Piše: Aleksandar Arsenijević
Pošto je gospodar srbistanski Zakon o ekspropiaciji, za koji je pre samo nekoliko dana mislio da će ga potpisati, vratio (ne)narodnim poslanicama na ponovno odlučivanje, da bi ga Vlada odmah zatim povukla iz procedure, verovatno ste se i vi zapitali u kakvom mi to šizofrenom društvu živimo i preživljavamo. Odnosno da li je moguće da je neko, pa makar to bio i gospodar Vučić, spreman da u toj meri bez prestanka, gotovo svakodnevno vređa inteligenciju celog jednog naroda.
Samo nekoliko dana nakon što je vladalac izvređao građane koji su protestovali zbog pomenutog zakona ti isti nasilnici postadoše nezadovoljni narod zbog koga je veliki i ljubljeni vođa odbio da potpiše sporni zakon. Pa šta da se radi, bliže se izbori pa one koje je moliti za glas nije ljutiti, budući da bi spornim zakon podjednako bili pogođeni i gospodarevi protivnici i njegove pristalice.
Zahvaljujući protestima sada je i onim gadljivim na politiku postalo jasno da su se moralna devalvacija, prostakluk i bahatost vremenom uzdigli do sinonima nazadnjačkog sistema vrednosti, u šta su Čačane uverili čačkonačelnik MrMi i zamenik predsenika gradskog parlamenta Acika Maksimus.
Nazvavši svoje sugrađane koji su se drznuli da blokiraju magistralu u Preljini nasilnicima, stranim plaćenicima i Đilasovim lažnim ekolozima MrMi je konačno pokazao da se svo ovo vreme iza maske uglađene “gradske face” skriva mali iskompleksirani aparatčik radikalske provinijencije, kome je primarni cilj da se oponašajući njegov način ponašanja i vokabular što više umili trenutnom partijskom lideru.
Korak dalje je otišao surovi Maksimus tvrdeći prilikom gostovanja na TV Telemark da među čačanskim nazadnjacima ima ljudi koji su spremni da automobilima ulete među protestante i razbiju blokadu magistrale. Drugim rečima, uvaženi Maksimus je ovom i krajnje “tolerantnom” izjavom je svojim sugrađanima jasno i glasno objasnio na šta su on i njegovi partijski pajtaši spremni kada je reč o borbi za vlasti. A sve to čini se sa ciljem demonstracije lojalnosti njihovoj nazadnoj stvari i velikom vođi.
Pošto je MrMi gospodarev ljubljeni narod srbistanski nazvao stranim plaćenicima, koje bi Maksimus serbez rasturio autom, bilo bi logično da se obojica prvo izvine Čačanima i podnesu neopozive ostavke na sve partijske i javne funkcije, ili da ih partijski organi i Gradska skupština smene. Samo budući da logika prestaje tamo gde počinje Srbistan tako nešto je u domenu naučne fantastike.
Objašnjenju – jesam tako rekao ali nisam tako mislio – ovde još nije istekao rok trajanja. A kada će ne zna se!
