U danima kada je SNS još uvek bila opoziciona stranka, a to nije bilo baš tako davno da bi se zaboravilo, naprednjaci su tada, predvođeni Tomislavom Nikolićem, na sva usta pričali po Srbiji kako će, kada oni dođu na vlast, u Srbiji biti ukinuto stranačko zapošljavanje.
Obećavali su i druge stvari, da će recimo promeniti sistem javnih nabavki i zaustaviti pljačku po tom osnovu i uštedeti državi preko 600 miliona evra samo na promeni zakona o javnim nabavkama.
I sve drugo što su obećavali bilo je u standardnom repertoaru predizbornih laža i paralaža.
I onda su došli izbori i naprednjaci došli na vlast. Umesto žutog ološa došao SNS, a umesto Nikolića vrlo brzo se ustoličio Aleksandar Vučić i na mestu predsednika SNS-a i na mestu predsednika Srbije.
A šta je bilo sa javnim nabavkama i stranačkim zapošljavanjem?
Javne nabavke postale su kao nikada ranije netransparentne, posao sa državom dobijaju po pravilu samo firme bliske SNS-u, a kao što smo videli na primeru zimskih koncerata u Čačku, preko noći se osnuje firma, onda se raspiše javna nabavka, onda ta firma dobije posao i kada novac iz javnog budžeta pređe na račun te firme ona se brže-bolje ugasi.
A stranačko zapošljavanje?
Smešnog li pitanja u naprednjačkoj Srbiji. Još nam je u sećanju zabrana zapošljavanja u javnom sektoru kao jedna od mera, uz smanjenje penzija, na prevazilaženju krize u državi. Pa se formira Komisija Vlade Srbije koja jedina može da odobri neko zapošljavanje i gle čuda, krenulo stranačko zapošljavanje kao nikada vranije.
Odlučujući uslov više nije bilo obrazovanje, stručnost, radno iskustvo – samo i jedino članska karta vladajuće stranke.
– Kompletna tehnička stranačka infrastruktura vlasti je na platnom spisku građana Srbije. U ovo se ne ubrajaju postavljeni funkcioneri već najniži tehnički kadar. SNS i njihovi sateliti, a po broju su stranka sa najviše članova u celoj Evropi, su sva svoja tehnička lica zaposlili u javnim ustanovama i preduzećima gde će za platu koju im obezbeđuje bužet Srbije raditi čisto stranački posao. To ih stavlja u nadređenu i šizofrenu poziciju iznad stranaka opozicije jer će svaki opoziciono nastrojeni građanin Srbije izdvajati sredstva kroz poreze i razne namete za plate tehničkog osoblja stranaka na vlasti. Pored medijskog monopola uz ovaj podatak možemo zaključiti koliko građane košta izdržavanje ove vladajuće strukture i koliko novca bi bilo preusmereno na mnogo potrebnije i životno bitnije stvari za svakoga. Ovo prevazilazi problem stranačkig zapošljavanja gde pripadnik vladajuće stranke ima prednost nad „ološem“ i izdajničkim kadrovima ali bar radi posao za koji je i zaposlen. Broj kancelarija u raznim javnim ustanovama koje će biti okupirane stranačkim radom u predstojećim izborima je toliki da će samo njihovim zatvaranjem posle promene vlasti budžet biti rasterećen za iznos dovoljan za sve besplatne udžbenike, vrtiće i neophodna lečenja dece. Za početak ekonomskog oporavka i smanjenja neravnopravnosti sasvim dovoljno – kaže Dragan Bisenić, iz Grupe građana „Čačak je naš“.
Armija novozaposlenih u javnim preduzećima kojekude po Srbiji dobija budžetske plate a da zapravo ne radi posao po opisu poslova i radnih zadataka za radno mesto na koje su raspoređeni.
Dolaze na posao i koriste tehničke i sve ostale kapacitete, ali ne rade ništa korisno za firmu u kojoj su zaposleni.
– Fejsbuk i instagram influenseri, skupljači sigurnih glasova i pozivari, botovi … stranački aktivisti na grbači građana – kaže Bisenić.
Srbija je tako postala carstvo stranačkog zapošljavanja u kome dobijate budžetsku platu da radite za političku stranku.
