Šta hoće birači, šta deo opozicije, a šta Saša Janković

Defanzivna, do nogu potučena opozicija ili ono što je od nje preostalo, ne uspeva da se dogovori da primeni recept koji se pokazao delotvornim za kakav-takav uspeh – ujedinjavanje. Svaki put kada pokušaju da dođu do rešenja, isplivaju nova neslaganja, a birači nakon takvog nastojanja postaju još umorniji i još nezainteresovaniji za njihovo delovanje.

Najnoviji pokušaj inicirao je bivši gradonačelnik Dragan Đilas, koji je pokušao, za početak, da objedini barem one stranke čiju je podršku dobio na poslednjim izborima u Beogradu. Iako lokalni izbori nisu bili izbori za gradonačelnika, već za odbornike koji bi između sebe trebalo da podrže prvog čoveka prestonice, Đilas je bio istaknut kao potencijalni kandidat liste „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ koju si podržali Narodna stranka, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret, Levica Srbije i sindikati Sloga. Ta lista osvojila je 18,93 odsto odnosno 156.000 glasova Beograđana.

U nastojanju da kapitalizuje gotovo petinu osvojenih glasova u prestonici, Đilas je krenuo u stvaranje „Saveza za Srbiju“, ponudivši najpre svojim partnerima s lokalnih izbora zajednički nastup.

U utorak je održan sastanak predstavnika opozicije na kojem su Đilas, predsednici Narodne stranke Vuk Jeremić, Pokreta za preokret Janko Veselinović, PSG Saša Janković, Levice Srbije Borko Stefanović i sindikata Sloga Željko Veselinović razgovarali o budućoj saradnji.

Iako su u ranijem saopštenju istakli odluku i „čvrst stav da se dijalog o savezu ne vodi putem medija“, stiglo je saopštenje PSG, prosleđeno medijima, o odbijanju Đilasovog predloga za stvaranje „Saveza za Srbiju“ jer se „bavi formom i podelom funkcija, umesto izgradnjom jasne političke vizije oko koje bi se okupile demokratske snage“. Pokret je istovremeno „potvrdio spremnost da sarađuje sa svim demokratski opredeljenim organizacijama i pojedincima u aktivnostima kojima se rešavaju problemi građana Srbije“ i poručio „da ostaje otvoren za zajedničke aktivnosti koje su u interesu ljudi i koje vode ne samo smeni vlasti, već i suštinskim promenama“.

U saopštenju se ističe i da PSG ne pristaje na tabloidizaciju saradnje opozicije kojom se, kako navode, nastoji stvoriti uverenje da se opozicija bavi sobom umesto Srbijom.

Veljanovski: Predlog nije zreo

Objašnjavajući odluku, Rade Veljanovski, član Predsedništva PSG, kaže za Insajder da je ključna primedba bila da „predlog nije zreo da se o njemu razgovara“.

U predlogu su se, prema njegovim rečima, spominjali Skupština i Predsedništvo što je ukazivalo da bi se radilo o čvršćoj organizaciji koja bi mogla da izbriše posebnosti postojećih, a predviđeni su i menadžment i sekretarijat.

U Đilasovoj ponudi, kaže Veljanovski, nije bilo nikakvih elemenata političke platforme i ciljeva oko kojih bi se stranke udruživale, izuzev smene sadašnje vlasti.

„Ima indicija da bi se moglo očekivati da bi se u budućnosti ovakvom savezu mogli priključiti svi na opozicionoj sceni, među kojima i oni koji misle sasvim različito i zato smo odlučili da ovo nije dovoljno dobra platforma za ujedinjavanje“, kaže Veljanovski za Insajder.

I dok Đilas nije želeo da komentariše odluku Pokreta, Jeremić je naveo da je potrebno „ohladiti glavu i smiriti strasti“ i da je neophodno pronaći format zajedničkog delovanja prave opozicije.

„Sve inicijative koje idu u tom pravcu od nas će biti pozdravljene“, rekao je Jeremić i dodao da je u predlog „Saveza za Srbiju“ potrebno uneti mišljenja svih opozicionih aktera, kako bi zaista mogli zajedno da nastupaju.

Jeremić je istakao da su dobrodošli svi koji su spremni da odrede „jasnu liniju odvajanja“ između sadašnje vlasti, onih koji „ni na koji način, ni na kom nivou ili formi, neće ući u saradnju sa aktuelnim režimom“.

Iako ovakav vid dokumenta još nije ponuđen ostalim opozicionim strankama slične orijentacije, predsednik Nove stranke Zoran Živković izjavio je da očekuje poziv na sastanak o zajedničkom nastupu opozicije.

Iz Demokratske stranke za sada nema reagovanja – čitavo rukovodstvo je, nakon izbornog debakla na lokalnim izborima u Beogradu kada su ostali bez cenzusa, u ostavci i očekuje se izborna skupština 2. juna. Od ishoda ove izborne skupštine će, po svemu sudeći i zavisiti kakav će biti odgovor i stav stranke prema ponudi za ujedinjavanje opozicije.

Ali, budući da čak ni koalicioni partneri sa poslednjih izbora nisu u stanju da se dogovore oko najmanjeg zajedničkog imenitelja, objedinjavanje opozicije će po svemu sudeći biti mukotrpno i dugotrajno. Uprkos činjenici da birači koji podržavaju ovu opciju očigledno to zahtevaju od njih.

Đilasov predlog

Prema pisanju Danasa, Đilas je predložio da „Savez za Srbiju“ da počne sa radom 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom, kada je i prvo zasedanje novog saziva Skupštine Beograda, na kome će biti formiran odbornički klub pod tim imenom. Predlog predviđa da stranke zadržavaju svoju unutrašnju strukturu, pravo na sopstveni razvoj, ali u ključnim segmentima politike nastupaju sinhronizovano i u dogovoru. Đilas predlaže i zajedničke organe – skupštinu, predsedništvo, u kojem će se na mestu predsedavajućeg na mesečnom nivou rotirati članovi predsedništva, zatim menadžera saveza koji organizuje rad i ne može biti član druge političke organizacije osim Saveza. Kao predlog za menadžera navodi se Dragan Đilas. Uz menadžera tu je i generalni sekretar kao prvi operativac Saveza, koji koordinira delegiranim operativcima članica i sprovodi odluke predsedništva i menadžera. Tu ulogu je Đilas namenio Ljubanu Paniću, sa kojim je blisko sarađivao u protekloj izbornoj kampanji. Savez bi trebalo da ima i programski savet. Savez je, kako Đilas predviđa, otvoren za političke stranke, pokrete, organizacije, grupe građana, sindikate i pojedince.

U Đilasovom predlogu stoji i da „formiranje Saveza za Srbiju predstavlja ujedinjenje svih onih istinskih opozicionih organizacija koje svojim učešćem u Savezu povećavaju šanse za pobedu i promenu ne samo vlasti, nego i sistema u Srbiji“. Cilj je, kako se navodi, „sabrati sve opozicione glasove“ na parlamentarnim izborima koji mogu biti vanredni i lokalnim izborima 2020. a posebno se ističe da bi Savez za Srbiju mogao da donese pad SPS ispod cenzusa. Pominje se, navodi Danas, i opcija bojkota izbora ako ne bude minimalnih fer izbora. Dodaje se i da bi Savez na predsedničkim izborima 2022. trebalo da nastupi sa zajedničkim kandidatom.

Insajder.net/