Severne delove Amerike je zahvatio nezapamćen hladni talas koji traje već danima. Vanredna situacija proglašena je u Viskonsinu, Mičigenu, Ilinoisu, Alabami i Misisipiju. Temperatura dostiže -50 stepeni Celzijusovih ili kako Amerikanci kažu -60 Farenhajtovih, a to -60 nekako još gore zvuči. Gradovi su okovani ledom, putevi zaleđeni ili zavejani, škole zatvorene, ljudima se savetuje da izbegavaju izlazak na otvoreno jer već u roku od 10 minuta može doći do smrzavanja. Daju se saveti za disanje u uslovima tako ekstremne hladnoće. Broj mrtvih se polako povećava. Slike koje nam stižu deluju apokaliptično kao u filmu “Dan posle sutra” (Day after tomorrow).
Predsednik SAD, Donald Tramp nije odoleo da na Tviteru prokomentariše nastalu situaciju: „Šta se zaboga desilo sa tim globalnim zagrevanjem? Molim te vrati se brzo, trebaš nam!“, napisao je prvi čovek Amerike.
Reakcija na internetu je brzo usledila. Osim onih kratkih poput „Idiot!“ ili „Moron!“ bilo je i onih koji su pokušavali da Trampu objasne da su vreme i klima dve različite stvari i da se ne mogu donositi zaključci o klimi na osnovu jedne vremenske pojave ili epizode. Najjednostavnije rečeno, vreme je trenutno stanje atmosfere ili stanje tokom kraćeg vremenskog perioda dok se klima odnosi na statistički profil vremena tokom dužeg vremenskog perioda i predstavlja srednje stanje atmosfere u nekom delu Zemlje (ili cele Zemlje). Stručnjaci su objasnili ovaj fenomen spuštanjem polarnog vorteksa neobično daleko na jug.
Da podsetimo, Tramp je bio glavni inicijator povlačenja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma a pre toga je izjavio da su „koncept globalnog zagrevanja stvorili Kinezi kako bi proizvodnja SAD-a postala nekonkurentna“.
Naravno, sve se vrti oko ekonomije, moći i novca. Amerika očigledno ne želi da ugrozi svoju ekonomiju nekim potezima koji bi proizišli prihvatanjem klimatskog sporazuma a pre svega se odnose na smanjenje korišćenja fosilnih goriva i tako, zarad ekonomskog rasta, i dalje besomučno ispuštaju ugljen dioksid u atmosferu. Pobornicima takve politike i samom Donaldu Trampu se situacija sa ekstremnom hladnoćom učinila kao dobra prilika da pokažu da su u pravu i da globalno otopljavanje zapravo ne postoji.
Slični komentari su se mogli čuti i kod nas, tokom zime 2012.godine kada se zaledio Dunav, a sneg odsekao hiljade ljudi u mnogim selima širom Srbije.
Međutim, zaboravlja se ili se ne zna, da meteorolozi u priči o promeni klime i globalnom otopljavanju, redovno podsećaju da je jedan od dokaza tog procesa upravo češća pojava ekstremnih vremenskih situacija. To znači da će ubuduće (ili bolje reći i ubuduće jer već jeste tako) sve češće dolaziti do ekstremnih pojava i ekstremnih vremenskih epizoda: leti će se smenjivati topli talasi sa ekstremno visokim temperaturama sa periodima kišovitog vremena sa temperaturama ispod proseka za letnje mesece, nailasci nepogoda sa gradom, a zimi ćemo i dalje u roku od par nedelja menjati zimske cipele sa patikama (to posebno nervira pedantne domaćice koje su pred zimu sklanjale letnju obuću i vadile zimsku, a pred leto obrnuto).
Neko bi možda i za ovu zimu mogao reći da je sa dosta snega i da je najzad onako kao što je „nekad bilo“ i „kako bi trebalo da bude“. A neko bi se pridružio Trampovom apelu:
„Šta se zaboga desilo sa tim globalnim zagrevanjem? Molim te vrati se brzo, trebaš nam!“
Goca Savković
