Iseljenici iz Južnoslovenskih zemalja naseljavali su se u Južnoj Americi. I u tuđini su osnivali i vežbali u sokolskim društvima. Milica Jovanović je poslala sliku članova svoje rodbine koji su se iselili u Buenos Ajres i tamo nastavili da vežbaju u sokolskim društvima. Deda ujak Fran rođen je 1900. U Argentinu je otišao posle Prvog svetskog rata, posle 1920. sa završenom pomorskom akademijom u Bakru. Oženio se Argentinkom u Buenos Ajresu, ali je ostao vezan za maticu, preko društava kao što je sokolsko društvo. Prvi i jedini put došao je u Jugoslaviju 1970. i bio gost kod Milice u Beogradu. Posetio je i Sokolski dom na Banovom Brdu.
U Prvom svetskom ratu najveća sokolska društva u Južnoj Americi u Antofagasti i Punta Arenasu osnovala su sokolsku „Jadransku legiju”. Zaklinjali su se : „ … Zaklinjemo se … suncem slobode, da ćemo stati zajedno uz besmrtnog srpskog junaka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje Jugoslavije”.(1) Petar Šparović iz Boke Kotorske pridružio se u Argentini emisarima Srbije, a po dolasku u Grčku, poverena mu je komanda nad brodom Srbijom. (2)
Posle Prvog svetskog rata sokolska društva razbacana po raznim mestima Severne i Južne Amerike javljala su se dopisima Savezu Sokola, izveštavajući bilo o radu, bilo o teškoćama sa kojima su se borila daleko od otadžbine. U svim takvim slučajevima Savez Sokola je vršio svoju dužnost, odgovarajući na pisma, odazivajući se traženju knjiga, uputstava i udžbenika. Sve to je bilo malo i nedovoljno, jer odsek nije imao u saveznom budžetu nikakve, ni najmanje pozicije, za preduzimanje akcija u ovom pravcu. (3)
Iseljenici iz Jugoslavije u Argentini stanovali su između dva rata u Boki, predgrađu Buenos Ajresa. Iseljenici su bili podeljeni na dve grupe : jedna, koja je emigrirala pre prvog svetskog rata i druga, iseljenici koji su došli posle po svršetku prvog svetskog rata. Među prvima je bilo dosta onih koji se nisu mogli pomiriti sa slomom Austro-Ugarske monarhije i stvaranjem Kraljevine SHS. U drugoj grupi, većinom mlađih ljudi, bili su skoro svi za Jugoslaviju. Oni su se okupljali oko društva „Jugoslovenska Čitaonica” koju su sami osnovali, a kojoj je prišao i deo iz prve grupe. Polovinom 1926. sreli su se u Buenos Ajresu nekoliko omladinaca, članova sokolskih društava iz raznih mesta u Jugoslaviji. Dogovorili su se da nastave sokolski rad u Argentini. Upoznati sa namerom organizovanja sokolskog društva u Buenos Ajresu, članovi čitaonice izrazili su želju da sarađuju u društvu i predložili da čitaonica uđe u sastavni deo prosvetne sekcije sokolskog društva. Posle nekoliko sastanaka pristupili su organizovanju sokolskog društva. Na početku bilo je pokušaja ometanja osnivanja društva.
Prvi javni sastanak za osnivanje društva bio je oktobra 1926. u prizemnim prostorijama Jugoslovenskog društva Uzajamne pomoći u Boki. Sastanku su prisustvovali Dr. Ivo Grisogono, generalni konzul kraljevine SHS, dr. Jovo Marčetić, iseljenički izaslanik, Josip Koncani, Ivo Belan, Tomo Anić, Pedro Mulović, Blaž Paripid, Benito Parunov, Zvonimir i Ante Visković, Grgo Litrica, … Jovo Buljigović, Dušan Kraljević, .. i omladinci koji su poveli akciju osnivanja društva Ante Grego, Ante Sardelić, Nedeljko Bajurin i Mate Veža. Na sastanku je rešeno da se osnuje sokolsko društvo. Izabrana je i privremena Uprava pod starešinstvom Josipa Koncani. Za prvog načelnika izabran je Ante Grego. Vežbe su bile tri puta sedmično. Prvi javni nastup bio je svečana akademija za Dan Ujedinjenja. Priređena je u salonu za priredbe Jugoslovenskog društva Uzajamne pomoći. Izvođači programa nagrađeni su urnebesnim aplauzom prisutnih. Reorganizacija društva izvršena je 1930. posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. (4) U listu „Sokolski Glasnik” od 26. februara 1931. objavljena je na naslovnoj strani slika Uprave Sokolskog društva Buenos Aires – Paternal. U upravi su bili starosta Vasilije Burić, dr. Zoran Dragunović, Danica Mihaljević, Rade Paunović, Krsta Medović, Mate Bujanić, Ivan Hribar, Nedeljko Bajurin, Stevan Mihaljević, Grga Marušić i Ante Grego. (5) U listu „Sokolski Glasnik” od 27 oktobra 1933. pisali su o sokolskim društvima u Južnoj Americi : Rio de Žaneiro, La Paternal, Buenos Ajres, … . Predlagali su da se društva povežu u jednu južnoameričku župu. (6)
Ostala iseljenička štampa pisala je o sokolima. U Brazilu su postojala udruženja „Jugoslovenski tamburaški zbor” od 1903, „Jugoslavjanski sokol” od 1907, ogranak Jugoslovenske narodne obrane od 1915, „Jugoslovenska narodna zajednica” od 1919 i „Zadruga Jugoslovena u Braziliji” od 1928. U Sao Paulu izlazio je „Jugosloven u Braziliji”, novine iseljenika. Osnivač lista i direktor bio je Dušan Tvrdoreka, a list je uređivao odbor predstavnika nacionalnih organizacija. U broju za 1 decembar 1933. donet je na uvodnom mestu članak „O godišnjici rođenja našeg Suverena” sa slikom kralja Aleksandra, a na poslednjoj stranici bile su slike kraljevskog doma sa povesnim slikama ujedinjenja. Ceo broj bio je posvećen ujedinjenju 1918, i doneo je još nekoliko članaka o Jugoslaviji, sokolstvu, … . (7)
Sokolsko društvo u u Buenos Ajresu održalo je svoju glavnu skupštinu 26 januara 1936. U društveni odbor izabrani su za 1936. : starosta Kosta Veljanović, I potstarosta Anton R. Grego, II potstarosta Petar Rojc, tajnik Mate Veža, zamenik tajnika Tomislav Marasović, blagajnik Franjo Surijan, zamenik blagajnika Stanko Klajn, načelnik Petar Kapuder, statističar i gospodar Branislav Miloslavljević. Odbornici : Vicko Maričić, Đuro Dragelj, Slavko Valčić i Nikola Cikato. Revizori : Marko Marinčević, Ante Sardelić i Stefan Lipičar. Časni sud : dr. Ivo Jelavić, arh. Viktor Sulčić i Anđelko Veljanović. (8)
Sokolsko društvo u Buenos Ajresu dobilo je kao priznanje za svoj 12 godišnji rad među iseljenicima sokolsku zastavu kao poklon od kralja Petra. Društvo je u martu 1938. počelo da izdaje svoj glasnik „Sokolsku zastavu”. Glasnik je radio na širenju sokolske misli. (9) U predgrađu Buenos Ajresa, na Dock Sudu otvorena je bila 1937. druga jugoslovenska škola u Argentini. Prva škola je bila na Paternalu. Svečanosti je prisustvovao poslanik dr. Cankar, predsednik školskog centralnog odbora arhitekta Sulčić, … . U školu je bilo upisano 70 dece. Školu je vodila učiteljica gđa Pejaković. (10)
Sokolsko društvo u Buenos Ajresu bilo je deo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i održavalo je vezu sa Savezom. Uredništvo „Sokolskog Glasnika” u Beogradu primilo je 1938. pozdrav od sokola u Buenos Ajresu. Sokolsko društvo izdavalo je svoj list „Sokolsku zastavu”, koja je pratila život u staroj otadžbini. Starešina društva bio je Kordelić, načelnik Marasinić, a tajnik Petković. (11)
Časopis „Bratstvo” iz Osjeka primilo je prvi broj „Sokolske zastave”, koji je izašao marta 1938. List je izlazio na 10 strana na srpskom jeziku sa nešto vesti na španskom. Geslo lista bilo je „Sokolski rad ne pozna odmora”. Na naslovnoj strani bila je slika kralja Petra u sokolskoj odori. Sledili su ideološki članci, vesti o radu sokola u Argentini, o međunarodnoj gimnastici, iz slovenskog sveta i o slovenskim manjinama. Uredništvo lista tražilo je od redakcije „Bratstva” da mu šalju u zamenu njihov časopis. Komentar redakcije bio je da će tako njihov list dospeti do braće u Americi. (12)
List „Sokolska zastava” u broju 4 za 1938. prenelo je iz „Bratstva”, glasnika Sokolske župe Osijek, br. 10 iz 1937. članak Branislava Slijepčevića „O sokolskom radu i o onima koji su napustili sokolske redove”, zatim iz istog lista br. 1 za 1938. uvodnik E. Gangla „Spremajmo se za jubilarnu godinu” kao i nekoliko sitnijih vesti. Redakcija „Bratstva” komentarisala je : „Svedoči to o bogatstvu, raznolikosti i vrednosti sadržaja našega lista”. (13)
Sokolsko društvo u Buenos Ajresu uputilo je 20 septembra 1938. pismo redakciji „Bratstva” sa bratskim pozdravima. Javili su im o svom neumornom radu na širenju sokolske misli među iseljenicima i o neprilikama na koje su nailazili tamo gde su morali da dobiju najviše razumevanja i podrške. Sa veseljem su čitali „Bratstvo”. Na čelu sokolskog društva bili su starešina Kordelić, tajnik Petković i načelnik Marasinović. (14) Franjo Punčec i Josip Palada imenovani su počasnim članovima Sokolskog društva u Buenos Ajresu I u znak priznanja za zasluge koje su stekli na međunarodnim teniskim utakmicama u Argentini i time proslavili ime Jugoslavije. List „Bratstvo” preneo je tu vest iz lista „Jugoslovenska zastava”, glasnika Jugoslovenskog sokolskog društva Buenos Ajres I. Počasni starosta društva bio je Nikola S. Crnogorčević. (15)
Sem u Argentini radila su sokolska društva u Čileu. U Antofogasti je bila pokrenuta akcija za reorganizaciju škole za decu iseljenika, a istovremeno je bio reorganizovan Jugoslovenski Soko. Školska zgrada bila je potpuno preuređena, i trebala je da bude svečano otvorena marta 1940. Sokolsko društvo je trebalo da postane žarište rodoljublja i zdravlja za mnogobrojnu jugoslovensku koloniju u varoši. Za to se zalagao počasni konzul Marko Biskupović. Soko u Antofogasti imao je potrebne prostorije i sprave, ali je sokolima nedostajao jedan prednjak, koji je trebao biti muzikalan, i upučen u prosvetna pitanja. Zato je sokolskom društvu u Antofogasti trebali jedan mladi soko, do 30 godina starosti, po mogućnosti oženjen sa sokolicom, koji su pristali da pođu u Antofogastu, da tamo rade. Jedan od to dvoje trebao je da bude muzikalan, da može organizovati pevački ili tamburaški zbor, U privatnom životu trebao je da buce vrstan krojač. Bio bi im plaćen putni trošak, a za sve ostalo trebala je da se pobrine tamošnja kolonija. (16)
Sem u Antofogasti delovalo je sokolsko društvo u Santjago de Čile. (17) Jugoslovenski glasnik izdavao je Juraj Matulić-Zarinov u Santjagu. U članku „Iseljenici i sokolstvo” ističu se sokolska društva u Punta Arenas, Antofagasti, Buenos Ajres, … . Autor članka J. G. K. uputio je poziv koloniji u Santijagu da što pre pristupi osnivanju sokolskog društva. Istakao je da su Punta Arenas i Antofagasta sredili za svoja društva dvorane koje su specijalno za njih priredili. (18) U Alikipa 19 februara 1940. održana je skupština Jugoslovenskog sokolskog društva, osnovanog 1936. Za starešinu društva izabran je osnivač društva Petar Medaković. U Upravu su ušli Teodor Lovrić, M. Komozec, Zoran Radulović, B. Volarov, Besi Vignjević, Simica Polovina, Đ. Karamarković i S. Prišuta. (19)
Agilno sokolsko društvo Santjago de Čile organizovalo je Školu za srpsko-hrvatski jezik i organizovalo svoju društvenu čitaonicu. Ceneći rad društva u Santjagu, Savez Sokola K.J. poslao mu je veći broj knjiga za školu i čitaonicu. Preko „Sokolskog Glasnika” Savez Sokola pozvao je prijatelje iseljenika, koji su želeli da obogate knjižnicu društva u Santjagu, da svoje knjige upute Savezu Sokola, koji je trebao da ih pošalje, sa naznakom darovatelja. (20)
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije trudio se da održava vezu sa sokolskim društvima u Južnoj Americi. Beogradska Radio stanica je u noći 27-28 novembra 1940. počela da emituje sokolske vesti u svojoj prekokeanskoj emisiji za iseljenike u Severnoj i Južnoj Americi. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je pozdrave svim sokolskim društvima i iseljenicima u Americi, i poslao im vesti o radu sokola u Americi i u otadžbini. Emisije su bile davane dva puta nedeljno. (21) Sokolsko društvo iz Argentine Dock Suda-Boca osnovano je 1936. da bi se suzbila propaganda od organizacije „Hrvatski Domobran”. Za napredak sokolskog društva bili su zaslužni : Kapuder, Rada Paunović, Frano Markov, Ante Josipović, Jozi Šarlija, Vladimir Gugolj, Branislav Milosavljević, Anta Zonić, Anta Filipi, … . (22)
Sokolsko društvo iz Argentine Dock Suda-Boca održalo je 1940. niz priredbi, na kojima su iseljenici manifestovali jugoslovenska osećanja. Jedna od priredbi bila komemorativna svečanost, sa otkrivanjem spomen-ploče kralju Aleksandru, u Panteonu Jugoslovenskog pripomoćnog društva. Uz mnoštvo iseljenika bio je prisutan i jugoslovenski poslanik dr. Isidor Cankar, koji je održao patriotski govor, pohvalivši rad sokola u tadašnjim teškim vremenima. Govorio je i starešina društva Branislav Milosavljević. Društvo je učestvovalo na svečanostima Čehoslovačkog sokola, prilikom osvećenja njihove zastave, na koju je dalo vrpcu u državnim bojama, sa natpisom “Vernost za vernost”. Povodom rođendana kralja Petra II sokoli su priredili svečanu akademiju koja je bila masovno posećena. Izveden je komad „Nada Istre”, koji je ponovljen u okolnim mestima Pinjero, Berisovo i dr. Inicijativom društva održana je proslava dana Ujedinjenja, uz saradnju društava svih iseljenika iz Jugoslavije, pod pokroviteljstvom poslanika dr. I. Cankara. Uspeh je bio neočekivan. Jedino nije htelo da se pridruži opštem slavlju „Hrvatsko pripomoćno društvo” (ranije katoličko) zbog toga što je organizator proslave bio Soko Kraljevine Jugoslavije. Ovaj postupak naišao je na opštu osudu kolonije. (23)
Savez Sokola primio je telegram od Sokolskog društva iz Buenos Ajresa povodom potpisivanja Trojnog pakta : „Molimo najhitnije upute radi postupka prema današnjim prilikama. Kolonija uzbuđena, traži punu nezavisnost.” Komentar uredništva „Sokolskog Glasnika” bio je : „Odgovor su dobili istoga dana, kad je ceo svet brujao od ponosa i sreće Jugoslavije. Živeli !” (24) U SAD i Južnoj Americi bilo je oko 40 Odbora Kola Srpskih Sestara. Kolo je bilo u vezi sa tim Odborima. Slalo je svoje cirkulare i kalendar „Vardar”. (25)
Posle Drugog svetskog rata sokolska društva su nastavila da rade uprkos gašenju Saveza Sokola u Jugoslaviji. Tokom rata smanjio se rad društava pa su društva Dock Suda-Boca i Buenos Ajres spojila i osnovala 1946. Jugoslovensko Sokolsko Društvo u Argentini. Ostalo je malo članova a simpatizeri i ostali članovi su bili u neizvesnosti zbog promena u domovini. Stojadin Abadžić je bio najzaslužniji za opstanak društva i dugogodišnji starešina. Po završenom ratu novi talas iseljenika. stigao je u Južnu Ameriku. Novi emigranti koji su bili sokoli uključili su se u rad sokolskog društva. Sokoli su proslavljali Vidovdan, rođendan kralja Petra i Dan Ujedinjenja. Postavilo se pitanje kako sokoli da se povežu sa ostalim sokolskim društvima, raštrkanim po svetu. Ivo Vušković je predložio da pokrenu jedno povremeno glasilo, namenjeno svim sokolima u emigraciji Prvi broj „Sokolskog glasa” izašao je 6 septembra 1949. Prvi koji su se odazvali bili su Dragutin Živanović iz Australije i Janko Jazbec iz Kordobe, u unutrašnjosti Argentine. Započeo je rad na osnivanju Središnjeg odbora za obnovu Sokolstva. Umro je 18 marta 1965. Sokolsko društvo sarađivalo je sa ostalim organizacijama iseljenika u Argentini. Uspostavljene su veze sa Jugoslovenskim klubom, Jugoslovenskim domom, Srpskom Pravoslavnom crkvenom opštinom i slovenačkim društvima kao i sa Čehoslovačkim i Ruskim sokolom. U saradnji sa pripadnicima Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini data je priredba 24.marta 1951. Prilozi sa priredbe bili su namenjeni nabavci paketa sa namirnicama koji su poslati izbegličkim logorima Italije i Nemačke. Na priredbi je prikazan pozorišni komad u tri čina „Razoreni dom” od Slobodana Kujačića. Komad je izvela pozorišna sekcija Sokolskog društva. Prvih godina nakon dolaska nove emigracije organizovan je sokolski orkestar koji je vodio Draga Cimperšeka. Nada Milović i Dušan Micić vodili su sokolsku folklornu grupu. Nastupali su uz muzičku pratnju Lado Laha. U Jugoslovenskom domu Dock Sud u Buenos Ajresu proslava 40-setogodišnjice oslobođenja 6 decembra 1958. Inicijativom Sokolskog društva u Buenos Ajresu pozvana su sva nacionalna društva i organizacije. Pozivu se odazvalo 10 društava : Sokolsko društvo, Društvo „Bojevik” Slovensko planinarsko društvo, Slovensko društvo „Edinost”; Slovenska folklorna skupina; Jugoslovensko Kulturno društvo „Zbor”; Udruženje bivših ratnika „Draža Mihajlović”; Hrvatsko kulturno društvo „Štrosmajer”; Crnogorski kulturni klub „Njegoš” i Jugoslovenska folklorna grupa. Proslava je započela argentinskom i kraljevskom himnom. Jovo Djukanović u govoru izneo istorijat razvoja jugoslovenske misli i napora za ujedinjenje u zajedničku državu.
Sokoli su smatrali da bez duhovne izgradnje slovenski narodi su mogli postati plenom tuđih ideja. Zadatak sokola je bio da svuda propovedaju ideje slovenstva. U svim slovenskim zemljama izvršen je napad na sokolstvo. Sokoli su trebali da budu jezgro prosvetnog vaspitanja naroda, kada bude došlo do pada komunizma.
U Buenos Ajresu je Središnji odbor za Obnovu Jugoslovenskog Sokolstva u slobodnom svetu izdao „Sokolski zbornik : 1863-1963”. Uredio ga je Janko Jazbec. (26) U Buenos Ajresu proslavljena je stogodišnjica osnivanja sokolstva na slovenskom Jugu, 1 decembra 1963. (27)
Iseljenici iz Južnoslovenskih zemalja iseljavali su se u Južnu Ameriku. Velikim delom dolazili su iz Dalmacije i Boke Kotorske. I u tuđini su osnivali i vežbali u sokolskim društvima. U Prvom svetskom ratu osnovali su sokolsku „Jadransku legiju”. Posle rata sokolska društva javljala su se dopisima Savezu Sokola, izveštavajući bilo o radu, bilo o teškoćama sa kojima su se borila daleko od otadžbine. U svim takvim slučajevima Savez Sokola je vršio svoju dužnost, odgovarajući na pisma, odazivajući se traženju knjiga, uputstava i udžbenika. Sve to je bilo na početku malo i nedovoljno. Radila su i sokolska društva u Brazilu i u Čileu. Sokolska društva bila su najaktivnija u Buenos Ajresu. Društva u Južnoj Americi bila su deo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i održavali su vezu sa Savezom. O radu sokolskih društava izveštavala je sokolska štampa u otadžbini. Pozivala su članstvo sokola da im šalje knjige, … . Sem „Sokolskog Glasnika” kontaktirali su listove „Bratstvo” župe Osijek i „Oko sokolovo” župe Beograd. Sem sokolske štampe o njima je pisao Glasnik udruženja „Jadranska straža” iz Splita. Uz njih postojala su i druga rodoljubiva društva kao Kolo Srpskih Sestra. U teškim vremenima Prvog i Drugog svetskog rata ostali su verni Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata bili su deo Jugoslovenskog Sokolstva u slobodnom svetu i smatrali su da svojim postojanjem i radom treba da doprinesu duhovnoj izgradnji slovenskih naroda. Na sastanku održanom 8.5.2004. u Beogradu Jugoslavenski soko u slobodnom svetu ušao je u sastav Saveza sokola Jugoslavije. Nikola Milovančev predao je arhivsku građu Arhivu Jugoslavije u Beogradu.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
Napomene :
1. Dr. Milorad Dragić, „Uloga Sokolstva u najnovijoj istoriji Jugoslovena”, „Opštinske novine”, Beograd, 25 juna 1930, br. 13, str. 632;
2. Milan Gulić, „Dobrovoljci iz Boke Kotorske u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje (1912-1918), „Dobrovoljački glasnik”, Beograd, Jun 2018, br. 51, str. 34-38;
3. „Jugoslovensko Sokolstvo u Americi”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo, juli 1937, br. 7A, str. 140;
4. Dr. B. „Iz istorije Jugoslovenskog sokolstva u Argentini”, „Sokolski zbornik 1863-1963”, Buenos Ajres,1963, str. 192, 193;
5. Uprava Sokolskog društva Buenos Aires – Paternal, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26. februara 1931, br. 9, str. 1;
6. „Iz jugoslovenskog Sokolstva u Americi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27 oktobra 1933, br. 43, str. 2;
7. „Naša nacionalna društva u Braziliji”, „Jugosloven u Braziliji”, „Jadranska straža”, Split, april 1934, br. 4, str. 166;
8. „Jugoslovensko Sokolsko društvo u Buenos Airesu održalo je svoju glavnu skupštinu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 aprila 1936, br. 15, str. 3;
9. „Slovensko Sokolstvo”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1938, br. 6, str. 111;
10. „Otvorenje jugoslovenske škole na Dock-Sudu”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo, juli 1937, br. 7A, str. 141, 142;
11. „Iz naših jedinica”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 23 decembar 1938, br. 47, str. 4;
12. „Sokolska zastava, god I, br. 1”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1938, br. 5, str. 93;
13. „Sokolska zastava”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 185;
14. „Pismo iz Buenos Ajresa”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 244;
15. „Jugoslovensko sokolstvo”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-9, str. 147;
16. Prednjak za Soko u Antofagasti”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
17. „Naši Sokoli u Americi”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 12 januar 1940. br. 2, str. 1;
18. „Sokolstvo u Južnoj Americi”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 mart 1940, br. 13, str. 2;
19. Soko u Alkira”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 mart 1940, br. 13, str. 2;
20. I.S, „Uspešno delovanje sokolskog društva Santjago de Čile”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 4;
21. „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, str. 194, 197, ;
22. „Sokolstvo u Radio-emisiji preko Okeana”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 10;
23. B. Milosavljević, „Aktivnost sokola u Južnoj Americi”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 21 februar 1941, br, 8, str. 2;
24. „Američki sokoli i sreća otadžbine”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 2;
25. „Izveštaji o radu glavnog odbora kola srpskih sestara u Beogradu, Njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940, str.8;
26. Borislav M. Karapandžić, Mate Veža, „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 198, 226;
27. „Sokolski zbornik : 1863-1963”, Buenos Ajres, 1963, str. 276;
