Sve više betona, sve manje prirode – da li je turizam na Zlatiboru ugrožen?

0
67

Mesto Zlatibor, na istoimenoj planini, je najposećenija turistička destinacija u Srbiji. Ipak, sve ekstenzivnija izgradnja na Zlatiboru otvara pitanja o tome da li je baš to potrebno turistima ili će ih zapravo oterati?

Izgradnja na Zlatiboru; Foto: Mašina

Prošle godine sam prvi put posle 15 godina otišla na Zlatibor. I koliko god fotografija videla pre toga, ni jedna od njih ne može da dočara stepen devastacije prirodne sredine i štete koja je tamo načinjena. Čini mi se da je Zlatibor najdramatičniji primer zaista zastrašujuće prakse devastacije prirodnih dobara i prekomerne urbanizacije.“

Zaista, mnogi koji su poslednjih godina imali priliku da posete najposećeniju planinu u Srbiji i turističko mesto Zlatibor dele ovaj utisak koji je sa nama podelila arhitektkinja i članica kolektiva Ministarstvo prostora, Iva Čukić. Urbanizacija ovog naselja u opštini Čajetina je toliko brza da čak i redovni posetioci pri svakom sledećem boravku mogu biti zatečeni novoizgrađenim objektima koji i ne odaju utisak unapređenja turističke ponude, već pukog povećanja lukrativnih kvadrata koji donose dobru zaradu investitorima koji ulažu u izgradnju.

„Mi odlazimo na ovakva mesta, jer nam treba odmor, rekreacija, beg od gradske vreve, zdravo okruženje i čist vazduh. Umesto da to se to dalje neguje, čuva i unapređuje, jer su to neobnovljivi i izuzetno važni resursi, neko je odlučio da to sve zabetonira. Sada tek po koja jela podseća da je tu nekad bila priroda“, kaže Čukić za Mašinu.

Razvoj danas najposećenijeg turističkog mesta u Srbiji započeo je početkom devedesetih godina kada je selo koje je od Drugog svetskog rata nosilo naziv Partizanske vode preimenovano u Zlatibor. Položaj mesta usred očuvane planinske prirode i pored magistrale kojom sve više turista iz Beograda i drugih delova Srbije tada počinje da ide na crnogorsko primorije omogućio je turistički razvoj.

Da Vas podsetimo:  Ulica u Kikindi je među najlepšim na svetu i 4 puta godišnje potpuno promeni izgled

Od tada postojeće kapacitete za smeštaj studenata, pripreme sportista i banjske boravke sve više potiskuje izgradnja privatnih apartmana i manjih hotela koji su postali atraktivni, u početku za kratke, a kasnije i duže boravke novih gostiju. Ubrzo će turisti otkriti čari Zlatibora, a neki će otkriti priliku za brzu izgradnju objekata koje će kasnije legalizovati a na kojima će dobro zaraditi.

„Sa ovakvim vidom i brzinom urbanizacije teško je govoriti o bilo kakvoj održivosti turizma.“

Rapidna izgradnja koja je naročito poslednjih nekoliko godina uzela maha, čemu je sasvim sigurno doprinela i promena lokalnog Generalnog urbanističkog plana prošle godine, otvara pitanje održivosti takvog turizma – da li izgradnja sve većeg broja apartmana u sve većim zgradama doprinosi razvoju turizma ili ga pak dovodi u pitanje. Nažalost, do zaključivanja ovog teksta iz opštine Čajetina nismo dobili odgovore na pitanja o tačnom broju građevinskih dozvola izdatih proteklih godina. O ovome smo razgovarali i sa Predragom Momčilovićem iz organizacije Zajedničko koji se bavi pitanjem održivog turizma.

