SELO BANJSKA ODREĐUJE BUDUĆNOST SRBIJE

Odavno se Srbija nije uplela u tako složene međunarodne okolnosti koje mogu da odrede budući status zemlje i pravce i brzinu njenih evropskih integracija. Prvi put posle više od tri decenije pominje se mogućnost zapadnih kaznenih mera Srbiji zbog oružanog konflikta na severu Kosova koji je izazvala grupa dobro naoružanih Srba.

Da li je Aleksandar Vučić znao ili nije za događaje u Banjskoj sada je manje bitno. Činjenica je da je Beograd preko noći izgubio blagu diplomatsku prednost koju je u pregovorima sa Kosovom imao – ne svojom već zaslugom premijera Aljbina Kurtija koji uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština a na poslednjoj briselskoj rundi je odbacio evropski predlog o autonomiji za Srbe na severu koji je Vučić prihvatio.

Realnost je sada dramatično drukčija. Kopernikanski obrt. Vučić je u defanzivi i od njega se očekuju odgovori na mnoga još neodgovorena pitanja. Kurti je u ofanzivi – ne svojom već zaslugom militantnih nacionalista koje je predvodio Milan Radoičić, Vučićev (dojučerašnji) heroj sa barikada odbrane srpstva na severu Kosova. Priština optužuje Beograd da je logistički i na druge načine pomogla operaciju koja je označena kao „teroristička“. Srpska vlast to negira i poziva se na izjavu doskorašnjeg potpredsednika Vučiću omiljene Srspke liste u kojoj Radoičić tvrdi da je sve organizovao sam i da Beograd nije bio upoznat sa pripremama akcije čiji su ciljevi i dalje nepoznati.

Da li je izjava „usamljenog vuka“ dovoljna da uveri Zapad u autentičnost takvog scenarija? Teško. Evropljani su mnogo puta do sada tolerisali ponašanje Vućića kao „omiljenog evropskog autokrate“, ali ovoga puta će odlučno insistirati da se utvrde sve činjenice – a savim su retke one koje idu u korist predsedniku. Ukoliko bi se prihavtila Kurtijeva formulacija o „terorizmu“, Srbija bi apsolutno srozala svoju međunarodnu poziciju pridružijući se maloj grupi, poput Severne Koreje i Irana, koje su na listi zemalja koje podržavaju terorizam. Zbogom Evropo, zbogom svetu.

Kakav će biti odgovor Zapada zavisi od predsednika Vučića. On je sada u prilici da odredi budući tok događaja. Ukoliko pokaže odlučnost u razračunu sa srpskim odmetnicima koji su počinili teško krivično delo na teritoriji Srbije, što je zvaničan stav Beograda, ili Kosova, što je zvaničan stav Prištine, dobiće aboliciju. Ukoliko pomisli da može da nastavi šaljući svetu jedne, a domaćoj javnosti druge, „patriotske“ signale, upašće u „toplog zeca“ i naći će se pred ozbiljnim problemima.

Vučić je u trenutku izbijanja najozbiljnije krize poslednjih decenija delovao pogubljeno. Sada se malo pribrao ali odluke koje donosi pokazuju da pokušava da “vrluda”, što je njegov omiljeni izraz. Time manje sebe a više Srbiju izlaže realnoj opasnosti da dospe na udar režima sankcija koje već zahteva grupa članica EU. Šta je na repertoaru?

Kaznene mere Srbiji, poput povratka viznog režima, mogu da budu kontraproduktivne jer bi samo doprinele daljem padu evroentuzijazma srpske javnosti. Ako se Unija odluči za individualne sankcije, i od toga će biti malo koristi. Čak postoji opasnost bumerang erfekta: da se, sateran u ćošak, Vučić u značajnijoj meri nego sada okrene Moskvi. „Operacija Banjska“ je veliki poklon Vladimiru Putinu. Moskva je požurila da poginule Srbe, očekivano proruske orijentacije, proglasi herojima pokušavajući da Vučića ohrabri da se drži „patriotskog narativa“.

Rusiji odgovara status kvo jer veruje da njena subverzivna mašinerija može da destabilizuje Kosovo da bi uzdrmala Zapadni Balkan. Kremlj se predstavlja kao saveznik Vučića – pod uslovom da Srbija prestane da prodaje municiju Ukrajini ili da se približava Americi. U suprotnom, baćuške će naći puta i načina da srpskom predsedniku pošalju poruke upozorenja. Izvođača radova među Srbima ima – umnogome zahvaljajući istom tom Vučiću koji čitavu deceniju glorifikuje „prijatelje i braću“ sa Istoka dok mu „partneri“ sa Zapada koriste da bi obezbedio investicije za projekte koji veličaju njegov kult ličnosti.

Predlog koji je već u opticaju je da se Srbiji ukine pristup evropskim fondovima, što bi imalo katastrofalne posledice po nacionalnu ekonomiju. Bez četiri milijarde evra investicija iz Evropske unije, koliko je Beograd uknjižio prošle godine, zamrle bi sve privredne aktivnosti ali i svekoliki život. Ne mislim da će Zapad da ide toliko daleko da Srbiju proglasi za terorističku zemlju jer bi status parija države Srbiju gurnuo u izolaciju iz koje bi ona pokušavala da pobegne tako što bi intenzivirala trend saradnje sa autokratskim režimima Rusije i Kine.

Zapad je spreman da kazni za Banjsku, ali ne i da olako otpiše strateški važnu zemlju Zapadnog Balkana. Rešenje će morati da se traži u ravni diplomatije, pod uslovom da dvojica direktnih aktera kosovske krize budu primorana da sprovode ono što su prihvatili u dva sporazuma iz Brisela i jednim iz Ohrida. Povećanje pritiska je naredna etapa jer bi u Briselu i Vašingtonu trebalo da izuvuku lekcije iz perioda poslednjih sedam meseci tokom koga su i Vučić i Kurti filigrantski izbegavali da implementiraju dogovoreno.

Autor: Boško Jakšić, novinar i spoljnopolitički komentator