Slučaj Telekom-Telenor: Više od mesec dana nadležni ćute o spornim dokumentima

0
230

Da li Telekom i Telenor ugrožavaju slobodnu konkurenciju na medijskom tržištu Srbije saradnjom koja, prema namerama direktora Telekoma Vladimira Lučića ima za cilj „stavljanje tačke na poslovanje SBB i United Medie“ u Srbiji? Čeka se odgovor Komisije za zaštitu konkurencije koja je 27. januara saopštila da su dve kompanije podnele tom organu zahtev za pojedinačno izuzeće od zabrane sklapanja restriktivnog sporazuma. Iz tog organa, za sada, samo poručuju da nije reč o koncentraciji dva ili više tržišnih učesnika, a struka da će od odluke Komisije zavisiti kakva se poruka šalje investitorima.

Čitav mesec prođe otkako je na svetlo izašao Telekomov plan da udruživanjem sa Telenorom uništi poslovanje United medie i SBB-a, a još se čeka reakcija nadležnih, poput Komisije za zaštitu konkurencije, koja treba da utvrdi da li dve kompanije narušavaju slobodnu konkurenciju.

Doktor Univerziteta u Strazburu i stručnjak za pravo EU Uroš Ćemalović kaže da postoje tri osnovna načina da se ona ugrozi: kroz restriktivne sporazume, putem zloupotrebe dominantnog položaja i putem koncentracije učesnika na tržištu.

„Kada je u pitanju tema o kojoj pričamo, postoji mogućnost da se radi o prvom slučaju – restriktivnim sporazumima“, navodi Uroš Ćemalović, stručnjak za pravo EU.

Ćemalović pojašnjava da Zakon o zaštiti konkurencije navodi tri precizna uslova po kojima se takvi sporazumi mogu dozvoliti.

„Ta tri uslova su – da doprinosi unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno ekonomskom ili tehničkom napretku, to je prvi. Drugi, veoma važan – da obezbeđuje deo koristi potrošačima i treći da svima ostalima ne nameće nepotrebna ograničenja ili ne ograničava konkurenciju na onome što se zove relevantno tržište. Ovo jeste restriktivni sporazum, samo je pitanje da li će komisija da ga svojom odlukom pojedinačno izuzme od zabrane ili neće“, objašnjava Ćemalović.

Da Vas podsetimo:  DOSIJE SARAJEVO: NA KAZANIMA UBIJENO 1.000 SRBA

Ako je cilj dva tržišna igrača da uklone trećeg, onda je reč o kartelskom ponašanju, koje je zabranjeno u uređenim zemljama, navodi profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Narodne banke objašnjava Dejan Šoškić.

„Drugi problem je, ja bih rekao još veći, a to je kako to da državna kompanija u tako nečemu učestvuje? Dakle, država bi morala da štiti slobodu tržišta i da štiti konkurenciju na tržištu. Nikako da ona direktno ili posredstvom svojih preduzeća, koja su u njenom vlasništvu utiče na smanjivanje konkurentnosti na domaćem tržištu“, dodaje Šoškić.

Menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike Dušan Protić skreće pažnju upravo na notornu okolnost da je u sporazumu navedeno da njegov cilj istiskivanje ili čak eliminacija konkurencije na relevantnom tržištu.

„Nije moguće izbeći ocenu tih navoda u postupku pred Komisijom. Takav sporazum ne bi mogao biti predmet pojedinačnog izuzeća, a njegovo sprovođenje u praksi bi moglo biti sankcionisano velikim novčanim kaznama, koje mogu biti i do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda tih kompanija na teritoriji Republike Srbije“, kaže Protić.

Prema njegovim rečima, postupanje Komisije u slučaju Telekom-Telenor biće institucionalni „stres-test“ njene nezavisnosti, dok profesor Šoškić želi da veruje da će ona postupiti kako treba i dodaje da ukoliko se konkurencija ne štiti, i domaćim i stranim investitorima šalje se veoma loša poruka.

„Mislim da bi takvo postupanje, koje narušava konkurentnost na domaćem tržištu, bilo uzeto, pored ostalog, u obzir i od strane organa Evropske unije u kontekstu našeg budućeg puta ka Evropskoj uniji“, navodi Šoškić.

Pitanjem slobodne konkurencije kao osnovnog postulata savremene ekonomije bavi se pregovaračko Poglavlje 8, a Srbija se obavezala da ga ispuni ukoliko želi u evropsku porodicu. Da je Evropi to važno govori i činjenica da se u izveštaju Evropskog parlamenta pominje slučaj „Telekom“.

Da Vas podsetimo:  KAKAV DEDEK TAKAV VNUK

Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime