Tako mlad pa već Krkobabić (2)

Pisao sam o Stefanu, najmalađem članu iz dinastije Krkobabić, prvi put u junu 2013. godine, pa otuda ovaj malo okasneli nastavak (2). A da biste razumeli ovaj naslov, moram ponovo da vam ispričam jedan vic iz vremena posle rata, onog tamo, „drugog svetskog“. Za neupućene, dosta slovenačkog življa je pred najezdom fašista potražilo skloništa po srpskim selima, pa su se tako dešavale i ratne ljubavi. Elem, po završetku rata, jedna mlada Slovenka se zaputila u Šumadiju da pronađe svog dragog iz vremena ratnih dejstava. Naiđe na jednu staricu, ispriča joj svoj slučaj i zamoli je za pomoć. A šta si ti dete, upita je starica. Ja sam Slovenka, odgovori ona. E dete moje, tako mlada pa već slovenka, reče joj starica.

       A kad sam već kod prepisivanja, da ne izmišljam ponovo:

       “Vest – posle rata, ovog poslednjeg, koji neki nazivaju i petooktobarska revolucija: Stefan, unuk potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, sa samo 24 godine, postavljen za sekretara Centra za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Beograda!

       Mali odlučno demantuje da mu je bilo ko, a naročito deda Jovan ili tata Milan, pomogao da dobije ovu funkciju – on je to na bazi svojih ličnih kvaliteta, iskustva i obrazovanja zavredneo – završio je studije na Megatrendu kod poznatog Miće Jovanovića i još poznatijih profesora na tom univerzitetu – Doc. Dr. Žarka Obradovića, potpredsednika SPS-a i aktuelnog Ministra prosvete i profesorke Nataše Bekvalac, pevačko estradne zvezde, za koju zlobnici tvrde da je više vizuelno nego pevačko estradna. Ističe da ga je na tu funkciju predložio lično Milan Janković, predsednik Beogradske privredne komore, a to što je ovoga na tu funkciju postavio PUPS gde je njegov deda prvi, a tata drugi zvaničnik po rangu je čista slučajnost.

       Inače mali je sladak. Da ga kaparišeš za zeta – dok ne poraste, tako da me plaši da mali u međuvremenu ne “pregori” na ovoj nezahvalnoj funkciji. Bolje bi bilo da se postepeno kalio na nekim drugim funkcijama – kao skaut u Društvu izviđača i planinki, u omladinskoj organizaciji – mada takvu organizaciju više i nemamo, pa je to bila prilika i da se ponovo osnuje,   kao savetnik Predsednika države i slično. U svakom slučaju sa malim treba pažljivo rukovati – da se ne frustrira, tako da se ne slažem sa onima koji smatraju da je ovo uvreda za privredu Beograda, udar na inteligenciju građana i slično.”

* * *

       Dinastija Krkobabića  vodi poreklo iz hrvatskog mesta Koljane. Jovan Krkobabić, bivši komunista, kadar Miloševićevog SPS-a, osnivač i direktor Republičke zajednice penzionog i invalidskog osiguranja zemljoradnika, po odlasku Miloševića nije hteo da karijeru nastavi “pod Dačićem” – verovatno se osetio sposobnijim od njega, i osnovao je PUPS – Partiju Udrruženih Penzionera Srbije, koja od samog početka nije imala veze ni sa penzionerima ni sa njihovim udruživanjem, sem što su mudrom Jovanu poslužili kao ideja – da shvati koliko ta magična reč “penzioneri” ima značaja za parlamentarizam na srpski način. Ušao je u politiku, gde je obavljao razne dužnosti – zahvaljujući koalicionim sporazumima i onome šta oni u političkom sistemu Srbije donose. 

       Jovanov sin Milan je očevoj političkoj mudrosti dodao i političku drskost. “Poznati ekonomista” postao je odmah po diplomiranju – u svojoj 47. godini, pa je po dolasku SNS-a na vlast, 2012. godine, imenovan za generalnog direktora Javnog preduzeća “Pošte Srbije”, a po očevoj smrti 2014. godine, preuzeo je i rukovođenje PUPS-om. Prilika za novo isticanje ukazala mu se za vreme izbora, 2016. godine, kada je sluđenim penzionerima, koji i dalje misle da  PUPS ima veze sa njima, poručio – Ako ne glasate za Vučića, nema penzija, što se ovima na vlasti očigledno dopalo, pa je u skladu sa tim usledila i zahvalnost – izabran je za ministra bez portfelja u Vladi Srbije. Poštu Srbije, koju je kao partijsku prćiju dobio po koalicionom sporazumu prilikom formiranja vlasti, ostavio je na rukovođenje svojoj partijskoj drugarici “Miri poštarki”, koja se vazda ističe čvrstom rukom u rukovođenju tim javnim preduzećem “svih građana Srbije”, što je posebno demonstrirala za vreme štrajka poštara krajem, 2019. godine – dokazavši da ni njoj, ni obavljanju te važne javne funkcije  u zemlji niko ne može ništa. 

       U međuvremenu, mali Stefan, poznat kao Krkobabić III, je brzo napredovao i postao veliki direktor. Posle kraće a uspešne karijere u Privrednoj komori Beograda – “Trebalo mu je manje od tri godine da, od dolaska u Centar za ekonomsku politiku PKB, postane prvo sekretar za mala i srednja preduzeća, a zatim stigne i do samog vrha menadžmenta, kao potpredsednik za socijalno preduzetništvo” (opozicionar.com “Najmlađi Krkobabić za tri godine vrtoglavo napredovao” Koreni, 24.apr.2015.).

       A ovih dana Insajder je objavio vest: “Stefan Krkobabić, sin ministra bez portfelja MIlana Krkobabića, koji je zadužen za rad javnih preduzeća, imenovan je za v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma „Stara planina“ u Knjaževcu.”.

     Da potsedim na onaj vis sa početka ovog teksta – Tako mlad, pa već Krkobabić.

Dragiša Čolić