Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim 1914/15. u Boki Kotorskoj : Filipu kap. Hadžiji, Vasi Milišiću i Milanu Srzentiću. U Dubrovniku je svečano obeležena dvadesetogodišnjica Ujedinjenja 1938. (1) U članku „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku” u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić je istakao da se u Dubrovniku govorilo da proslave uopšte neće biti. Sokoli Dubrovnika su se spremali u tišini, bez galame, i sproveli proslavu tako da je mnoge začudilo i iznenadilo. (2)
Pored nacionalnih društava sudelovale su i sve sokolske četa iz okoline Dubrovnika. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Franjevci su naredbu poslušali, zastavu su bili izvjestili pa je skinuli. Već ranim jutrom stizale su sokolske čete iz dubrovačkih sela. Čete iz dubrovačkih sela bile su pretežno u narodnoj nošnji. Dosta ih je došlo pa su sa svojim zastavama, muzikama i članstvom bili zapaženi na defileu. (3)
Uprkos ružnog vremena čete su došle sa 250 članova sa zastavama. Sokolska četa sa Mljeta telegrafisala je da su 94 člana čekala da dođe brod ali zbog nevremena brod nije pristao u luku Sovru. Dan ujedinjenja 1 decembar osvanuo je tmuran ali bez kiše. Pucnjava lumbarda sa tvrđava ujutro najavila je svečanost. Sokolska muzika iz Dubrovnika i Orašca obilazile su grad. Nakon blagodarenja po crkvama svrstala se povorka pred dvorom. Prvo muzika i zastavnici pa za njima razne kategorije sokola, Nova Jugoslavija sa 120 članova, i građani. Povorka je krenula prema vratima od grada gde je čekala postrojena četa vojske. Čim se povorka svrstala govorio je starešina sokolskog društva N. Šutić. Evocirao je dane muka i patnje za vreme rata i opisao herojsku smrt sokola streljanih od Austro-Ugarske. Za njim je govorio podnačelnik grada dr. Buconjić primajući ploču na čuvanje. Posle njih govorio je kapetan Baule opisavši život, rad i smrt svojih kolega dvaju pomorskih kapetana. Zatim je starešina sokola skinuo veo sa ploče a iz hiljadu grla zaorilo se “Slava mučenicima”. Ispod ploče stajali su sestra streljanog Srzentića gđa prof. Rađenović i hercegovački seljak brat Vase Milišića. Njegove suze i jecaji izazivali su suze kod svih prisutnih. Četa pešadije ispalila je počasni plotun, a muzika je svirala himnu. Nastalo je klicanje kralju, Otadžbini, Domu Karađorđevića i Ujedinjenju. Na ploči od korčulanskog kamena bio je zlatan natpis : SOKOLSKIM BORCIMA ZA SLOBODU HADžIJI KAP FILIPU – MILIŠIĆU VASU SRZENTIĆU KAP. MILANU STRIJELjANIM OD NEPRIJATELjA JUGOSLOVENSKOG NARODA U BOKI KOTORSKOJ 1914-15 GOD. NA SPOMEN – OMLADINI NA UGLED O DVADESETOGODIŠNjICI UJEDINjENjA SOKOLSKO DRUŠTVO DUBROVNIK 1938 P. (4) Masa sveta pozdravila je svečani momenat klicanjem žrtvama za slobodu. Spomen–ploča sokolima, palim za čast i veličinu Otadžbine, otkrivena je među gradskim vratima od Pila, na mjestu određenom za spomen–ploče. Posle toga položen je venac na spomenik Ivana Gundulića povodom 300–godišnjice njegove smrti. (5)
Povorka je krenula u sokolanu, gde je održana svečana sednica. Starešina N. Šutić je govorio o značaju dana, a D. Rajačić pročitao je poslanicu Saveza Sokola. Zakletvu je položilo 29 novih članova. Svečana sednica završena je sviranjem himne i pesmom “Hej Sloveni”. U članku u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić je istakao da dvorana nije bila ovako puna kao na ovaj praznik. (6)
Sokoli su posle podne održali u Sokolani (Sponza) Decembarsku akademiju u počast članovima sokolskih četa. (7) Posle akademije zetsko pozorište dalo je u pozorištu komad „Đido” za sokolske seoske čete. Uveče je grad bio osvetljen a Dubrovačka građanska muzika je dala koncerat. Grad je bio u državnim zastavama, a posebno ulica Kralja Petra na kojoj su bili postavljeni standali sa zastavama. U članku „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku” u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” D. Rajačić istakao je : „Ovogodišnja je proslava nadmašila mnogo drugih te je raspoloženje bilo potencirano i oživljeno ovim radom sokolskog društva. Na mnogim građanima vidjele su se suze radosnice koje govorahu : „Naprijed tako, vodite nas sreći i veličini naše lijepe Otadžbine Kraljevine Jugoslavije”. (8)
Za sokole u Dubrovniku proslava Dana Ujedinjenja 1938. bila je i proslava 20 godina Jugoslavije. Sokolsko društvo Dubrovnik zavetovalo se da će u Petrovoj Petoletki postaviti spomen–ploču sokolskim borcima streljanim 1914/15. u Boki Kotorskoj. U Dubrovniku se govorilo da proslave uopšte neće biti. Sokolsko društvo Dubrovnik spremalo se u tišini, bez galame, i sprovelo je proslavu tako da je mnoge začudilo i iznenadilo. Za razliku od ranijih proslava 1938. su u Dubrovnik došle seoske sokolske čete. Na dan Ujedinjenja Dubrovnik je osvanuo u svečanom ruhu iskićen zastavama i zelenilom. Naredba Mačekova da se za ovaj dan ne vešaju zastave ignorisana je. Posle blagodarenja i svečanog defilea vojske, mornarice, mnogobrojnih članova „Nove Jugoslavije“ i sokolskih seoskih četa sa zastavama otkrivena je svečano spomen–ploča streljanim sokolima među gradskim vratima od Pila. U sokolskom domu u Sponzi održana je svečana sednica. Starešina Šutić je govorio o značaju dana, a Rajačić pročitao je poslanicu Saveza Sokola. Zakletvu je položilo 29 novih članova sokolskog društva. Svečana sednica završena je sviranjem himne i pesmom “Hej Sloveni”. Sokoli su održali u Sokolani (Sponza) Decembarsku akademiju u počast članovima sokolskih četa. Posle akademije zetsko pozorište dalo je u pozorištu komad „Đido” za sokolske seoske čete. Uveče je Dubrovnik bio osvetljen a Dubrovačka građanska muzika je priredila koncert. Proslava je oduševila pristalice Jugoslavije koji su bili pod pritiskom hrvatskih separatista.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
1. „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;
2. D. Rajačić, „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar 1939, br. 1-2, str. 32, 33;
3. „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4;
„Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;
4. D. Rajačić, „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar 1939, br. 1-2, str. 32, 33;
5. „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;
6. D. Rajačić, „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar 1939, br. 1-2, str. 32, 33;
7. „Uz proslavu 1 decembra“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 26 novembra 1938, br. 47, str. 4; „Dan Ujedinjenja“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 3 decembra 1938, br. 48, str. 3;
8. D. Rajačić, „Proslava Dana Ujedinjenja u Dubrovniku”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar 1939, br. 1-2, str. 32, 33;
