Bezbednosnih izazova sa kojim se suočava srpski narod s obe strane Drine nikad više, a jedinstva nikad manje. Na žalost, i samo narodno nejedinstvo i nerazumevanje prilika i događaja bilo da su oni globalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera predstavlja svojevrstan bezbednosni rizik. S druge strane, odgovor je puna saradnja između dve države srpskog naroda, Srbije i Republike Srpske i njihova zajednička politika, čvrst i jedinstven stav nosilaca vlasti kojim utiču na sabornost i budnost naroda i njegovu spremnost da podrži vlast i državotvornu politiku, što smanjuje pomenute rizike – jer jedinstven narod uvek predstavlja najvažniju bezbednosnu komponentu!
UVOD
Bez obzira da li su u pitanju pokušaji za ostvarenje sopstvenih uticaja na geopolitičke prilike ili su u pitanju samo odgovori na razne bezbednosne paradigme i vakume moći širom planete, sukobi velikih i regionalnih sila gotovo uvek dovode do posledica, koje utiču i na većinu ostalih država sveta.
Globalizacija i prelazak na multipolaran svet pored starih bezbednosnih izazova stvaraju i nove rizike na koje male države ne mogu da utiču, posebno one na osetljivim geopolitičkim područjima, i mestima gde se prepliću interesi velikih sila.
Tu spadaju i Srbija i Republika Srpska koje na žalost u najvećem delu nisu u prilici da utiču na događaje, već se s njima samo suočavaju, i bore sa posledicama koje oni donose po nacionalnu i ličnu bezbednost.
Razni vidljivi i nevidljivi pritisci na državne nosioce vlasti i njihove odnose prema različitim geopolitičkim faktorima u regionu, u slučaju neusklađenih državnih politika, punog obima saradnje i odlučnih i pravovremenih odgovora na izazove, samo dovode do povećavanja bezbednosnih rizika, utičući i na kvalitet međusobnih odnosa.
GLOBALNI BEZBEDNOSNI IZAZOVI
Navešću neke od globalnih izazova i bezbednosnih događaja koji mogu da imaju svoj uticaj na političko-bezbednosne i ekonomske prilike u Srbiji i R.Srpskoj:
Američki izbori su u završnoj fazi i na iste mogu da utiču međunarodni događaji i krize uključujući i reakcije Amerike na novu krizu na dalekom Balkanu jer medijsko spinovanje američke administracije može da usmeri javno mnjenje prema određenom kandidatu, posebno što su stavovi i interesovanje za region Balkana različiti kod dva aktuelna kandidata – kod Donalda Trampa zanemarljivo malo, a kod Hilari Klinton, iz poznatih razloga, daleko više.
Događaji u Turskoj – nakon pokušaja puča i destibilizacije zemlje usledila je delimična promena politike u odnosima sa SAD i Rusijom, što će posebno nakon smirivanja sukoba u Siriji i zamrzavanja ”Kurdskog pitanja” dovesti do oslobađanja zauzetih resursa moćne turske države. To će posledično dovesti do većeg uticaja Turske na prilike na Balkanu u skladu sa neoosmanskom ”Strategijom dubine” Ahmeda Davoutoglua, što ide u prilog idejama ”Islamske deklaracije” Alije Izetbegovića, koje na terenu sprovodi njegov sin.
Rešavanje krize u Siriji i dugo čekani mir kome napaćeni sirijski narod već 5 godina teži, prouzrokovaće će neminovno vraćanje kući dela islamista – prekaljenih ratnika na prostor BiH, Raške, KiM i time stvoriti preduslove da oni budu ponovo u funkciji za nastavak aktivnosti na našem terenu, bilo samostalno, bilo po nalogu rukovodstva u Raki, ili iz Sarajeva.
Čak će i borba za dominantni uticaj na Bliskom istoku Irana i Saudijske arabije i promene u njihovom odnosu snaga uticati na ostatak muslimanskog sveta a time i na naš region, što će iskoristiti i druge zaintersovane muslimanske zemlje da pojačaju svoje aktivnosti na terenu.
Migraciona kriza i korišćenje talasa izbeglica je rizik koji može biti zloupotrebljen u geopolitičke svrhe i destabilizaciju posebno jugoistočne Evrope, i time stvaranje velike zavisnosti od međunarodne pomoći, posebno kod malih i bezbednosno slabih država koje su na migrantskoj ruti, zbog rizika od terorizma i organizovanog kriminala.
Kriza u izbornoj koaliciji u Nemačkoj, praćena velikim gubitkom podrške birača zbog politike prema migrantima, uz enorman rast desnice, dovodi do promena vojno-bezbednosne doktrine sa pravom na ofanzivna dejstva nemačke vojske uz javnu pripremu naroda za buduće krize i rizike, što svtvara ozbiljne podele unutar nosilaca vlasti i javnog mnjenja oko odnosa sa Rusijom uključujući i sukob sa američkim konceptom kontrolisanih kriza za rešavanje balkanskog a time i srpskog pitanja
Podela društva u Francuskoj u odnosu prema muslimanskom svetu i multikulturalnim vrednostima, borba oko različitih koncepata buduće Evrope – Evropa nacija ili liberalna Evropa – borba Mari Le Pen za – Predsednika 2017 godine sa željom (u slučaju njene pobede) da Francuska ide na referendum o izlasku iz EU, verovatno i na referendum o izlasku iz NATO-a, uz obećanje o povlačenju priznanja Kosova, sve su to veliki bezbednosni rizici koji mogu dovesti čak i do građanskog rata u Francuskoj, sa globalnim posledicama.
REGIONALNI BEZBEDNOSI IZAZOVI
Što se tiče regionalnnih bezbednosnih izazova koji utiču na Srbiju i Republiku Srpsku, izdvojio bih:
Rast uticaja Kine u regionu – i njen snažan ekonomski prodor u Evropu baš preko Balkana gde su Srbija i Republika Srpska ključnii oslonac upravo u onim sektorima gde je Kina moćna – (industrija čelika, infrastruktura, energetika, transport, logistika, finansijska podrška…) što će biti koridor za ”novi put svile” kojim će se ostvarivati kineski uticaj na Evropu. To će usloviti pritisak na Srbiju i Republiku Srpsku da obim saradnje sa Kinom smanje ili da se čak obustavi realizacija najavljenih strateških projekata.
Ruski politički i vojni a ne samo energetski uticaj – i sve prisutnija ruska ”meka moć” (odnosno uticaj medija, ruske kulture i duhovnosti) dovešće do sve većih pritisaka na ”politiku neutralnosti” koju vodi Srbija. Ruska politika odlučne podrške svojim saveznicima viđena na primeru Sirije, Krima, dobrim delom i Donbasa, ako ostane tako čvrsta i u slučaju Srbije i Republike Srpske ugroziće interese evroatlantskog sveta koji dominira regionom već 15 godina. Najavljene isporuke naoružanja Srbiji, pokušaj da se napravi veliki logistički centar u Nišu, odlučna i jasno vidljiva širokopojasna podrška Republici Srpskoj najavljuju proces vraćanja većeg ruskog uticaja na Balkan, ali time i neminovnu reakciju druge strane.
Kriza politike pridruživanja EU i finansijske podrške članicama pojačana ”Bregzitom”; nejedinstvo među Evropskim državama, i sve veći sukob nacionalnog i liberalnog koncepta dovešće do toga da će Evropa u narednom periodu biti zaokupljena sama sobom bez zajedničkog i čvrstog stava u procesu integracija zemalja balkanskog regiona i bezbednosne politike. Evropska unija suočena sa do sada najvećim rizicima može da pokuša da formira sopstvene vojne snage za borbu sa izazovima migracija i terorizma, što može dovesti do drugačije uloge NATO-a, i formiranja zajedničkih evropskih vojnih snaga, što je događaj koji može promeniti kompletnu ”bezbednosnu arhitekturu” svetske kolektivne bezbednosti.
Promena veličine i snage fokusa Izraela na ovaj region i do sada velike podrške Republici Srpskoj i Srbiji zbog nadzora i kontrole islamista jer se rešavanjem sirijskog pitanja izmešta kriza iz ”njihovog dvorišta” na Bliskom istoku na neki dalji deo sveta gde bi mogla izbiti nova kriza (Kavkaz, Srednja Azija, ili Balkan…), gde je prirodno iteres države Izrael manji. Dodatni pritisak na smanjenje samostalnih aktivnosti Izraela (uključujući i Balkan) van kontrole najvećeg saveznika je ogromna do sada najveća finansijska podrška Amerike i ponovno jačanje ”američke jevrejske struje” nad onom nezavisnijom i državotvornom ”izraelskom” ili ”proruskom”.
Naoružavanje Hrvatske ofanzivnim oružjem i obuka jedinica za akcije i dejstva u regionu uz izuzetno visok intenzitet obaveštajnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim teritorijama Srbije i Republike Srpske podstiču na novo naoružavanje u regionu i traže jasan bezbednosni odgovor, jer su sramne akcije ”Bljesak” i ”Oluja” još uvek u svežem sećanju srpskog naroda.
Ulazak Crne Gore u Nato je veliki bezbednosni rizik jer se prostor Republike Srpske i Srbije sa plato-a severne C.Gore strateški zaokružuje i vojnim putem, i tako se sa ”leđa” prilazi Republici Srpskoj i Srbiji.
Albanski faktor i nastavak projekta ”velike Albanije” je takođe veliki bezbednosni rizik obzirom da se Albanci kao trenutno najposlušniji vojnici NATO pakta mogu direktno zloupotrebiti da stvore bezbednosne neprilike u više država regiona: u Makedoniji, u Crnoj Gori, kao i u delovima Srbije, odnosno na severu KiM i regionu Bujanovca,Medveđe i Preševa.
BEZBEDNOSNI RIZICI UNUTAR SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE
Izdvojio bih pojedine lokalne bezbednosne rizike s kojima se suočavaju Republika Srbija i Srpska i koji mogu uticati na međusobne odnose:
Rizik od obojenih revolucija i nasilne smene vlasti dovođenjem snaga koje će bez obziru na cenu destabilizacije države sve učiniti za ispunjenje ciljeva stranog faktora uz pomoć rada stranih plaćenika čak i lidera u pojedinim partijama, čelnika nekih nevladinih organizacija, ucenjenih ili sebičnim interesima motivisanih domaćih tajkuna i finansijera. Kolike su razmere dovođenja nekvalitetnih pojedinaca na vlast videli smo na primeru mnogih nekada mirnih država koje su do sada uništila razna ”proleća”.
Terorizam i teroristički akti i korišćenje terorizma kao alata u Republici Srpskoj i u Srbiji sa ciljem destabilizacije regiona, odnosno povoda za mešanje drugih država i vojnog saveza NATO. Pored pomenutih povratnika iz Sirije, veći broj vahabističkih enklava širom Bosne, KiM i Raške uz ozbiljnu rasprostranjenost ideologije vahabizma putem paradžemata na nivou cele BiH, predstavljaju veliku bezbednosnu pretnju.
Neiskrena saradnja bezbednosnih službi u razmeni i kontroli poverljivih obaveštajnih informacija i moguća zloupotreba istih, posebno kod zloupotrebe terorizma što uvećava mogućnost izazivanja velikog terorističkog akta uz napad paravojnih formacija kao povod za veliku krizu koja traži stranu intervenciju i mešanje u unutrašnje prilike suverene zemlje po doktrini :”R2P” (Responsible to protect ).
Demografski problemi čine poseban bezbednosni rizik zbog drastičnog smanjenjenja populacije (što prirodnim natalitetom što migracijama u gradske centre), čime su posebno ugrožena baš ona bezbednosno osetljiva područja u Srbiji i Republici Srpskoj – jug Srbije, Raška oblast, celo Podrinje i zaleđe Drine, istočna Hercegovina… To sistemski koristi druga strana postupno popunjavajući ljudskim potencijalom navedene teritorije na putu ”zelene transferzale”, uključujući čak i gradnju potrebne infrastrukture.
Veliki bezbednosni rizik u Republici Srpskoj predstavlja pokušaj ostvarenja neuspelog ratnog cilja ovaj put u mirnodopskim uslovima i drugim metodama a to je ovladavanje Drinom i njenim zaleđem na čemu se sistematski radilo na terenu prethodnih 2 decenije gradnjom potrebne infrastrukture i puteva, kupovinom zemljišta, ”instaliranjem spavača” mešu povratnicima u retko naseljenim selima na strateškim mestima. Pravac aktivnosti proteže se od Drine ka Tjentištu i Hercegovini sa izlaskom na Čemerno kao glavni cilj. Obroncima Jahorine i od Trnova pravcem ka Goraždu obilazi se vojno nepovoljan romanijski plato i izlazi se na Drinu i potom dalje ka Hercegovini. Drugi pravac pomenutih aktivnosti na terenu vodi ka Srebrenici i Žepi.
Poseban rizik je i nastavak pritisaka na boračko –veteransku populaciju putem podizanja neopravdanih i pravno-neutemeljenih optužnica kao stari- novi vid ucena i pretnji sa posledicom ograničenja mobilnosti, života i rada i praktično uklanjanja iz javnog života uglednih i sposobnih pojedinaca – dokazanih rodoljuba i patriota.
UTICAJ BEZBEDNOSNIH IZAZOVA NA ODNOSE SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE
Pored direktnog uticaja kojim se podriva nacionalna bezbednost Srbije i Republike Srpske i ugrožava bezbednost njenih građana pomenuti bezbednosni rizici vrše uticaj i na same odnose između dve države.
Zainteresovane strane sile traže sva moguća rešenja (kao što voda traži svoj put i najmanji mogući prolaz) kako bi uticale na nosioce vlasti da odustanu od zajedničke nacionalne i državne politike, s ciljem da dođe do podela među njima, čak i do sukoba, i da Drina ponovo deli, a ne kao danas, da spaja srpski narod.
Pritisci na nosioce vlasti su različiti, od ucena i onih ličnih, preko ekonomskih za koje služe MMF i svetska banka i liberalna EU politika integracija bez kojih ranjive i slabe ekonomije ne mogu da opstanu, preko uticaja medija pod kontrolom stranog faktora i raznih nevladinih i poluagenturnih centara koji su usmereni protiv srpskih nacionalnih intersa, sve do različitih bezbednosnih izazova kojima se preti nosiocima vlasti od kojih su trenutno najopasniji: organizovani kriminal, nekontrolisane migracije, terorizam, i mogućnost izbijanja oružanih sukoba.
Dvostruki standardi u pristupu integracionim i dezintegracionim procesima u regionu, odnosno prećutna podrška onim državama i narodima koji ne poštujući međunarodno pravo i ugovore slepo slede evroatlatističku politiku, kombinovani sa javnosti nevidljivim priticima na vlast usložnjavaju odnose između Srbije i Republike Srpske, onemogućavajući zajednički i javan stav, i smanjujući prostor za odlučnu reakciju.
KOJI SU PRAVI ODGOVORI NA BEZBEDNOSNE RIZIKE I KOJI JE PUT DALjE SARADNjE SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE?
-pre svega, zajednička nacionalna politika koja ispred svih drugih stavlja srpski nacionalni interes, bez obzira gde srpski narod živi, i bez obzira na strane pritiske.
-puno jačanje bezbednosne, ekonomske i kulturne saradnje između dve države.
-jačanje svih bezbednosnih kapaciteta u državi, vojsci, MUP-a ali i aktiviranje rezervnog sastava na celoj teritoriji, vraćanje služenja redovnog vojnog roka.
-puna podrška Srbije Republici Srpskoj u vraćanju svih oduzetih Dejtonskih nadležnosti (ukupno 68 + 5 koje nikad nisu zaživele), uključujući i Sud, Tužilaštvo, delove MUP-a, vojsku, i bezbednosne službe.
-prihvatanje međunarodne podrške i ponude za punopravnu saradnju svih onih ekonomsko-političkih, pa čak u slučaju potrebe i vojnih saveza zasnovanih na međunarodnoj pravdi i pravu, bilo da su oni globalnog ili regionalnog karaktera.
-puna primena specijalnih i paralelnih odnosa između država, uključujući i zajedničku spoljnu i unutrašnju politiku, uz lako i automatsko dobijanje dvojnog državljanstva i ličnih karata.
-stvaranje direktnih poreskih i drugih olakšica, od dodele zemlje, preko sredstava za rad do finansijske podrške za sve one građane koji žele i hoće da se vrate u svoje krajeve, posebno u bezbednosno osetljiva područja.
-omogućavanje održivih razvojnih projekata i uslova za nesmetana velika ulaganja državama koji podržavaju srpski narod (poput Rusije, Kine, Izraela..) i to širom Srbije i Srpske povezujući ih time snažno i u oblastima proizvodnje hrane, eneregetike, infrastrukture, obrazovanja, ali i vojne i civilne bezbednosti.
Zajedničko obeležavanje svih aktuelnih i istorijskih praznika, i jubileja kao i stratišta srpskog naroda što šalje snažnu poruku da smo jedan narod i da smo imali zajedničku prošlost, kao što treba da imamo zajedničku budućnost.
Jednistvena zajednička podrška Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i povezivanje država kroz veru i poštovanje svetosavskog duhovnog nasleđa, posebno jezika i pisma, i uvođenje veronauke u školstvo kao obaveznog predmeta.
Široka i puna podrška bezbednosnim organima izvršne vlasti posebno MUP-u Republike Srpske i MUP-u i Vojsci Srbije, uvek, i bez obzira koja je politička opcija na vlasti.
Uključivanje Banja Luke odnosno republike Srpske u sve regionalne projekte kao punopravnog subjekta na svim skupovima, i otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srpske u celom svetu, uz pomoć infrastrukturne i druge podrške Srbije.
Jaka diplomatska, lobistička i marketinška aktivnost zajednički kordinirana od Srbije i Republike Srpske usmerena ka glavnim centrima svetske moći na promociji i obezbeđenju uspešnosti ciljeva srpske naconalne politike, i predstavljanju međunarodnoj javnosti prave istine o stradanju Srba u 20.veku.
ZAKLjUČAK
Uspeh referenduma u Republici Srpskoj i pored svih pritisaka i pokušaja manipulacije javnim mnjenjem pokazao je nacionalnu odgovornost velikog broja građana, bilo da oni žive u Republici Srpskoj, Srbiji, ili u svetu. Referendumsko izjašnjavanje o jednom formalnom i više simboličnom razlogu – glasanju da narod svakog 9. januara slavi svoj dan državnosti i slavu svoje države – pretvoreno je po oprobanoj evroatlantističkoj matrici sa običnog političkog na ”par ekselans” međunarodno političko pitanje a potom pokušano da se prebaci na polje bezbednosti s ciljem da kroz izazvanu krizu na terenu postane međunarodni bezbednosni izazov.
Srpski narod je prepoznao državotvornu politiku i podržao hrabrost njegovih lidera da odbrane ukidanje prava na slobodu tako što je masovno izašao i glasao upravo za tu slobodu! Uspeh bi bio još veći da je nacionalno jedinstvo svih političkih činilaca postignuto bez dnevno-političkog kalkulisanja jer podrška referendumskim izjašavanjima građana o svim važnim političko-bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, čini prvi dokaz slobode i nezavisnosti jednog naroda Ipak, u poređenju sa izazovima 1992. godine olakšavajuća okolnost ovaj put je bila da se sloboda u Republici Srpskoj branila i odbranila olovkom a ne puškom, bar što se referenduma tiče.
Srpski narod se kroz svoju dugu istoriju pokazao kao hrabar i pravdoljubiv narod što mu priznaju čak i njegovi neprijatelji, ipak, s druge strane većina ljudi se plaši onoga što ne razume i posebno onog nepoznatog s čim se suočava. Zato je danas ogromna uloga na svim patriotskim i pravdoljubivim vladinim, nevladinim i drugim organizacijama, udruženjima i pojedincima da pravilno i na vreme informišu javnost, jer bez obzira na sve resurse i materijalno-tehnička sredstva: pravilno informisan, jedinstven, motivisan, i odlučano vođen narod uvek čini najvažniju bezbednosnu komponentu u odbrani svoje otadžbine!
Jovan N. Šipovac, udruženje ČAST OTADžBINE