„Ekološki aspekt održivosti je ugrožen stalnim rastom broja turista i stalnim zauzimanjem prirodnih predela, čime je pritisak na postojeći geodiverzitet i biodiverzitet povećan. S druge strane i socijalni aspekt održivosti je problematičan, jer u većini slučajeva nije lokalno stanovništvo to koje gradi i ostvaruje profit, već uglavnom veliki investitori sa često sumnjivim poreklom novca“, kaže Momčilović za Mašinu.

Izgradnja na Zlatiboru; Foto: Mašina

On dodaje i da će Zlatibor „izgubiti svoje ekološke vrednosti zbog kojih ljudi i posećuju ovo mesto“ ukoliko se izgradnja nastavi ovim tempom.

Ako do toga zaista dođe postavlja se pitanje šta bi se desilo sa svim izgrađenim nekretninama i pratećom infrastrukturom koja ne prati adekvatno rast smeštajnih kapaciteta pa je, kao i na drugim mestima, sve više problema sa mestima za parking, snabdevanjem strujom i vodom, kanalizacijom i odvodom voda prilikom padavina.

Da Vas podsetimo:  KRIZA SRBIJE

„Potencijalno dobra stvar kod ovakve urbanizacije Zlatibora je to što je stvoren jedan urbani centar koji može biti resursno efikasniji u odnosu na turističke destinacije gde preovladavaju vikendice, koje zauzimaju više prostora i troše zbirno više resursa. Svakako potrebno je planski utvrditi koji je optimalni broj turista i prema tome razvijati buduće kapacitete“, smatra Momčilović.

Izgradnja na Zlatiboru; Foto: Mašina

Ipak, naš sagovornik podseća i da je godinama Zlatibor bio poznat po studentskom i zdravstveno-rekreativnom turizmu: „Čini se da ove funkcije danas zamiru jer postaju nedostupne studentima i starijim licima, zato bi bilo dobro da se umesto nove izgradnje poveća procenta postojećih smeštajnih jedinica namenjenih za ove svrhe“.

Iva Čukić veruje da razvoj turizma ne mora nužno da ide na uštrb prirode, već da je moguće oblikovati i graditi prostor tako da izgrađeno okruženje bude u skladu sa prirodnim kontekstom. Ipak, kako kaže naša sagovornica, to je slučaj sa sredinama gde postoji planska kultura i gde je javni interes prioritet:

„Ovde se po pravilu investitori i njihovi interesi uzimaju kao najznačajniji, te se pod parolom razvoja ekonomskih politika i stalnog priliva investicija, favorizuje upravo ova skupina kojoj se omogućava prisvajanje javnih, prirodnih, i kulturnih dobara. Prostor je ograničeni resurs koji zahteva pažljivo planiranje, uređenje i zaštitu. Neracionalnim i uzurpatorskim odnosom ugrožavamo temelje održivog razvoja, sopstvene živote i ostavljamo dugoročne posledice za buduće generacije“, kaže Čukić za naš portal.

Izgradnja na Zlatiboru; Foto: Mašina

Zlatibor je trenutno možda najugroženiji izgradnjom, međutim Čukić podseća i na Kopaonik, Taru, Divčibare, Staru Planinu i mnoga druga mesta koja su posebnost Srbije.

„Imati tako bogato prirodno okruženje može se smatrati privilegijom, posebno u kontekstu klimatskih promena i sadašnje realnosti. I ako to sve privatizujemo, urbanizujemo, eksploatišemo, uništimo – zbog čega to radimo? Šta ostavljamo budućim generacijama? Ako na Zlatiboru ‘ubijemo’ svu prirodu zbog čega bi neko uopšte išao tamo? Ljudi idu na planinu da gledaju u šumu, uživaju u klimi i u svežem vazduhu, a ne da gledaju u komšijski veš prostrt na terasi i udišu gasove iz auspuha. Ti su apetiti već zadovoljeni u sredinama iz kojih bežimo u prirodu“, zaključuje Čukić.

Da Vas podsetimo:  Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?

autor:Marko Miletić

https://www.masina.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime