Oni Valjevci koji su od 2012. godine svaki put poverovali u pregršt neispunjenih obećanja davanih u neprestanim naprednjačkim kampanjama vođenim između izbora, održavanih gotovo na svake dve godine, imaju priliku da pokažu na dolazećim izborima: da li veruju da je Srbija ekonomski tigar, da li veruju da žive u Valjevu zlatnog doba, da li veruju izjavama vodećih republičkih političara da je Valjevo – značajan grad za Vladu Srbije, koji će imati svaku podršku naprednjačkih vlastodržaca, i na kraju, da li pristaju ne da Valjevo stoji, nego da osiromašuje, propada i nestaje, dok im se zauzvrat ponovo nudi „Sveznajući ili Svemogući“ u Srbiji koja, navodno, ne sme da stane.
Hajde da se zajedno vratimo u 2012. godinu, prisetimo se početnog „uigravanja vlasti“, samo nekih od neispunjenih obećanja i suočimo se sa činjenicama. Neka dva primera posluže kao ilustracija, samo verbalnog veličanja značaja Valjeva od republičkih vlastodržaca.
Jula 2013. godine, Ivica Dačić, pravo iz Brisela je došao u Valjevo, prvi put u svojstvu premijera i obećao ozbiljnu podršku Vlade.
I posle iskazane „silne“ verbalne brige za Valjevo i Kolubarski okrug, i datih obećanja premijera Dačića, tadašnja naprednjačka Vlada, njeni ministri i republička finansijska sredstva su široko zaobilazili Valjevo i njenog gradonačelnika. Njega su zaobilazili npr. ministarka Zorana Mihailović (tri puta), a Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik vlade, nije posetio Valjevo čak ni 2014. godine, posle majskih poplava, kada je Valjevo bilo među gradovima koji su pretpreli ogromnu štetu.
Vučić je nastavio da zaobilazi Valjevo i kad je postao premijer Srbije. „Premijer ide samo u gradove u kojima se nešto radi, koji imaju projekte…“, objašnjavali su valjevski naprednjaci razloge zašto Vučić, četiri godine od početka SNS vlasti, zaobilazi Valjevo, jedan od 29 centara upravnih okruga i 12. grad u Srbiji od 26 koji imaju taj status.
Pred izbore 2016. godine, kada je predvodio svoju paralamentarnu listu „Srbija pobeđuje“, posle 700 dana na čelu Vlade Republike Srbije, Vučić posećuje valjevski „Krušik“, kako je rekao „premijerskim“, a ne „izbornim“ (!?!?!) poslom. I to, dva puta u kratkom vremenskom razmaku.
Sličan izliv verbalne brige zabeležen je avgusta 2020. godine, kada je tri-puta-za-redom-premijerka Ana, došavši u Valjevo da ohrabri novu garnituru naprednjačke vlasti, izjavila da Valjevo može očekivati Vladinu punu podršku za unapređenje života svojih građana zbog toga što je „Valjevo izuzetno važan grad za Vladu Srbije, jedan od najvažnijih u Srbiji“.
Kako je ova verbalna podrška praktično izgledala, pokazalo je proteklih jedanaest godina naprednjačke vlasti. Dok su građani Valjeva i opozicioni predstavnici ocenjivali više postava valjevskih vlastodržaca da su neuspešne, bahate, nesposobne, neefikasne, da ništa ne rade i da Valjevo od 2012. godine, ubrzano propada, dotle su naprednjački glasnogovornici ponavljali da Valjevo istorijski napreduje. Na žalost Valjevki i Valjevaca, samo je u pojedinim medijima sa nacionalnom pokrivenošću u kojima su objavljeni naručeni, samoreklamirajući intervjui valjevskih gradonačelnika, debelo plaćeni našim novcem, Valjevo ubrzano napredovalo i beležilo istorijski nezapamćene rezultate.
U jesen 2018. godine, u izjavi za Prvu televiziju predsednik Izvršnog odbora SNS, Darko Glišić, „odgovorno“ poruči da će u „narednim danima svačji rad i svačije ponašanje biti predmet analize“. U tekstu „Kako IO SNS-a meri rad gradonačelnika Gvozdenovića“, u ime javnosti je postavljeno niz zanimljivih pitanja: „S obzirom na to da Glišić sada najavljuje merenje učinaka i ponašanja postavlja se veliko pitanje kako Glišić pa i IO gledaju na milione koji se odlivaju za reklame, vozni park, reprezentaciju? Kako se ocenjuje nastup i intervju na Studiju B, pri čemu je pored novinarske profesije i Društvo sudija reagovalo osuđujući delove izjava? Kako IO SNS-a pa i Darko Glišić ocenjuju odustajanje od velikih projekata i samo 20 posto realizacije kapitalnih investicija? Bez obzira na tužnu stvarnost, kao i na „odgovorno“ najavljeno „merenje svačijeg učinka i ponašanja“, gradski naprednjački lider je nastavio svoj štetočinski rad!
Ko zna koliko bi se dugo igrala lokalna igra „Manipulacije/laži – Istina“ da politički vrag nije odneo šalu, pa je morao da se nađe valjevski „Pedro koji će da visi“. Aprila 2019. godine, u Pinkovoj emisiji „HIT TVIT“, klonu kultne emisije „Utisak nedelje“, bilo je dovoljno samo 28 sekundi onom kome je dopušteno da vaskolikoj javnosti Srbije i Valjeva obznani ko je valjevski Pedro i tako razuveri lokalne „neverne Tome“: „A, Valjevo… najmanje smo uradili u Valjevu i tamo se pokazalo da imamo problema i u našem rukovodstvu…“.
Nastojeći da zaobiđe istinu „Sveznajući“ je rekao da je u Valjevu urađeno nešto, ali nedovoljno, a istina je da ništa nisu uradili. Većina Valjevaca je izjavu „Sveznajućeg“ brzo „pročitala“, zaključujući da je valjevski Pedro – lice u javnosti prepoznato kao „Konrad 19“.
I pored „nultih“ rezultata u Valjevu, „Svemogućem“ je bilo potrebno skoro godinu dana da promeni postojeću lokalnu naprednjačku vladajuću garnituru, ostavljajući Valjevce da osiromašuju, propadaju i nestaju.
I tri-puta-za-redom-premijerka Ana je posle „Šefove“ izjave dobila krila, pa je ona malo detaljnije ocenila Pedra (čitaj: Konrada 19), koji je „obešen“. Posle izbora 2020. godine, došavši u Valjevo da ohrabri novu postavu naprednjačke vlasti, bivšu – Konradovu garnituru, ocenila je „iznad nule“, konstatujući „da u prethodnom periodu ulaganje države u Valjevo nije bilo dovoljno jer je bivše rukovodstvo bilo neaktivno i nije imalo projekte“.
Podržavajući novu postavu gradske naprednjačke vlasti, koju po njenim rečima čine: „mladi ljudi, ogromne energije, velikog znanja i entuzijazma“, tri-puta-za-redom-premijerka Ana, najavi renesansu Valjeva.
Ponetdobijenom podrškom, novoustoličeni gradonačelnik „odgovorno“, entuzijastično, kako i dolikuje, poruči: „Moj zadatak je da Valjevo živne, da to bude grad u kome se živi, a ne životari. Važno je da u ovom gradu ostanu mladi ljudi, da u njemu rade i žive“.
Do sredine 2021. godine, za prvih 9 od 11 godina naprednjačke vlasti, od pregršti predizbornih obećanja i najava projekata datih od njihovih najviših predstavnika, ostaje upamćeno samo otvaranje zdravstvene ambulante u Divcima od strane „Sveznajućeg“ i njegovo prisustvo potpisivanju ugovora o rekonstrukciji krova, stolarije i toaleta u valjevskoj Medicinskoj školi.
To što nas naprednjačka vlast, više od decenije, obmanjuje samo da bi dobila glasove izmanipulisanih građana, dajući sva moguća predizborna obećanja, koja posle izbora ne važe, nije se razlikovalo ni u izbornoj 2022. godini kada su Valjevo posetili kako „Sveznajući“, pa „nezaboravni“ ministri Tomislav Momirović, Vanja Udovičić, Anđelka Atanasković, Gordana Čomić, tako i tri-puta-za-redom-premijerka Ana, koja je bila, kako je rekla, u predizbornoj partijskoj, a ne državnoj, poseti, uputivši Valjevcima tom prilikom, biser poruku: „Kada sam ranije dolazila u Valjevo nekako mi nije delovalo da ima bilo kakve perspektive i odjednom je krenulo, stvarno. Baš je krenulo“.
Da li nam je, kako i koliko krenulo u Valjevu sa novom postavom naprednjačke vlasti, ponovo je prvi ocenio „Sveznajući“ na početku ove godine. Javnost Valjeva je upoznata da je tokom februara 2023. godine održan prošireni sastanak IO SNS i da su se na njemu „posebno na udaru kritike predsednika stranke Aleksandra Vučića našli gradski odbori u Valjevu i Čačku, za koje je rečeno da imaju najlošji rejting u biračkom telu u čitavoj Srbiji“.
Svim sugrađanima koji bi da se otrgnu iz kandži naprednjačkih predizbornih laži i manipulativnih obećanja, kao i onima koji, boreći se sa svim vrstama aero i mentalnih zagađenja, pokušavaju da se probude, neka sledećih nekoliko ilustracija posluži da sebi i svojima odgovore na pitanje „da li nam je, kako i koliko krenulo u Valjevu za jedanaest godina naprednjačke vlasti?“.
Posle jedanaest godina naprednjačke vlasti svaki stanovnik Valjeva je dva i po puta više zadužen (5.262 evra) nego što je bio kada su naprednjaci, 2012, preuzeli republičku vlast (2.129 evra).
Uz prezaduženost ide osiromašenje ili smanjenje kupovne moći.
Osiromašenje vodi propadanju.
Propadanje završava nestajanjem.
Zbog poražavajućih rezultata jedanaestogodišnje naprednjačke vlasti, zbog nemogućnosti da sami sebi odgovore na parafrazirano istorijsko pitanje „Su čim ćemo pred Valjevce – a da je završeno, a ne samo obećano?“, lokalni izbori u Valjevu su „pomereni“ za, naprednjake, bolja, verovatno aprilska, vremena 2024. godine.
Čime smo zaslužili da nas Beograd u sadejstvu sa Ubom žrtvuje, tretirajući nas kao zamorčiće, sprovodeći eksperiment „in vivo“, uvežbavajući više, nedoraslih, garnitura lokalnih vlastodržaca? Za 11 godina naprednjačke vlasti, postavljanjem i rasturanjem valjevskih koalicionih vladajućih postava, po nanetoj šteti ističe se prethodna, predvođena u javnosti prepoznatim Konradom 19, kao i postojeća, predvođena „nejakim Lazom“, nazvanim od jedne grupe Valjevaca, ili „pomoćnim trenerom“, kako ga zovu drugi Valjevci.
Zbog navodne „brige“ za građane, vodeći naprednjaci su više puta medijski najavljivali da će posle stalnih analiza uspešnosti rada rukovodstava gradova i opština, urgentno smenjivati one koji beleže nezadovoljavajuće rezultate, kako građani ne bi trpeli štetu. Zbog štete koja je nastala naprednjačkim eksperimentom „in vivo“, postavljanjem različitih lokalnih vladajućih rukovodstava sačinjenih od ljudi bez znanja i kompetencija, Valjevci se pitaju zašto je izostala takva „briga“ naprednjačke vlasti za propadanje Valjeva?
Na to pitanje najbolje bismo odgovorili mi, građani Valjeva, odlukom da na dolazećim izborima oslobodimo naprednjačku vlast dalje brige za Valjevo i nas, nepristajući na žrtvovano Valjevo i dodeljenu ulogu zamorčića. Ako ništa drugo, zbog izgubljenih godina života koje nam niko ne može vratiti i sprečavanja da i buduće budu neprovatno izgubljene.
Tekst: dr Slobodan Ilić
