Zaista, mnogo se pisalo, govorilo, radilo, ćutalo, prećutkivalo… i šta već ne, po pitanju Kosova i Metohije. Nemam nameru da sada otkrivam „toplu vodu“, niti želju da kažem nešto što već nije rečeno. Štaviše, ni da podsećam na vrednost koju Kosovo i Metohija imaju za nas. Ne, ništa od toga mi nije u planu, a i ko sam ja da imam stav po tom pitanju?
E, upravo je to ono, o čemu želim da napišem par redaka.
„Ko sam ja da imam stav po tom pitanju?“ – jeste najgluplja i najzastupljenija replika koju upotrebljavamo kada govorimo o politici, ili o Kosovu i Metohiji.
„Ko sam ja…?“
Za početak – SRBIN. Pa čak ako ovo sada i nije nacionalna država, ne znači da to uskoro i neće postati, i ne znači da ona može funkcionisati bez, ili mimo, nas! Tako da… DA! – bitno je šta ja mislim o tome, i DA, pozvan sam da istupim u to ime! A kada kažem JA, mislim TI, a kada kažem TI, mislim VI, a kada kažem VI, mislim MI, a kada kažem MI – to je već SRBIJA, jer smo jedno, i jer smo bitni!
Da bismo imali isti duh, moramo najpre doneti istu odluku, a zapravo živeti u skladu sa njom. Verovali ili ne, to olakšava, a ne otežava, naše lične okolnosti. Za početak, nemamo nedoumicu, jer smo doneli odluku i nećemo je revidirati pošto imamo REČ, a ona je u našem narodu, svetinja. Dakle, sami sebi smo dali REČ da Kosovo je Srbija! Ta reč jeste naša odluka. Iza te odluke, stoji Čovek. Stoji Srbija!
Više o tome onda nema ni potrebe razgovarati. Premišljati. Voditi enterijerne ili eksterijerne dijaloge. Trošiti vreme i energiju na bavljenje tim pitanjem je, po definiciji suvišno, jer smo MI doneli odluku. Zapravo, doneo ju je knez Lazar Hrebeljanović još 1389, ali vlastitim pristajanjem na taj nivo razmišljanja ispada, da smo je doneli MI. Jer MI jesmo Srbija! Ona ista zemlja, ispred koje je pomenuti knez Lazar Hrebeljanović istupio u odbranu tog dela naše teritorije. A istupio je upravo zato što nije imao nikakve nedoumice, iako je živeo u Kruševcu. Nije se trošio na jalove enterijerne ili eksterijerne dijaloge, premišljanja, razmišljanja, govorenja, neprekidna govorenja. NE! Jednostavno, bio je oslobođen svega toga, tom svojom odlukom kojom je i dao svoju reč.
Za tu reč, on je dao život. Nije imao nikakve dvojbe, pošto je ta reč bila njegova odluka.
Odluka da – KOSOVO JE SRBIJA!
