kontroliše Zapad koriste neku osetljivu temu za slabljenje situacije, pokušavajući da je dovedu u stanje kada može da deluje kao ‘okidač’. A nakon toga izazivaju demonstracije i aktiviraju pripremljenu lokalnu opoziciju. Upravo tako je počelo ozloglašeno ‘arapsko proleće’…“
„Ali, u slučaju našeg bratskog naroda, Zapad je dozvolio, smatram, krajnji, monstruozni cinizam. Kao sredstvo za destabilizaciju, za stvaranje haosa, iskorišćena je tragedija srpskog naroda, ljudska, roditeljska tuga. Radi se o dva slučaja pucnjave – u Beogradu i Mladenovcu – kada je ubijeno 17 ljudi, većinom dece. Ti događaji su potresli srpsko društvo. Sama činjenica parazitiranja na takvoj nesreći je odvratna i svedoči o tome koliko daleko je Zapad spreman da ide u želji da pogazi Srbiju i kazni je za vođenje nezavisne politike. Ovo bi trebalo da izazove, i uverena sam, izaziva prirodnu reakciju gađenja, osude kod svakog normalnog čoveka. Ali takođe je potrebna profesionalna procena onoga što se dogodilo, temeljna istraga bezbednosnih organa o tome da su se dva tragična događaja u Srbiji dogodila u intervalu od jednog dana, proučavanja kontakata ubica-psihopata, posebno na društvenim mrežama i ‘darknetu’ da bi se odgovorilo na pitanje da li je ono što se dogodilo rezultat upotrebe tehnika neurolingvističkog programiranja, koje aktivno koriste zapadne obaveštajne službe.“
Pisac ovih redova je, posle drugog masovnog ubistva, kod Mladenovca, kasno uveče 4. maja, došao do zaključka da je u Srbiji pokrenuta neprijateljska operacija širih razmera. Mimo osećaja masovne društvene traume koja je visila u vazduhu, dešavanja koja su usledila su odavala taj utisak:
– U moru reakcija vlasti na ove gnusne zločine, jedan je ostavio poseban utisak. Predsednik Srbije je izjavio: „Izvršićemo potpuno razoružavanje Srbije.“
U sledećih nekoliko dana, tu izjavu je doslovce ponovila i premijerka. To jednostavno zvuči kao mantra, odnosno asocira na neurolinvističko programiranje koje je Valentina Matvijenko pominjala. A u situaciji u kojoj se ratni oblaci nadvijaju nad evropskim kontinentom, u kojoj naoružane bande migranata vršljaju po Srbiji, u kojoj je većinsko albanski deo Kosova i Metohije i dalje do zuba naoružan, a NATO lažnoj državi Kosovo stvara pravu pravcatu vojsku, jednostavno para uši zahtev da se Srbija potpuno razoruža. Ali, eto, desio se „okidač“, i akcija je pokrenuta.
– Dva dana posle drugog masovnog ubistva oglasio se i predsednik Republike Srpske, sa sledećom objavom na Tviteru:
„Iza ovoga što se dešava u Srbiji stoji britanska obaveštajna služba, koja pokušava da iskoristi velike tragedije u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ i Mladenovcu kako bi eliminisali Vučića i njegovu vlast.“
A u intervjuu za Srnu, Dodik je napravio i poređenje protesta u Beogradu sa protestima „Pravda za Davida“, koji su se tokom 2018. godine pretvorili u pokušaj rušenja vlasti u Srpskoj. Slagali se sa tim poređenjem ili ne, činjenica je da su spontani i iskreni protesti koje su pokrenula masovna ubistva prilično brzo stavljeni pod dirigentsku palicu prozapadnih aktera, koji su brzo nametnuli zahteve koji imaju malo veze sa pomenutim ubistvima a mnogo više sa nastojanjima za smenu vlasti i preuzimanje medijskog prostora.
Dok se sve ovo dešavalo u Beogradu, Aljbin Kurti je aktiviran na severu Kosova i Metohije, gde je počeo da sprovodi sistematski teror nad srpskim stanovništvom, bez ikakve adekvatne reakcije zapadnog faktora.
Na dan masovnog beogradskog protesta 19. maja, jedan od Kurtijevih falš „gradonačelnika“ je položio zakletvu u Severnoj Mitrovici. To naravno nije bila tema za one koji su se samonametnuli za „lidere“ protesta. Ipak, upalo je u oči to da su ti isti „lideri“ do kasno u noć pozivali okupljenu masu od više desetina hiljada ljudi da se ne razilazi „do ispunjenja zahteva“. Naravno, negde oko 2 ujutru svi oni su se razišli, bez objašnjenja. Posledično, posle 3 ujutru više praktično nije bilo demonstranata na ulicama. Nameće se pitanje – nije li sva ta „buka i bes“ samozvanih lidera protesta bila i u funkciji „pokrivanja“ skandala u Severnoj Mitrovici koji se dešavao tog istog dana?
Na dan „kontramitinga“ Srpske napredne stranke 26. maja, za čije potrebe su autobusi sa KiM doveli petocifren broj ljudi, ostala tri Kurtijeva „gradonačelnika“ su u pratnji „kosovske policije“ uvedeni u zgrade opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, što je praćeno primenom brutalnog nasilja protiv nezadovoljnog naroda koji se okupio. S obzirom da je ova akcija unapred najavljena, neki su posumnjali da je posredi bio neki tajni dogovor Beograda i Prištine. Drugi, pak, smatraju da je Kurti jednostavno iskoristio priliku koja mu se ukazala. Bilo kako bilo, globalni efekat toga je bila dalja destabilizacija severa KiM, i stavljanje srpskog naroda u još teži položaj.
Ustavni sud BiH 19. juna menja svoj pravilnik, omogućavajući da buduće sednice budu održavane i bez prisustva bar jednog od dvoje sudija iz Republike Srpske. Nekoliko dana kasnije, Narodna skupština Republike Srpske donosi jedinu moguću odluku: sa više nego dvotrećinskom većinom usvojen je zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH. Očigledno je da je promena pravilnika napravljena upravo da bi se izazvala ovakva reakcija vlasti Srpske.
Kristijan Šmit, koga ni Republika Srpska ni Rusija ni Kina ne priznaju kao legalnog visokog predstavnika za BiH, poništio je 1. jula zakon kojim se ukida obaveza objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku Republike Srpske i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske. Naravno, Republika Srpska nema nameru da prizna ni Šmita, ni njegova „poništavanja“.
Na dan obeležavanja „genocida“ u Potočarima 11. jula, lažni visoki predstavnik Šmit najavljuje nametanje zakona o „zabrani negiranja genocida“.
Istog dana na istom mestu, bošnjački član Predsedništva BiH održava izuzetno provokativan i uvredljiv govor, ostrvljujući se na staru-novu „velikosrpsku“ opasnost i „ideologiju zla“, i pozivajući na novo okupljanje u cilju odbrane BiH od istog „agresora“ koji je navodno počinio agresiju na BiH tokom 1990-ih.
Istog dana, Sjedinjene Države objavljuju sankcije protiv šefa BIA, Aleksandra Vulina.
Istog dana NATO izdaje zaključke sa svog samita u Vilnjusu, u kojima se posebno apostrofira Srbija i poziva na „konstruktivnu“ javnu komunikaciju o „uzajamnim koristima saradnje NATO i Srbije“. Drugim rečima, očekuje se od Srbije da „prelomi mozak“ i počne da se pozitivno izražava o alijansi koja ju je nelegalno napala i koja okupira deo njene teritorije. Kao poseban vid cinizma, u prethodnoj tački NATO izražava „snažnu podršku suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti“ Bosne i Hercegovine. Ista je, razume se, izostala kada je reč o Srbiji.
Prozapadni eksponent i propagator lažnog narativa o „genocidu“ u Srebrenici Marinika Tepić 14. jula pokušava da se samoproglasi za predsednika anketnog odbora za utvrđivanje istine o masovnim ubistvima u Srbiji. To je još jedna indicija da zapadni faktor nastoji da kontroliše narativ o masovnim zločinima koji su bili okidač za temeljnu destabilizaciju celog srpskog etničkog prostora.
Neki će na sve ove podudarnosti reći da je posredi „savršena oluja“, tj. volšebna konvergencija raznih problematičnih faktora u kratkom vremenskom roku, usled opšte destabilizacije prilika. Ipak treba imati na umu staru devizu: samo zato što sam paranoičan, ne znači da mi ne rade o glavi.
U politici (ipak) nema slučajnosti. Odnosno, najsigurnije je tako gledati na stvari. Kao što je rečeno na početku ovog teksta, mnogo toga ukazuje da je posredi jedna velika hibridna operacija čiji je krajnji cilj formalizacija Hilovih upornih tvrdnji da se Srbija već okrenula Zapadu (samo što toga većina ljudi u Srbiji još uvek nije svesna, a još manje to želi), kao i konačno ukidanje ili obesmišljavanje Republike Srpske, prvenstveno radi usisavanja BiH u NATO.
Nažalost, saradnika na tom projektu izgleda ima i u delovima vlasti i u delovima opozicije.
Autor: Aleksandar Pavić
