Srbima ruše temelje: Posle decenija tišine, odgovor dobijaju – guslama

1
55
© Foto : Sputnjiku ustupila Škola gusala Sandić

Kad se ne čuju gusle, Srbima hoće da sruše temelj, jer neprijatelj uvek udara na gusle, krsnu slavu i Svetoga Savu. Posle decenija tišine, gusle se ponovo čuju svuda. Ne sviraju ih samo stariji, sve je više mladih guslara svesnih moći ovog instrumenta. Svi su naučili da sviraju pod istim krovom, u Školi koju je osnovao narodni guslar Vukojica Sandić.

Petru Manojloviću, poreklom iz okoline Knina, otac je za petnaesti rođendan poklonio gusle sa dve strune. Iste kao one koje su izgorele u njihovoj kući tokom Oluje, one koje je svirao, ali i izrađivao njegov pradeda.

Dirnuo ga je taj gest, počeo je na Jutjubu da sluša guslare. Dopalo mu se, poželeo je da nauči da svira;

„Video sam u tome očuvanje tradicije, prenošenje onog suštinskog, što smo, zašto smo Srbi“, kaže Petar za Sputnjik.

Danas ima 25 godina, dobar je majstor u svom poslu, završio je dve srednje škole i onu najdražu, Školu gusala.

„Prvo se uči rad gudalom, ono je najbitnije. Imali smo frazu, najveća tajna leži u gudalu. Zatim se polako uče potezi prstima. Malo pomalo, počinju da se spajaju glas i gusle, da se pronalazi sklad između glasa i gusala, da one prate glas, glas da prati gusle. Jedno drugo podupiru“, kaže mladi guslar i dodaje da je svakako trebalo dosta vežbati da se postigne taj sklad.

Škola gusala i hajduka

U školi Petar nije samo svirao, išao je i u letnji kamp u prirodu, gde se spava i uči na otvorenom, uveče svira pored logorske vatre.

„U kampu najveći fokus je bio na učenju, vežbanju sviranja i pevanja, ali bilo je i raznih drugih „hajdučkih“ akcija, gađanja lukom i strelom, gađanja iz puške, vazdušne, naravno, navlačenja konopca, jahanja konja i drugih aktivnosti“.

Petar dodaje da je u školi upoznao različite ljude, sa različitim interesovanjima i poslovima, pa i one koji su vrlo malo znali o guslama, koje je vodila radoznalost.

Da Vas podsetimo:  Uzdin između odlazaka i ostanaka

„Bio je i jedan momak iz Žarkova, nije imao crnogorske, hercegovačke ili krajiške guslarske korene, u poslednjih tri stotine godina svi njegovi su iz Žarkova, nisu imali nikakav dodir sa guslama. Ali on je došao, želeo je da nauči. I naučio je“.

Gusle kao način života

Petrov učitelj, narodni guslar Vukojica Sandić, poreklom iz okoline Pljevalja, za Sputnjik pre svega kaže da gusle nisu njegov instrument, već način života. Prvi zvuk koji je čuo kad se rodio najverovatnije je bio zvuk gusala, a njegov unuk ima fotografiju sa guslama na kojoj ima tri meseca.

Dodaje da su svi neprijatelji Srba želeli da nam oduzmu, unište, oskrnave večno, sveto drvo života, gusle. O tome ima i zapis, kad je austrijski car aneksirao Bosnu i Hercegovinu. Do kakvog smo duhovnog posrnuća stigli, shvatio je 2010. godine. Ideja da otvori školu i mlade uči da sviraju se rodila u manastiru Tronoša. U blizini je bio festival guslara.

Narodni guslar i učitelj gusala Vukojica Sandić sa svojim đacima – Sputnik Srbija, 1920, 16.02.2024

Narodni guslar i učitelj gusala Vukojica Sandić sa svojim đacima

© Foto : Sputnjiku ustupila Škola gusala Sandić

„Ujutro na liturgiji, umesto svi da obiđu manastir, ušla su četiri guslara i ja, od njih dvesta koji su mogli da prisustvuju, čak smo bili i najavljeni. Od te četvorice samo je jedan znao kako treba da se prekrsti. Napravio sam anketu među prisutnima, crkva je bila puna, samo dvoje je prijavilo da sluša gusle. Našu veru sačuvali su manastiri i krivo gudalo, a gudalo je tog jutra bilo odvojeno od crkve, zato sam osnovao školu, da bi sačuvao tradiciju i veru“.

Da Vas podsetimo:  Jug je pokraden a razvojnih projekata za jug nema,

Sa šestoricom prijatelja dugo je pripremao program rada, da bi došli do toga kako da na najlakši način polaznici savladaju najvažnije stvari. Ispostavilo se da su radili dobro, škola je puna, ovog februara je u njoj, u glavnom gradu Srbije, 62 učenika.

Posle Beograda, Sandić je otvorio škole i u Novom Sadu, Bijeljini i Pljevljima.

Komunizam najveći neprijatelj srpske pesme

Na pitanje otkud toliko interesovanje za gusle, kaže da je to potpuno prirodno, zvuk gusala nam je u genima, ali su sviranje i slušanje diktirale političke prilike. U Prvom svetskom ratu izginula je trećina naroda, svaka kuća je bila zavijena u crno, skoro svaka ostala je bez guslara.

„Kralj Aleksandar je toga bio svestan, zato je organizovao „Guslarske utakmice“ u Beogradu i Sarajevu u Alipašinom mostu. Organizovane su „utakmice“ da bi se gusle vratile u srpske domove“, kaže Sandić.

Dodaje da su ipak više stradale posle Drugog svetskog rata. Komunizam nije branio gusle, ali su zabranjene pesme o kralju i srpskim junacima, jer podrivaju bratstvo i jedinstvo. Pevalo se, kaže, samo o Sutjesci i Neretvi.

Nastupi u Kolarcu, uvek pre prepunom salom – Sputnik Srbija, 1920, 16.02.2024

Nastupi u Kolarcu, uvek pre prepunom salom

© Foto : Sputnjiku ustupila Škola gusala Sandić

„Guslari su bili ljudi koji su u srcu i u duši Srbi, oni nisu hteli da pevaju te nakaradne, izmišljene pesme, tako da su gusle ponovo zamirale. Nisu ih slušali upravo oni koji su želeli da naprave strašne promene, da sruše srpski duh, identitet, moral, veru, kulturu. Ako bi negde i pustili guslara, recimo na film, to je uvek bio neko ko ne zna, ko je prvi put uzeo gusle, glumac koji vam kvari sluh“, kaže Sandić i dodaje da je tako stvaran i otpor prema guslama.

Omladina sada, kaže, sa najvećim zadovoljstvom i radošću sluša gusle. Veruje u dobroj meri zahvaljujući njegovoj školi kroz koju je prošlo preko hiljadu ljudi. Sve dvorane su im postale tesne.

Da Vas podsetimo:  Koje su poruke koje nam daje rebalans budžeta?

„I Kolarac nam je postao tesan, to mesto sa 900 sedišta ne može da primi sve zainteresovane, po dve stotine ljudi ostane napolju“.

Preseci žurku – guslama

Petar Manojlović je prvi javni nastup imao već nakon pola godine školovanja. Imao je, kaže veliku tremu, bio nesiguarn, ali je izgurao. Sada ume da svira sve, a najviše voli rimovani deseterac.

„Na poslednjem nastupu u Ruskom domu svirao sam narodnu nerimovanu pesmu „Ropstvo Janković Stojana“, a najviše je rimovanog deseterca pisao čuveni Radovan Bećirović Trebješki, zatim književnik Božo Đuranović. Ima i dobrih savremenih pisaca. Po meni, trenutno je najbolji pisac rimovanih deseteraca Slavko Perošević“.

Program Manojlović prilagođava publici, a često je ima na privatnim veseljima. Pa i na žurkama ljudi vole da preseku, da čuju gusle. Često ih se uhvati i u druženju sa svojim prijateljima, reakcije su, kaže uglavnom pozitivne.

Sandić dodaje da ne treba na ovome stati, gusle treba još približiti narodu, treba tu vezu, kaže, probuditi. Na kraju razgovora učitelj više od 1000 guslara kaže šta su po njemu zapravo gusle, instrument koji je opevao sve srpske junake, njihova herojstva, ali i nežnost, njihove ljubavi, sve istorijske događaje svuda na Balkanu gde žive Srbi.

„Gusle su opojno nadahnuće za vrhunsko pregalaštvo i svesnu žrtvu za sve ljudske nenadmašne vrline i vrednosti na kojima se pletu venci veri i slobodi. Nisu samo muzička kutija, već zvučni pergament naroda srpskog. One su srpska istorijska čitanka i bukvar. Uče nas da ne smemo zaboraviti ko smo, šta smo i odakle smo. A od toga još bitnije, što nas večito podsećaju da čovek, pre svega, mora biti čovek“.

1 KOMENTAR

  1. “И да буде воља Твоја, на земљи као што је/сте/ на Небу…!”
    10-ерац – на Земљи /стихови/ , 10-ерац – на Небу /10 Hz мождани
    електормагнетни таласи/ – Алфа таласи, молитвени таласи,
    таласи смирења.
    Рецитовање/појање 10-ерачких стихова уз гусле човека
    уводи у мождано/умно смирење – молитвено смирење
    кроз које се остварују Христове речи: “Нека вам буде по
    речи вашој!“ – што мислиш, то говриш/појеш и делатно се
    остварује – “Нека вам буде по вери вашој“.
    Садржај речи/ “програм“ – остварује се кроз УМ, а вера у речено
    кроз СРЦЕ, дакле: УМНО-СРДАЧНО!
    Десетерац је моћан, а у комбинацији са гуслама – убитачан за
    НСП.
    Схватили су непријатељи Бога и Човека да су:
    “ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА!“
    “ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!“
    Зато и раде на истребљењу “десетерца“, укидању епске народне
    поезије из школских програма.
    ОНО ШТО ЈЕ ПРАЋКА СА ЦАРА ДАВИДА, У БОРБИ ПРОТИВ
    ГОЛИЈАТА, ТО СУ ГУСЛЕ СРБИМА У БОРБИ ПРОТИВ “НАТО
    ГОЛИЈАТА“; А ОНО ШТО ЈЕ КАМЕН ЗА ПРАЋКУ ЦАРА ДАВИДА,
    КОЈИМ УБИЈА ГОЛИЈАТА, ТО СУ ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У
    ДЕСЕТЕРЦУ ЗА СРБСКЕ ГУСЛЕ.
    Због тога би требало обновити гуслање и појање уз гусле у
    портама – храмовним/црквеним двориштима – после сваке
    СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ.
    Ово нарочито зарад Благослова народа србскога,
    од Светога Саве и Светога Кнеза Лазара, из Небеске
    Србије.
    “С неба шље благослов Свети Отац Сава…“
    А Цар Лазар придодаје:
    “КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    ПРЕД КОСОВСКУ БИТКУ
    Браћо драга из епохе ове
    Сјећате л’ се књиге Муратове
    Што но дође до Лазара Кнеза
    Да му царство на Косову преда?
    Сад Косову опет неман пријети
    Настоји га од Срба отети,
    Уз домаће гњиде и фукаре,
    Што га дају за прљаве паре.
    Покољењу што Косово чува
    Сад Кнежевог треба благослова,
    А да Богом вазда га требаше,
    Да л’ би вако ишла пјесма ова:
    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    ‘Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке све му родно било,
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица.
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све докле је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који србско царство сачувате’„
    Станко Бобић, из Канаде, војник по позиву и духу!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime